U životu pisca ovih redova bilo je sedam ili osam predsednika, tuce „demokratskih izbora“ dvadesetak vlada – i samo tri patrijarha

Kroz takvu mržnju trebalo bi da se stvori „Srbijanin-EUropljanin“, kome je „prelomljen mozak“ i iščupan taj strašni „mali Rus“. Nesumnjivo je da je to konačni cilj atlantističke politike na Balkanu. A toga ne može biti bez ustoličenja i u srpskom društvu „vatikanske mržnje“ – duboke, sistematske i surove.

Usmjeravanje bunta i potreba za vrijednosnim utemeljenjem kroz našu verziju „proglasa“, o čemu je govorio profesor Čvorović je dobar put

Smehotresni pokušaj evroatlanske javnosti da ponizi politički grandioznu i ekonomski značajnu posetu predsednika Kine Beogradu, do kraja je ogolio beznadežnu i jalovu totalitarnost Zapadne agende u Srbiji

Istina se zaista najčešće krije „negde između krajnosti”. A skoro nikad u ekstremu, ma koliko ti ekstremi – i ekstremizmi – povremeno delovali atraktivno i  privlačno u odnosu na sivilo „običnosti”, proseka i zdravog razuma

"Tako sada Vlada, najpre, lokalnim samoupravama smanji procenat koje dobijaju, a onda im, kao 'milost', po nekim čudnim kriterijumima vraća taj novac koji su im prethodno oduzeli" (Đorđe Vukadinović)

Protesti su takođe pokazali da monološke medijske predstave A. Vučića u kojima on beskonačno ponavlja već poznate i toliko puta ponovljene floskule, nemaju više nikakav realan uticaj na nove generacije koje su na transparentima to izrazila na sebi svojstven način kroz parolu „SMARAŠ VUČIĆU!“

Sve je možda počelo relativizacijom odgovornosti za Prvi svetski rat. Na njegovu stotu godišnjicu se činilo da mnogi tvrde da je Srbija nekako izazvala Veliki rat svojom drskom i samouverenom politikom. Mnogo je suptilnija revizija Drugog svetskog rata. Zapadni mediji čak pronalaze svedoke po Ukrajini koji govore da su sadašnji ruski vojnici kao nacisti iz 1941. godine. Takvim poređenjima se Rusiji oduzima njen simbolički najvažniji doprinos svetu – ta pobeda 9. maja

DŽaba se gordimo ukidanjem robovlasništva i feudalizma, ako zatvaramo oči pred porobljavanjem i obespravljivanjem naših sugrađana u savremenoj Srbiji – kako na Kosmetu, tako i drugde. Najzad, džaba jadikujemo kako su nam „turski sultan, ruski car, i austrijski kajzer ukinuli najprogresivniji ustav u Evropi“, ako danas ćutke dopuštamo da nam Ustav i zakone pišu strani ambasadori, NVO aktivisti, i korporativni lobisti

Premda su joj usta puna poštovanja zakona, autokolonijalna srpska javnost ne uviđa da su upravo potčinjavajući i desuverenizujući zakoni globalizacije opštevažeći za sve zemlje kapitalističke periferije.