Ко су вахабије, како су дошли у Европу и шта је позадина њиховог делања?

Напад на америчку амбасаду у Сарајеву, који је 28. октобра извео 23-годишњи Мевлид Јашаревић из Новог Пазара, исплаивши преко сто метака у зграду амбасаде и ранивши полицајца, дигао је на ноге безбедносне службе из целог региона, али и из Америке.

Напад је, како се верује, верски мотивисан, будући да је Јашаревић припадник вахабија (односно, како се у медијима пише "вехабија" – о разлици погледати интервју са проф. Драганом Симеуновићем, напомена редакције), екстремне струје унутар ислама. Ово није први терористички напад за који се оптужују вахабије, који су од ратова деведесетих присутни на овим просторима, али и – од Саудијске Арабије, до Беча и Келна.

Вахабије су на простор Балкана дошле у току рата у БиХ, да би потом значајан број њих остао. Као почасни носиоци пасоша БиХ, које им је доделио Алија Изетбеговић у знак захвалности за заслуге у рату на муслиманској страни, место окупљања нашли су у селу Горња Маоча, у близини Брчког (општине, иначе сада дистрикта, на северу земље која Републику Српску дели на два дела).

Процењује се да у 17 општина у БиХ је присуство вахабија значајно.

Присуство вахабија у послератној БиХ није била тема од приоритета. Интересовање за њих нагло расте након терористичких напада на САД 2001.

Вахабије из села Горња Маоча у жижу интересовања регионалне јавности дошли су 2010, када је у БиХ изведена операција "Светлост", у којој је 600 полицјаца опседало село које се сматра једним од главних центара радикалног исламизма у Европи. Том приликом је приведено неколико особа, и заплењена је мања количина оружја.

Иначе, ова акција безбедносних органа БиХ није наишла на договарјаућу подршку бошњачких званичника, који су сви, редом, одбили да отворено подрже полицијску акцију. Такође, сумња се да је неко из полиције вахабијама дојавио да ће доћи до операције и да су унапред сконили оружје.

Касније те године, у јуну, у Бугојну, нападнута је полицијска станица и убијен је један полицајац. Према насловима у новинама видело се ко је одговоран – вахабије узвраћају! Занимљиво је да су сајтови на којима су активни припадници вахабија (попут сајта "путвјерника") тврдили да је тај напад заправо "завера обавештајних структура и сивих еминенција против муслимана у БиХ"?!

О присуству вахабија на просторима Србије нешто више се говорило после хапшења 15 њихових припадника марта 2007, који су на планини Нинаји, 30-так километара од Новог Пазара, имали камп у којем су се обучавали за терористичке нападе.

Међутим, везе и утицај вахабија, протежу се много даље од Сарајева и Новог Пазара. Идеолошки и финансијски центар им је и даље у Саудијској Арабији, али тежиште своје организације све више преносе на муслиманску имиграицју у Еворпи. Главни центар вахабија наводно је у Бечу, а главну улогу има Мухамед Порча, који је хоџа босанске џамије у 12. бечком округу.

О тесним везама вахабија из БиХ са Бечом у више наврата је писао и аустријски дневник "Стандард". Овај лист је указао на чврсту повезаност Нусрета Имамовића (који је у акцији полиције у Горњој Маочи фебруара 2010. уахпшен као лидер те радикалне заједнице) који је у више наврата путовао на релацији Аустрија-Босна и који, наводно, важи за човека од поверења Мухамеда Порче.

Да европска веза вахабија не иде само до Беча, већ и даље показују подаци полицијских органа у којима се наводи да новац за вахабијску заједницу у Горњој Маочи обезбеђују Садик Копчалић, брат Џевада Копчалића, који живи на релацији Келн-Маоча, Бајрам Шкељзен, који је повезан са вехабијском заједницом у Скопљу, и Сулејман Оскојић, звани Цуле. Када је реч о вахабијама у Рашкој, важну улогу у давајну финансијске и материјалне подршке вахабијама има Неџат Балкан, који делује из џемата који је основао у Бечу.

