Светозар Стојановић, тај непоновљиви човек, мислилац и делатник зачуђујуће енергије и неуништиве ведрине свима ће недостајати. Он је био и остаје пример тога како се може осмислити кратко и пролазно постојање.

Поштовани грађани Србије, поново тумарају по Србији, тражећи подршку за другу пљачку Србије. То је, у ствари, један савез лопужа, превараната, џабалебароша, лезиједовића, луфтигуза, вјетрогоња и сецикеса. Хвала.

Ко то још увек наступа пред јавношћу као да се и даље ради само о циркуском спектаклу, помињући наводно да ће пристати радије да га обесе на Теразијама, него да даје народне новце? Ко му то тражи те новце? Његови из странке? Опет демагогија и представа! А он лежи на каси са парама? 

Оно што нису могли да ураде прави лингвисти, урадили су научени лингвисти за дебеле паре, и то народ треба да зна. Реч је о прецртаној загребачкој варијанти из које су избачени примери и убачен покоји црногоризам који се у данашњој Црној Гори у народном говору не може наћи.

"Такав маћехински и неправедан третман неминовно води радикализацији опозиције. Да ли ће она изаћи из парламента, или ће ићи на неку врсту парламентарне опструкције, то је питање. Али, немојте очекивати да вам седимо тамо као глинени голубови"

Шта се у међувремену десило – мало ко зна. Вести у медијима су биле прилично штуре, а нама остаје само да нагађамо -  да ли је Лазаревић, иначе тренутно у великим дуговима, као и већина српских тајкуна, продао део своје компаније само да би вратио део дугова?

У политичкој етици Светозара Стојановића није било места за две Србије. Баш као што није било места за два света. То је била етика пријатељства, сарадње, дијалога и демократије.

НСПМ преноси текст интервјуа са једним од наших уредника Николом Танасићем, који је на француском објавио портал Boulevard Voltaire. Француски текст интервјуа можете погледати овде.

Оно што је можда најзанимљивије јесте то да будући председник Владе као да није свестан да се његова обећања не испуњавају. Па тако он, приликом давања једног од неиспуњених обећања, каже: „Ја не припадам оном типу људи који је 12 година обмањивао грађане Србије и бавио се само маркетиншким триковима.

„Самообмана је убитачна и за људе и за народе“, говорио је Његош. Ми смо у историји често подлегали таквим самообманама и пристајали на жртвовање најсветијих националних интереса у име одржавања разних идеолошких химера, као што је било и југословенство.