Srbija treba da se priključi talasu suverenizma. Nijednoj suverenoj državi ne trebaju ni MMF, ni Svetska banka, niti bilo čiji krediti (kineski, ruski, azerbejdžanski)

Na koga ste pomislili da se odnosi naslov ovoga teksta? Bili ste u pravu.

Dok se NATO sprema da pritisne Srbiju i napadne Rusiju, a Mihael Rot iskazuje zabrinutost zbog srpskih napada na Nemačku, neka lepša zajednica sa zajedničkom budućnošću postaje sve veća. Još samo da je i doživimo

I dok se čitavo srpsko društvo proglašava saučesnikom „nacističke“ politike, nepopravljivo obolelim od „fašizma“, zapravo se priziva prava okupacija ili makar neki oblik direktnog zapadnog paternalizma, u kome će ovdašnji otkrivači-informatori određivati ko je u Srbiji „fašista“, i ko treba da bude „denacifikovan

DŽaba se gordimo ukidanjem robovlasništva i feudalizma, ako zatvaramo oči pred porobljavanjem i obespravljivanjem naših sugrađana u savremenoj Srbiji – kako na Kosmetu, tako i drugde. Najzad, džaba jadikujemo kako su nam „turski sultan, ruski car, i austrijski kajzer ukinuli najprogresivniji ustav u Evropi“, ako danas ćutke dopuštamo da nam Ustav i zakone pišu strani ambasadori, NVO aktivisti, i korporativni lobisti

 Otkud tako negativan odnos prema privatizaciji pa su se francuski liberali, komunisti, Sarkozi i Le Penova, udružili u stavu da ne treba „prodavati porodično srebro“, kada nas u Srbiji predstavnici vlasti, MMF-a i liberalni ekonomisti godinama ubeđuju da je izlazak države iz vlasništva ključna mera ekonomske reforme?

Neokonzervativci, koji nas vode poslednjih 30 godina, veruju da SAD mogu da rade šta god požele. Ovo je najvažnija stvar koju treba razumeti o našoj spoljnoj politici. Oni su u krivu.

Neke liberalne duše rekle bi da je 48 godina Huverove vladavine predug period čak i za tako veliku demokratiju kao što je američka, ali su svi ti predsednici, ministri pravde valjda dobro znali da li je Huver više štitio njihove privatne sramote ili nacionalne uspehe.

Stalni osećaj užasa i teskobe koji smo osećali prateći seriju, bilo dok smo slušali odličnu muziku Bilje Krstić i Dragomira Stanojevića, bilo dok smo posmatrali snimke iz drona blatnjavih i ofucanih dvorišta po srpskim selima ili sveprisutnog smoga koji prožima beogradske ulice, dolazio je upravo od utiska da sve to verno, čak i previše verno, odgovara našoj - stvarnosti. Jer dovoljno je otvoriti bilo koji tabloid, i videti da je naša stvarnost - užasna

Premda su joj usta puna poštovanja zakona, autokolonijalna srpska javnost ne uviđa da su upravo potčinjavajući i desuverenizujući zakoni globalizacije opštevažeći za sve zemlje kapitalističke periferije.