И сам нападач на америчку амбасаду у Сарајеву, Мевлид Јашаревић, током 2008. и 2009. боравио је у Аустирји и тада је приступио вахабијском покрету. Иначе, супруга Јашаревића, у време напада у Сарајеву, била је, ни мање ни више, него у селу Горња Маоча и то у кући Нусрета Имамовића, који је у акцији "Светлост" ухапшен и кривично гоњен због тога што је у селу изводио наставу по јорданском, а не по образовном програму БиХ.

Последњу пут, пре напада у Сарајеву, о вахабијама се писало крајем септембра ове године када је у Хусину код Тузле, у објекту који користи Мурадиф Хамзабеговић, припадник вехабија, нађено шест килограма експлозива.

Вахабије у региону имају значајну подршку из Саудијске Арабије, у којој је вахабизам званична религија. Центар саудијског (вахабског) верског утицаја у БиХ је, наводно, држамија Краља Фахада у Сарајеву. Ова џамија, као и многе друге у БиХ, изграђене су донацијама саудијских хуманитарних организација, које су, иначе, недавно биле предмет тужбе "Лојда" пред судом у Америци (од које се одустало, а о чему је "Сведок" писао у прошлом броју).

Иако сви муслимани не гледају са симпатијама на вахабије, нико не пориче да они имају важну улогу у ширењу исламског утицаја на Европу, и, у ту сврху, јачање лиње исламског утицаја која иде преко "Зелене трансферзале" која пролази кроз Балкан.

У том смислу преко балканских муслимана се преплиће утицај верских струјања из Саудијске Арабије, са једне, Ирана са друге и Турске, са треће стране.

Како тврди наш познати исламолог Дарко Танасковић у књизи Неоосманизам, Турска на Балкану води и сопствену верску политику, преко Директората за верска питања који успоставља тесну сарадњу с локалним исламским заједницама, пружајући им логистичку, стручну и кадровску помоћ.

Према мишљењу Танасковића, на тај начин Турска настоји да задржи одређени ниво контроле и утицаја на токове у балканском исламу и потисне саудијски и ирански утицај.

Да је спрега око подршке вахабијама веома тесна тврди и професор Андреја Савић, стурчњак за безбедност и први директор БИА.

Према мишљењу др Савића, деловање вахабија на овом простору представља одраз спреге утицаја и интереса Саудијске Арабије, Турске, али и исламских верских вођа, попут Мустафе Церића.

- Треба пратити новац. Све иде линијом "Зелене трансферзале", на којој је Рашка и бошњачки део Босне. Вахабије су тесно повезане са Ал Каидом. Након терористичких напада 2001. указано је на спрегу тих терористичких акција и појединаца који су живели у БиХ, попут Абу Хамзе. Дакле, врло је тесно повезана безбедносна опасност која настаје у повезивању Рашке и муслиманског дела Босне.

Говорећи о самом нападу у Сарајеву, Савић сматра да то представља и "пораз политике двоструких стандарда" коју су Американци и Запад водили према овом простору.

- У тој политици двоструких стандарда на Балкану се толерисало функционисање исламског фундаментализма. Уосталом, скован је назив и Бела Ал Каида који указује на припаднике ове организације из Европе, првенствено са ових простора.

Савић не страхује да напади попут оног у Сарајеву, могу да се догоде и у Београду.

- Напад попут оног у Сарајеву, није реалан у Београду. Доктрина њиховог наступа је усмерена према америчким циљевима.

Ово мишљење не дели професор Радослав Гаћиновић, научни саветник Института за политичке студије у Београду.

- И поред тога што се у континуитету дограђује систем безбедности Србије, нико не може гарантовати да се такав терористички акт не може догодити и у Србији, поготово што су интризично мотивисани терористи врло непредвидиви. За акцију која траје врло кратко спремају се годинама, бирају време и место напада, нападају кад њима одговара, обично такозване меке мете и настоје да постигну максимално изненађење, истиче Гаћиновић.

Нападач Мевлид Јашаревић налази се у болници, где чека процесуирање. И даље је убеђен у исправност својих поступака тврдећи да је то учинио "за муслимане".

