Вучић је економска незналица

"МОЖЕ НЕКО ДА БУДЕ ТОЛИКА ЕКОНОМСКА НЕЗНАЛИЦА ПА ДА КАЖЕ КАКО ЈЕ НЕКА ФИРМА ПОРАСЛА 11.325 ОДСТО ЗА ГОДИНУ ДАНА, ИАКО ЈЕ ТО ПРАКТИЧНО НЕМОГУЋЕ. И ДА НЕ ЗНА ДА ЈЕ ДО 2004. КАО ПРИХОД У ОВОМ БИЗНИСУ ПРИЈАВЉИВАНА ДОБИТ ФИРМЕ, А ОД ТЕ ГОДИНЕ ПО УВОЂЕЊУ ПДВ-А ЦЕЛОКУПАН ОБРТ. ПРОБЛЕМ НАСТАЈЕ КАД ТАКАВ ЧОВЕК ПОЧНЕ ГРАЂАНИМА ДА ОБЈАШЊАВА КАКО ЈЕ ТО ШТО НЕМАЈУ ДОВОЉНО ДИРЕКТНО ПОВЕЗАНО СА ТИМ ШТО САМ ЈА БИО УСПЕШАН У СВОМ ПОСЛУ. А МНОГО ВЕЋИ ПРОБЛЕМ ОД ЦРТАЊА МЕТЕ НА МОЈИМ ГРУДИМА ЈЕСТЕ ТО ШТО ТАКВА НЕЗНАЛИЦА ВОДИ ДРЖАВУ. ШТО О ЕКОНОМИЈИ ПРИЧА ЧОВЕК КОЈИ НИ СТАРЕ КЊИГЕ НИКАД ПРОДАО НИЈЕ И У ЧИЈОЈ РАДНОЈ КЊИЖИЦИ НЕМА НИШТА ОСИМ ПОЛИТИКЕ. ЗАТО НАМ ИДЕ ТАКО КАКО НАМ ИДЕ. И ИЋИ ЋЕ ЈОШ ГОРЕ, ДОКЛЕ ГОД ОНИ КОЈИ ДРЖАВУ ВОДЕ НАПАДАЈУ НА ОВАКАВ НАЧИН ОНЕ КОЈИ СУ НЕШТО У ЖИВОТУ НАПРАВИЛИ".

"Поштовани председниче Републике Србије Александре Вучићу,

Обраћам Вам се са молбом да се одмах вратите са пута на који сте отишли чим сте изабрани на функцију председника. Наиме, одмах по Вашем одласку појавио се човек који физички изгледа апсолутно исто као Ви и који је користећи ту сличност заузео место на које су Вас изабрали грађани Србије. Тај човек користећи функцију чини најстрашније ствари ширећи мржњу и позивајући на агресију према свима који не мисле као он. Из дана у дан сиромаши Србију док се он и његови сарадници енормно богате. Уместо да нам деца заврше што веће школе, он их претвара у неквалификовану радну снагу која треба да буде срећна са платом од 250 евра. Контролише медије од којих једни сваку његову грешку и грешке његових сарадника проглашавају за невероватне успехе, док други, у страху од последица, о овим грешкама ћуте. Његови људи у судству пустили су на слободу убице и велике дилере дроге, а у затвор шаљу сиромахе који немају могућност да региструју приколицу за трактор.

Људе који другачије мисле назива издајницима, битангама, хуљама, кретенима, лоповима и тајкунима, црта мете на њиховим грудима, оптужујући их да су криви за све што је лоше у нашој држави. А лоше је много тога. Страх је, господине председниче, на сваком кораку, апатија и депресија су огромне јер од онога што сте Ви обећали и због чега су грађани за Вас гласали не испуњава се ама баш ништа. Зато, председниче, где год да сте отишли, вратите се одмах и склоните овог човека који тврди да је председник Србије и свих њених грађана. Штета коју Србији прави сваког дана ускоро ће постати ненадокнадива..."

Овако би могло да изгледа писмо било ког грађанина човеку који је изабран на највишу функцију у држави Србији, човеку који то никако не може да схвати, већ се и даље понаша као хулиган са стадиона или члан Шешељевих радикала.

Неопрезно сам прихватио предлог "Времена" да напишем одговор на низ бесмислица које о мени изговара свакодневно. Стално, из дана у дан, питам се да ли човеку који константно лаже треба одговарати. Не због тога што он своје лажи изговара тако да их чују милиони људи, а мој одговор тек неколико десетина хиљада, већ зато што човек који у 48. години маше својим индексом као доказом колико је паметан и успешан показује да од факултета до данас није урадио ама баш ништа чиме би могао да се поноси. И да има неки озбиљан проблем у животу. Јер, за индекс, односно за то какав сте студент били, евентуално вас питају кад са двадесет пет година тражите први посао и никад више. Већ са 30 вас питају шта знате да радите и шта сте до тада радили. Нико на свету у било којој ситуацији неће човека од скоро 50 година питати какав је студент био, већ шта је у животу направио... А шта би наш председник на то са својих 40 и кусур могао да одговори? Бавио сам се читав живот политиком, никад ништа друго нисам радио и не знам да радим, све што у животу имам стекао сам од политике... Извињавам се, али ја се до своје тридесет осме нисам бавио политиком, нисам лагао Србе у Глини како то никада неће бити Хрватска, нисам узео стан од државе док су исту бомбардовали, нисам прелепљивао име Зорана Ђинђића именом Ратка Младића... Ја сам до своје 38. у осам земаља правио и направио фирму која је била међу највећима у региону. И у којој је просечна плата била хиљаду евра. Политика ми није и никада неће бити једина преокупација у животу. Власт ме интересује, не да се богатим, имам довољно, него да нешто у својој земљи мењам набоље. Онолико колико знам и умем.

