Савремени свет | |||
Путинов победнички марш |
четвртак, 01. децембар 2016. | |
Задовољство у кремаљским палатама и кулама, мора да је дубоко. Са међународне арене не престају да стижу стратешке победе Русије. Само последњих сати, две од великог значаја – у Француској, на примарним изборима деснице, победио је Франсоа Фијон, отворени присталица побољшавања односа са Русијом. Све указује да ће се Фијон суочити у другом кругу председничких избора са Марин Ле Пен – фаворитом Путина – чија је партија примила финансијску подршку од руских банака. Са друге стране, у Алепу, снаге сиријског режима које подупире Русија, бележе значајан ратни успех делећи на пола зону под контролом побуњеника. То нису изоловане епизоде. Практично сви значајнији геополитички догађаји последњих месеци иду на руку станару у Кремљу. Победа Доналда Трампа у Сједињеним Државама, који је као и Фијон, присталица побољшања односа са Русијом (и нескривени поклоник аутократе Путина); афирмација Брегзита на референдуму у Великој Британији, што слаби и дели Европску Унију; успех проруских кандидата на скорашњим председничким изборима у Бугарској (Румен Радев) и Молдавији (Игор Додон); зелено светло Европске комисије да Гаспром може да прошири снабдевање гасом преко гасовода који заобилази Пољску и Украјину. Украјина, на коју нико више не мисли, на путу је да се претвори у један од бројних замрзнутих конфликата преко којих Русија брани своје интересе на постсовјетском простору. Уопштено говорећи, грчеве који погађају либералне демократије са популизмом у успону, и пузећим грађанским незадовољством, и пукотине у уговорима о слободној трговини – не треба посматрати као лоше вести за Кремљ. Све то треба да се анализира у свом контексту. Унутрашње нерасположење у руском друштву такође је у успону. Путинова партија је добила скупштинске изборе у септембру, али је стопа излазности остала на 47%, мање него на претходним изборима за 12%, што демонстрира јаку индиферентност. Руска економија наставља да посрће, болно укљештена падом цена нафте и међународним санкцијама. Према подацима ММФ-а, БДП се 2015. године смањио за 3,7%, и смањиће се још за 1,8% 2016. године. Упркос имиџу суперсиле, Русија сада има БДП који је упоредив са оним шпанским. За разлику од Шпаније, очекивани животни век руског грађанина је лошији – 70 година у просеку за оба пола према СЗО, што Русију ставља на 110 место у свету. Међутим, са великим нуклеарним арсеналом, великим енергетским резервама, империјалном прошлошћу, и спремношћу да упути оружане снаге у суседне земље, са или без ознака, са или без права на то, могу се стећи импресивни стратешки резултати. Превео са шпанског: Небојша Вуковић Извор: http://innonal.elpais.com/inonal/2016/11/28/actualidad/14802.html |