"Све подсећа на 1914." - неутемељено поређење догађаја из 1914. и 2014.

У години обележавања 100-годишњице од избијања Првог светског рата, паралеле прошлост-садашњост су изгледа неодољиве за поједине политичаре, историчаре, филозофе и сличне.

То потврђују промоцијом гледишта и ставова о томе да актуелни међународни односи у вези са кризом у Украјини много подсећају на 1914. годину („Ситуација је озбиљна и не могу да се отмем утиску да је налик на ону пре избијања Првог светског рата, 1914. године“, изјавила је немачка канцеларка Ангела Меркел, а пренео париски „Монд“, крајем децембра 2013. године). Међутим, осим ексклузивности таквих гледишта, углавном, реч је о покушајима неутемељеног упоређивања аргумената о суровој европској прошлости и неизвесне светске данашњости, чију директрису чине узроци-последице.

Наиме, разлике у тумачењу узрока Првог светског рата трају читав век, ради чега, упутно је запитати се, чиме се руководе промотери тезе о томе да стање у савременом свету налик је на оно пре избијања Првог оружаног катаклизмичног светског сукоба. Несумњиво, оваква теза искључиво је у функцији узнемиравања и застрашивања јавности. То зато, што безбедност савременог света има много сличности са догађајима који су узроковали Први, тзв. Хладни рат, а само изнимно подсећа на стање пре Првог светског рата.

Главне супротности између Велике Британије, која је имала велики број колонија, и Немачке, која је тежила да промени тај однос у своју корист, довеле су до избијања Првог светског рата. Државе које су имале сличне интересе и исте противнике постепено су се груписале и формирале два империјалистичка савеза: Тројни савез (Немачка, Аустро-Угарска и Италија) и Тројни споразум (В. Британија, Француска и Русија). Оба савеза су се интензивно спремала за међусобни оружани обрачун. Користећи атентат у Сарајеву као згодан повод, и руковођена лажном самоувереношћу о брзој и лакој победи, Аустро-Угарска је 28. јула 1914. године објавила рат Србији (Генерал Поћорек је добио наређење да „продефилује са својом војском кроз Србију и освети се за убиство у Сарајеву“). Тако је почео Велики светски рат који је трајао до 1918. године, у коме је погинуло 10 милиона, а 20 милиона људи је рањено.

Криза у Украјини несумњиво представља велики безбедносни проблем у савременом свету. Упркос томе, има врло мало сличности са кризом која је била уочи Првог светског рата. Стога, ваљана расправа о украјинској кризи, првенствено мора узети у обзир безбедносне претње у периоду после распада биполарног светског поретка (после 1990. године). У овом периоду систематски су игнорисани циљеви и принципи Повеље ОУН и кршено међународно право од појединих светских необузданих моћника, које, како је познато, није довело до избијања светског оружаног сукоба. Поменимо само неке преседане из овог периода (... примена силе од стране НАТО-а против СР Југославије, покушај награђивања тероризма албанских исламиста државом на делу територије Србије, примена силе Русије против Грузије...), који су, сложићемо се, само повећавали могућност обнављања „хладног“ рата. Међутим, нису наговештавали избијање новог светског „врућег“ рата, какав је био Први светски рат.

Минималне су могућности да микро тачка (украјинска криза) ескалира у макро (светско) оружано сукобиште, па стога, у приличној мери зачуђује поменуто упопређивање светских неприлика од пре једног века са данашњим неприликама. Наведено поткрепљују бројне и разноврсне чињенице, а помињемо само неке.

Прво, искључена је могућност да спољне сучељене стране у украјинској кризи директно конфронтирају своје конвенционалне оружане саставе ради њеног окончања, а још мања је могућност да у ту сврху употребе нуклеарно оружје.

Друго, већ неколико година у савременом свету егзистира неколико криза попут украјинске (карактеристична је сиријска), које, ипак, нису довеле до избијања светског „врућег“ рата.

Треће, актуелна светска безбедносна архитектура није биполарна, већ вишеполарна, а њена укупна (и војна) моћ је ваневропског простора.

Четврто, трезвени умови Европе схватају и јавно саопштавају да ескалација украјинске кризе директно штети просперитету Европе. У том смислу, посебно охрабрује то, што немачки умови, који су 1914. године дали „зелено светло“ Аустро-Угарској да отпочне светски рат, данас подсећају на то да су европски моћници у блиској прошлости чинили недопустиве безбедносне грешке и зато заступају став о мирном решавању сукоба. „Оно што смо (Немачка) радили на Косову, а претходно и у Босни и Херцеговини, представља брутално гажење одредби међународног права... Неопходно је превазићи разлике тражећи заједничке додирне тачке, уместо сукобљавања...“, рекао је бивши немачки канцелар Хелмут Шмит, за најтиражнији дневни лист Немачке „Билд“ (16. 05. 2014). „ЕУ је главни кривац за украјинску кризу, јер је приморала Кијев да бира између будућности с Унијом или с Русијом“, изјавио је бивши немачки канцелар Герхард Шредер, у интервјуу за „Велт ам зонтаг“ (11. 05. 2014).

Пето, могућан дуготрајан неразуман приступ у решавању украјинске кризе највише ће штетити грађанима Украјине, а Европу ће принудити да се бави сама са собом. На крају, треба рећи да после косовског преседана, њено ваљано решавање је веома неизвесно и може узроковати нови светски „хладни рат“. На такву могућност, између осталог, указује прилично срозан ауторитет ОУН, с једне, и нарастајућа агресивност појединих светских центара моћи, са друге стране.