Безбедносне службе из читавог региона, у сарадњи са ФБИ „чешљају“ средине у којима се налазе вахабије, али никакви детаљи се не саопштавају. Иако је рад на терену веома важан, пресудну улогу би, ако је веровати стручњацима, могла да има једино снажна политичка воља да се престане са толерисањем све веће радикализације муслимана на Балкану. У томе би свакако важну улогу могла да има Турска.

Ипак, питање је куда њено уплитање води, пошто је јачање "Зелене трансферзале" у делу "Стратегијска дубина" Ахмета Давутоглуа, турског министра спољних послова, одређен као један од основних циљева турске политике у Европи.

Српска обавештајна служба стоји иза напада у Сарајеву?!

Пуцњава у Сарајеву испраћена је на свим светским медијима. Ипак, лош имиџ Србије ни овог пута није могао да остане по страни. Иако Србија није муслиманска земља, готово сви светски медији су у првом тренутку објавили да је нападач из Србије, односно – Србин.

Тек каснији прилози и текстови су објашњавали да је реч о муслиманском екстремисти, али без прецизнијих појашњења, па се читаоицма/гледаоцима који су неупућени у балканске прилике чинило да су напад, заправо, извели Срби.

Међутим, велико изненађење (или не?) представља то што и они који би свакако требало да буду упућени у прилике у региону, оптужују управо Србе!

Бошњачки медији у БиХ, као и бошњачки медији у Рашкој, пуни су текстова којима се за напад у Сарајеву оптужују Срби, тј, српске безбедносне службе.

Тако сарајевски „Дневни аваз“ објавио интервју са академиком Мухамедом Филиповићем у чијем наслову стоји: "Испитати јесу ли службе Србије искористиле Јашаревића".

Не поричући да је Јашаревић припадник екстремистичке струје вахабија, Филиповић указује да су је велики део бошњачке младежи "мислећи да у вјери може наћи прибјежиште и рјешење за своје проблеме, ушао у такве релације селефизма, вехабизма и других фракција.

Према томе, били су изложени великој дози идеолошке импрегнације. Пошто у оквиру таквих екстремних вјерских и других покрета дјелују одређене политичке и обавјештајне структуре, није необично очекивати да се појаве случајеви када се појединци покушавају искористити за стварање одређених политичких ситуација које могу нанијети штете напретку опћег мира у свијету и наше земље посебно”.

Након овога следи питање "Дневног Аваза":

Мислите ли да је то и сада случај, на шта Филиповић каже:

"Потребно је испитати све околности, па и варијанту да српска обавјештајна служба има прсте у свему томе! Поготово јер се србијански званичници хвале да су све вријеме контролирали тог Јашаревића!? Нама је из раније хисторије познато да је обавјештајна служба старе Југославије користила управо екстремисте за своје циљеве. На тај аспект наша полиција и обавјештајна служба морају обратити пажњу”.

Овакви коментари нису се појавили само у БиХ већ и у локалним медијима у Рашкој.

Тако је портал “sandržak-x”, који првенствено преноси оштре националистичке бошњачке ставове, објавио непотписани текст са насловом "Напад је дјело службе државне безбедности Србије", а у којем се каже:

"Напад на Амбасаду Сједињених америчких држава брижно је временски укалкулисан у тренутна дешавања у региону југоисточне Европе, као и глобална превирања, а иза њега несумњиво стоји Служба државне безбједности Србије".

У тексту се позивају власти Босне и Херцеговине "да замрзну дипломатске односе са Србијом, све док иста независним међународним тијелима не омогући увид у активности својих тајних служби".

Исти сајт преноси и интервју који је у БиХ дао Исмет Дахић, некадашњи шеф сарајевске полиције, који сматра да је "могуће како су Мевлида Јашаревића заврбовале полицијске агенције у Србији и послале га у Сарајево”.

Иначе, бошњачки медији у текстовима и интервјуима, поготово ако разговарају са страним званичницима, инсистирају на томе да је Јашаревић српски држављанин, настојећи, очито, да одговорност за овај терористички акт вежу за Србију.

Турци гурају “Зелену трансферзалу”

Према речима професора Андреје Савића (иначе првог директора БИА), припадници вахабија користе тешку социјалну ситуацију како би привукли присталице, а иза свега стоји јасна идеја – Зелена трансферзала.

