С обзиром на „најважнију споредну ствар“, претпоставимо да ће већина нас здушно бодрити своју земљу, не зато што је „црвено боја љубави“, него што се то, по себи, подразумева.

Александре Вучићу, од твојих епских подвига и победа, спавања на поду у бриселском хотелу, дошли смо до тога да нам кажеш да немамо ни метар српске земље на Косову. Да нам кажеш да нема Срба на Косову. Зашто лажеш, Александре Вучићу?

Најновији догађај је „Стољеће миран након стољећа ратова“ и то баш на дрвени српски празник Видовдан. Сарајлије и његове госте ће у част стољећамира забављати ни један други оркестар него баш војни. Дивна симболика за мирнодопско стољеће које нам се указало.

Ако ФСС не жели да им Луковић у среду смечује лопту у петерцу против Аустралије, под хитно, о свом трошку, треба да шаље у Африку једног белог (а по могућству и једног црног) мага, са катанцем! Да „закључа“ лош џуџу (и руке српске одбране), а репрезентацији откључа врата завршнице.

Да ли је, дакле, могућ антирежимски протест без Косова? Није! Питање Космета не само да представља жижну тачку свих непочинстава, махинација, и злодела актуелних власти, не само да стоји у темељу системског гажења уставних и законских права грађана Србије које се затим преносе на све остале домене политике, него истовремено представља централно политичко питање Србије и српског народа

Идеја да грађани ЕУ преко директно изабраних представника имају важан утицај на избор ЕК представљена је као својеврсна „демократска еволуција ЕУ“, али пракса много више оправдава став да се у Бриселу учвршћује бирократско чудовиште чија конструкција постаје све компликованија и гломазнија и све даља од обичног грађанина.

Теорија праведног рата, констатује се, изгледа да је суочена са кризом свог правдајућег капацитета, те није јасно да ли то указује на шансу за нови развој те теорије или је поменута криза знак њеног краја.

Будућност српске левице је везана за једно питање, које је, бојим се, само наизглед једноставно. Требало би да га себи постави свако ко верује у солидарност, друштвену једнакост и праведну расподелу, коме је срце на страни оних који су на друштвеном дну или мало изнад њега. Шта ми је главни циљ – врло, „грађанско“ Ја или добробит пониженог народа? Нажалост, не може и једно и друго.

Aмерички председник Барак Обама разматра војну интервенцију против џихадиста док они заузимају град за градом. У Персијски залив већ је упућен један амерички носач авиона. Али то је америчка игра од самог почетка. Американци стратешки не дозвољавају да Ирак постане једна мирна и целовита држава јер би тада брзо потпала под утицај Ирана.

Неликвидност је стигла и до фармацеутске индустрије. Читава грана је у проблему, не само овај или онај произвођач, овај или онај велетрговац. Када у некој земљи фармацији прети банкротство, то значи да наступа сценарио могућег 80% банкротства целе привреде.