Ренцијев пораз - већина Италијана одбија да пије отровну воду из мочваре светских банкара

Житељи Италије гласали су на референдуму против уставне реформе коју је предложио (тачније наметао) премијер Матео Ренци, и за бившег градоначелника Фиренце то је био политички крај.

 

Такав апсолутни пораз, учинио је немогућом његову власт над земљом, у ма каквој форми. Сâм Ренци је признао пораз у ноћи током које су пребројавани гласови. Заједно са њим одлази и опасан пројекат претварања италијанске демократије у деформисану варијанту монократије – власт једне партије или једног човека. Пројекат је блокирало неочекивано много гласача – скоро 60%. То је био једини истински, мада деструктиван пројекат током две године владавине Ренција.

 

Треба додати, да су идеју уставне рефероме широко подржавали Европска Унија и САД. Они су се окупили, заклоњени иза директиве JP Morgan-а, чији је циљ да се униште устави земаља јужне Европе, јер у њима има сувише „социјалистичког“.

 

Генерално, све се радило под паролом да „сувише демократије штети тржишту“. Италијани су у већини одговорили са „не“ на ту непристојну понуду. На тај начин, они су одустали од приступа неолибералној верзији, која је доведена до крајности.

 

Оштро се подигао, укључујући и Италију, антиевропски талас. Он се већ манифестовао у Великој Британији у форми Брегзита, у Француској, где је све популарнија Мари Ле Пен. На сличан начин, он се манифестовао и у другим европским земљама. Тако је ударац Ренцију постао ударац Европској Унији у њеном облику и са садашњим законима.

 

Несумњиво, један од узрока таквог исхода била је и спољна политика Италије, њено тотално потчињавање одлукама САД, и нарочито захтевима НАТО-а да се појача конфронтација са Русијом.

 

Антируске санкције приморале су значајан део предузетника да кажу „не“ реформи, а у њиховим рукама су гласови десетина хиљада радника из различитих сфера индустрије и пољопривреде, који су претрпели губитке због ембарга који је уведен Русији.

 

 

Своју улогу играла је и забринутост тиме да Италија и Европа могу бити увучене у сукобљавање са Русијом.

 

Италију чека неизбежна промена политичког правца. Могуће је да нас очекују превремени избори, који треба да буду спроведени по новом изборном закону. Али, не по оном који је предлагао Ренци, и који је већ одбачен на референдуму. И не по претходном – закону Роберта Калдеролија – који је био поништен одлуком Уставног суда.

 

Стога, ако не буде некаквих непредвиђености, председник италијанске републике Серђо Матарела мораће да постави новог вођу „техничке владе“. И његов једини, али комплексан  задатак, биће израда новог изборног закона.

 

Али, састављање такве владе такође неће бити једноставно. Демократска партија изашла је сатрвена из сучељавања са целом земљом. Десницу представља само Северна лига Матеа Салвинија. Берлускони је већ испао из игре, а позицију покрета Пет звезда Бепе Грила тешко је одредити. При  томе, обе ове партије подржавају кардинално ревидирање односа са Русијом, укидање санкција, а критикују и евро и Европску Унију.

 

Земља је изашла из магловите луке зависности од Вашингтона и Брисела. Војсковођи који је себе називао иноватором, окренули су леђа сви, укључујући многе његове присталице. Нема новог војсковође. Можда, на срећу.

Гласање је барем показало једну чињеницу – већина Италијана не жели да пије отровну воду из мочваре светских банкара.

 

Ђулијето Кјеза (1940) италијански новинар и политички активиста. Посланик Европског парламента од 2004. до 2009. године. Лидер покрета „Алтернатива“.

 

Превео са руског: Небојша Вуковић

 

Извор: https://ria.ru/analytics/20161205/1482893239.html