- Зелена трансферзтала представља линију ширења ислама ка Европи. И у грађанским ратовима на простору БиХ то је било веома доминантно. То се видело у политици Алије Изатбеговића, а сада његовог сина који је политички лидер Бошњака. Дуго је постојала, а на овим просторима још увек постоји велико разумевање и толерантност према идејама ширења радикалног ислама.

Да Зелена трансферзала није напуштен пројекат сведочи и књига "Стратегијска дубина“ коју је написао турски министар спољних послова Ахмет Давутоглу.

"Лук који иде југозападно и протеже се од Бихаћа, па кроз Средјну и Источну Босну, преко Санџака, Косова, Албаније, Македоније, Кирџилија, до Источне Тракије, за Турску је балканска геополитичка и геокултурна жила куцавица“, пише Давутоглу у књизи која се сматра доктрином турске спољне политике у наредном периоду.

Уколико би се у потпуности пресекла веза између Санџака, Косова и Босне, Бошњаци би били препуштени хрватском, а Санџак и Косово искључиво српском утицају, истиче Давутоглу.

Када је реч о повратку Турске на Балкан, Радослав Гаћиновић са Института за политичке студије, није оптимиста.

- Повратак Турске ништа добро неће донети Србима у Србији ни у БиХ. Са Турском ће вероватно стићи велики проблеми не само за Србе, већ и за остале хришћане. Повратак Турске на Балкан ће подстаћи националну препотентност екстремног дела исламске популације и охрабрити их да у остваривању својих циљева примењују разне врсте насиља, посебно тероризам.

Наглашавајући да вахабизам није тероризам, већ ортодоксни исламски покрет, Гаћиновић ипак страхује да би да управо на Балкану због геополитичких специфичности и интереса њихово деловање могло да из традиционалног прерасте у екстремно.

Радослав Гаћиновић: Како вахабије регрутују припаднике?

- Своје чланове регрутују из редова муслиманског народа. Они бирају по могућности лица потпуно привржена исламу, одлучна да ризикују и свој живот за веру. Вехабијама приступају обично полуобразовани, они који су по природи екстремни, а у последње време приступају им и врло сиромашни. Пошто вехабије не прихвата већина муслимана, било би некоректно говорити да су џамије центри за регрутацију вехабија у Србији. Вероватно има таквих примера, али сигурно није масовна појава. За молитве и верске обреде вехабије користе приватне куће или изнајмљују пословни простор, а кампове за обуку и индоктринацију организују у планинским деловима где је мала вероватноћа да буду откривени.

Драган Симеуновић: Вахабије су највећа претња прво за муслимане

Драган Симеуновић, међународни експерт за област екстремизма и тероризма, аутор више запажених књига о исламском тероризму и вахабизму, руководилац мастер студија о тероризму на Београдском универзитету, и, што је у овом тренутку најважније, руководилац истраживачког пројекта Владе Србије о исламском екстремизму, у интервјуу за „Сведок“ појашњава ко су вахабије и шта је суштина њихове иделогије.

Сведок: Вахабије или вехабије? У медијима, али и у литератури, све више преовлађује термин „вехабије“. Одакле он долази?

Драган Симеуновић: У српском књижевном језику се користе изрази вахабије и вахабизам, што је и логично с обзиром да су ти изрази изведени од имена оснивача тог правца у исламу, а које се у нашем језику пише и изговара Вахаб. Израз „вехабије“ и „вехабизам“ је туђица у српском језику која долази из бошњачке правописне и колоквијалне варијанте.

Иначе нико, па ни сами Арапи којима припада Вахаб и који су најбројнији следбеници вахабизма, као ни Турци или пак Иранци, не кажу "вехабије" него – вахабије.

С: Да ли је у питању само разлика у слову, или нешто дубље?

Д.С: Од потребе за разликовањем бошњачког од српског језика много је вероватније да је варијанта са словом "е" дошла из копирања начина како се речи вахабије и вахабизам изговарају на енглеском језику. То су онда прихватили и наши новинари успут преузимајући и изразе из босанске штампе. Осим тога, ако је веровати „Сведоку“ главни уредници медија у Србији углавном и нису одавде, тако да они и не примећују разлике у изразима "вехабије" и „вахабије“, а како кажу главни, тако пишу они испод њих.

