Испирање мозга широким масама није се изменило ни после прошлогодишњих избора и образовања нове Владе. Како су у њој остали и неки делови претходне коалиције, то је за њих било потпуно природно и очекивано да наставе путем у Европу “без алтернативе”.

Хомофили су постали машинерија увек истих финансијских слепих ротација, иако су некада мислили да су свест о људској слободи и различитости. Они су данас део пијачне трговине, а њихове сексуалне потребе бачене су на велико глобално тржиште.

„Шеф српске дипломатије Ивица Дачић морао је раније добро да размисли пре него што је, као премијер, ставио потпис на Бриселски споразум, чије су последице катастрофалне, јер је њиме угасио све српске институције на Косову и Метохији.

Уколико би ово била озбиљна школа за бављење политиком, обуку би прво морали да прођу преостали чланови Вукове странке, па и он сам, будући да не могу ни да сањају о досезању изборног цензуса.

"МОЖЕ НЕКО ДА БУДЕ ТОЛИКА ЕКОНОМСКА НЕЗНАЛИЦА ПА ДА КАЖЕ КАКО ЈЕ НЕКА ФИРМА ПОРАСЛА 11.325 ОДСТО ЗА ГОДИНУ ДАНА, ИАКО ЈЕ ТО ПРАКТИЧНО НЕМОГУЋЕ. И ДА НЕ ЗНА ДА ЈЕ ДО 2004. КАО ПРИХОД У ОВОМ БИЗНИСУ ПРИЈАВЉИВАНА ДОБИТ ФИРМЕ, А ОД ТЕ ГОДИНЕ ПО УВОЂЕЊУ ПДВ-А ЦЕЛОКУПАН ОБРТ.

Као адреса упада наведен је град у Сибиру Самара са тачном ип. адресом коју овде нећу наводити. То је класично скретање тачне локације са које је извршен упад у мој систем. Немогуће је да је неко из Сибира „хакерисао“ мој систем а и зашто би?

Овај врло скраћени курс културе која себе назива еколошком каже да је са друштвом завршено и да се прелази у постдруштво. То ново друштво је постиндустријско, пост-технолошко, пост-производно и пост-биолошко. Прелаз је нужан, јер је човек умислио да су природни ресурси неисцрпиви.

Проблем тзв. Косова се може „решити“ само и искључиво у диктатури. А и тада је питање да ли је то, по форми издајничко, а по садржини самоуништење, оствариво. Када би постојале макар елементарне основе демократије у нашем јавном простору, никакво „решење“ не би било могуће, а заговорници би били похапшени.

Према попису југословенске Комисије за утврђивање злочина окупатора, од мађарске окупационе власти страдало је 18.060 цивила, од чега 15.000 у Бачкој. У злогласној „рацији“, почетком 1942, убијено је преко 3.000 људи (2.500 Срба).