Може неко да буде толика економска незналица па да каже како је нека фирма порасла 11.325 одсто за годину дана, иако је то практично немогуће. И да не зна да је до 2004. као приход у овом бизнису пријављивана добит фирме, а од те године по увођењу ПДВ-а целокупан обрт. Проблем настаје кад такав човек почне грађанима да објашњава како је то што немају довољно директно повезано са тим што сам ја био успешан у свом послу. А много већи проблем од цртања мете на мојим грудима јесте то што таква незналица води државу. Што о економији прича човек који ни старе књиге никад продао није и у чијој радној књижици нема ништа осим политике. Зато нам иде тако како нам иде. И ићи ће још горе докле год они који државу воде нападају на овакав начин оне који су нешто у животу направили.

Много већи проблем од цртања мете на мојим грудима јесте то што таква незналица води државу. Што о економији прича човек који ни старе књиге никад продао није и у чијој радној књижици нема ништа осим политике

У свакој нормалној земљи света, то што је компанија коју сте направили већа доказ је да сте успешнији. Само је у Србији успех нешто што се осуђује. Немам 25 милиона евра, како је то нетачно саопштио Крик, али јесам са партнерима и запосленима на територији десетак земаља направио највећу фирму у овом делу Европе чији је укупан приход премашивао 70 милиона евра. Партнер и ја смо 2014. године продали компанију за 17,7 милиона евра, што је доказ да то није политичка испостава, већ права успешна интернационална компанија регистрована у Србији. И за коју је после продаје плаћен порез од око 2,5 милиона евра. Прави председник не би хушкао људе на мене тврдећи како сам новац опљачкао и како је тај новац једнак суми од 1,5 одсто свих плата у државном буџету. Не; прави председник би рекао да је само од те трансакције, јер је порез плаћен у Србији, исплаћено 0,15 одсто плата запосленима у државном сектору. И позвао би, као што раде сви од Трампа до Путина, велике привреднике да своје компаније врате у Србију, а не да раде са Кипра или из неке од офшор зона.

Прави председник и премијер не би задужили земљу за десет милијарди, не би продавали Галенику за сићу него би је подигли на ноге, не би дали аеродром на концесију, не би поклонили милијарде Арапима кроз Београд на води, не би лагали како смо за дупло смањили број незапослених јер се и из авиона види да је то само статистички трик, не би смањили плате и посебно пензије

Прави председник и премијер би изашли и са идејама како да се развијамо, а не да пропадамо, не би задужили земљу за десет милијарди, не би продавали Галенику за сићу него би је подигли на ноге, не би дали аеродром на концесију, не би потписали онакав уговор за Ер Србију који ће нас тек болети, не би поклонили милијарде Арапима кроз Београд на води, не би лагали како смо за дупло смањили број незапослених јер се и из авиона види да је то само статистички трик. Не би смањили плате и посебно пензије, већ би од државних предузећа направили права предузећа са професионалним менаџментом и оптималним бројем радника, а не партијских извршилаца. Тако би уштедели много више од 210 милиона евра, колико узму пензионерима годишње и које ће неке нове владе морати да враћају. Не би нападали опозицију за пљачку, већ би питали своје министре како купују куће по Београду и од којих пара им жене носе луј витон ташне од неколико хиљада евра. Истина, онда би морали и себе и чланове својих породица да питају свашта, а то, наравно, није реално.

Али зато је више него реално да грађани Србије то све виде, само због огромног страха не смеју да кажу. Због тог страха и под притиском гласају за власт иако су, у ствари, против ње. Али су у дубини душе озлојеђени због понижавања којем су изложени и желе јавно да кажу свој став. Желе, али не смеју. Зато, као у причи о цару Тројану који је имао козје уши, људи закопавају негде дубоко "у земљи" своје мишљење. Као у причи, на том месту израшће дрво и од дрвета ће бити направљена свирала. И кад неко у њу засвира, сви ће чути да су у цара Тројана козје уши. То ће бити крај и за Тројана и за Тројанце. И велики почетак за све остале.

П.С.

Покушаћу да овим текстом ставим тачку на све бесмислице које Александар Вучић изговара и да даљу комуникацију са њим водим преко надлежних судских инстанци кроз тужбе које ћу против њега поднети ових дана.

(Време)