Da li je Kosovo glavna tema ovih izbora? To pitanje smo čuli tokom kampanje u kontekstu debate šta bi trebalo opozicija da „forsira“ kao glavnu temu, odnosno šta je ono što narod najviše tišti. Pa smo čuli da je Kosovo kao tema prežvakano (što nije netačno), da je daleko od očiju (osim očiju Srba na Kosovu), da mediji mogu da iskrive sliku o Kosovu ali ne mogu o inflaciji, praznim novčanicima, kriminalu i nasilju (što je opet tačno) itd.

Ipak, na kraju svih krajeva, vrlo moguće – i, zapravo, vrlo verovatno – da će se pokazati da kod prosečnog Srbina („Pere“) na odluku „vakcinisati se, ili ne“ daleko veći uticaj ima perspektiva olakšanog pristupa kolektivnom predmetu želje zvanom „deset dana za četiri osobe u Paraliji“, nego svi mogući i nemogući argumenti srpske i svetske zdravstvene struke i apeli voljenog predsednika.

Plan finskog diplomate i specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija iz 2007. godine predvideo je Kosovo kao multietničko društvo, a vršenje vlasti zasnivalo bi se na jednakosti svih građana.Prema tom planu bila je predviđena široka autonomija za srpske opštine uz punu vlast Prištine.

Ne lažimo se više, politički prostor u Srbiji ne postoji! U Srbiji ne funkcioniše demokratija! Bolestan politički život pravi veću štetu društvu i građanima nego bombardovanje. Ako hoćemo da opstanemo, valja menjati sistem, dalje ovako ne može!

Autoru ovog teksta jedan oficir se “izjadao” kako je bio stavljen pred dilemu – ne samo iščlanjenje iz sindikata, nego i javno odricanje, ili nema nastavka vojnostručnog usavršavanja, potrebnog za čin majora. Čovek prelomio – napustio je vojsku pošto ima paralelno i diplomu menadžera. Koliko se na ovaj način urušava vojni sistem, ne treba posebno isticati

Filmovi o maskiranom osvetniku koji na ulicama izmišljenog Gotam Sitija pod okriljem noći prebija i sakati sve one koji su nedodirljivi za „dugu ruku zakona“ uvek su predstavljali globalni spektakl

Država koja misli bi, već od juče, trebalo da se priprema za novo vreme i nove rizike koji će dolaziti različitim kombinacijama političkih, ekonomskih, klimatskih i zdravstvenih činilaca

Stoga, izbor između toga da li biti kolonija ili da li biti slobodna zemlja nije stvar boljeg ili lošijeg standarda, ili izbor između novog automobila i stare ikone. To je izbor između gladi i slobode, između nestanka naroda ili pak njegovog očuvanja. Slučaj Irske i Srbije u 19. veku nedvosmisleno kazuje šta bi trebalo izabrati. 

Reč sankcija, kada se prevede na srpski jezik, znači kaznena mera. Ekonomske sankcije uključuju ograničenje ili zabranu trgovine, investicija i transfera novca. Njihov cilj je da nanesu štetu, povećaju troškove i naude ekonomskim i drugim interesima zemlje na koju se odnose

Jer ako on ode, doći će, nešto mi govori, neko taktičniji, obzirniji, mudriji i predusretljiviji. A mi ćemo odmah, naivni i željni ljudske reči, pomisliti da je to stvarno, a da je Kristofer bio samo greška i nekakva ružna senka. A nije. Kristofer je baš ono što jeste.