S obzirom na „najvažniju sporednu stvar“, pretpostavimo da će većina nas zdušno bodriti svoju zemlju, ne zato što je „crveno boja ljubavi“, nego što se to, po sebi, podrazumeva.

Aleksandre Vučiću, od tvojih epskih podviga i pobeda, spavanja na podu u briselskom hotelu, došli smo do toga da nam kažeš da nemamo ni metar srpske zemlje na Kosovu. Da nam kažeš da nema Srba na Kosovu. Zašto lažeš, Aleksandre Vučiću?

Najnoviji događaj je „Stoljeće miran nakon stoljeća ratova“ i to baš na drveni srpski praznik Vidovdan. Sarajlije i njegove goste će u čast stoljećamira zabavljati ni jedan drugi orkestar nego baš vojni. Divna simbolika za mirnodopsko stoljeće koje nam se ukazalo.

Ako FSS ne želi da im Luković u sredu smečuje loptu u petercu protiv Australije, pod hitno, o svom trošku, treba da šalje u Afriku jednog belog (a po mogućstvu i jednog crnog) maga, sa katancem! Da „zaključa“ loš džudžu (i ruke srpske odbrane), a reprezentaciji otključa vrata završnice.

Da li je, dakle, moguć antirežimski protest bez Kosova? Nije! Pitanje Kosmeta ne samo da predstavlja žižnu tačku svih nepočinstava, mahinacija, i zlodela aktuelnih vlasti, ne samo da stoji u temelju sistemskog gaženja ustavnih i zakonskih prava građana Srbije koje se zatim prenose na sve ostale domene politike, nego istovremeno predstavlja centralno političko pitanje Srbije i srpskog naroda

Ideja da građani EU preko direktno izabranih predstavnika imaju važan uticaj na izbor EK predstavljena je kao svojevrsna „demokratska evolucija EU“, ali praksa mnogo više opravdava stav da se u Briselu učvršćuje birokratsko čudovište čija konstrukcija postaje sve komplikovanija i glomaznija i sve dalja od običnog građanina.

Teorija pravednog rata, konstatuje se, izgleda da je suočena sa krizom svog pravdajućeg kapaciteta, te nije jasno da li to ukazuje na šansu za novi razvoj te teorije ili je pomenuta kriza znak njenog kraja.

Budućnost srpske levice je vezana za jedno pitanje, koje je, bojim se, samo naizgled jednostavno. Trebalo bi da ga sebi postavi svako ko veruje u solidarnost, društvenu jednakost i pravednu raspodelu, kome je srce na strani onih koji su na društvenom dnu ili malo iznad njega. Šta mi je glavni cilj – vrlo, „građansko“ Ja ili dobrobit poniženog naroda? Nažalost, ne može i jedno i drugo.

Američki predsednik Barak Obama razmatra vojnu intervenciju protiv džihadista dok oni zauzimaju grad za gradom. U Persijski zaliv već je upućen jedan američki nosač aviona. Ali to je američka igra od samog početka. Amerikanci strateški ne dozvoljavaju da Irak postane jedna mirna i celovita država jer bi tada brzo potpala pod uticaj Irana.

Nelikvidnost je stigla i do farmaceutske industrije. Čitava grana je u problemu, ne samo ovaj ili onaj proizvođač, ovaj ili onaj veletrgovac. Kada u nekoj zemlji farmaciji preti bankrotstvo, to znači da nastupa scenario mogućeg 80% bankrotstva cele privrede.