С: Шта је суштина идеологије вахабија? Ко су они и шта желе?

Д.С: Вахабије су следбеници фундаменталистичке исламске секте у средњој Арабији коју је у 18. веку засновао Мухамед Ибн Абд ел Вахаб. У почетку су се борили против турске власти, да би временом, како су у њихове редове улазили све моћнији арапски феудалци, и сами постали власт. Они су заправо једна од варијанти салафизма, верског покрета и правца који постоји низ векова а заговара повратак изворном учењу у Исламу и строго је против свих новотарија. Данас је вахабизам, као учење настало Вахабовом интерпретацијом ислама, службена религијска варијанта, и слободно се може рећи и важећа идеологија богате Саудијске Арабије.

С: Колико је вахабизам распрострањен?

Д.С: Због снажног ослањања на фундаменталистичке корене Ислама ова варијанта Ислама и поред огромне финансијске подршке Саудијске Арабије није много распрострањена. Вахабије мењају правила живота и начина исповедања вере у земљама у којима се ислам традиционално практикује, и што то чине не само новцем већ и силом. Они су заправо претња прво муслиманима у свакој новој средини у којој се појаве јер настоје да их преобрате у вахабије, а тек после на ред долазе неверници и обрачун са њима.

Због припадања вође Ал Каиде, Осаме бин Ладена вахабизму и милитантног поступања вахабија у земљама у којима су се настојали укоренити, вахабизам је последњих година избио на лош глас и у хришћанском и у муслиманском свету.

С: Како вахабије регрутују припаднике?

Д.С: Даје се сто до двеста евра незапосленим вахабијама; награђују се деца која уче одговарајуће делове Курана напамет по цени од 50 евра за суру, имају бесплатна обданишта за децу вахабија, каква постоје на Космету. Оно што многе исламске вернике пак одбија од вахабизма је нов начин понашања, облачења и химбелијског клањања и уопште крутост у тумачењу практиковања принципа вере. Рецимо, обрезивање жена, нарочито оно које се спроводи аматерски по кућама може довести до тешких последица.

С: Колики је велико присуство вахабија у Европи?

Д.С: Број оних који су на њиховој страни је увек и свуда, а нарочито у западним и претежно хришћанским европским земљама, увек далеко већи од броја особа које се декларишу као вахабије. Разлози за то су бројни и крећу се од страха вахабија да се не изазове непријатељска реакција у датој средини, па све до разлога прикривања неких лоших намера. Према томе, где год има вахабија има их увек далеко више од пребројаних. Балкан ту вероватно није изузетак. Том броју треба додати и оне који иако нису вахабије имају одређене симпатије према њима или не би имали ништа против тога да они превладају као варијанта ислама. Пример БиХ показује да број таквих брзо расте из врло различитих, али увек и из неких врло специфичних разлога.

С: Како гледате на улогу Турске у овом проблему?

Д.С: Соучена са растућим утицајем вахабизма на Балкану, Србија је као и Америка видела у Турској ону снагу која ће сузбити утицај вахабија, будући да је већина муслимана на Балкану везана за тзв. народни ислам који је на Балкан донело турско владање. Турци одиста не љубе вахабизам и у Турској га зато тешко може и бити у некој значајнијој мери, а сигурно је да је у њиховом интересу да одрже свој вековни утицај на балканске муслимане. Колико је све то у нашем интересу показаће време.

С: Колико је реално да после Сарајева уследе напади и у Београду, или Србији?

Д.С: Сасвим је реално да они то покушају али се то не мора остварити ако превенција наших структура безбедности остане тако успешна као до сада.

С: Након најновије терористичке акције санџачког вахабије, отвара се питање шта ће бити са вахабијама код нас. Многи траже да буду забрањени, већина мисли да су вахабије исто што и терористи.

Д.С: Вахабије имају право да се оснују као верска опција у свакој земљи, па и у нашој. Затим, они нису сами по себи терористи, па чак ни екстремисти и не могу унапред тако бити третирани само зато што исповедају вахабитску варијанту ислама. Дакле, вахабизам не може бити забрањен без икаквог разлога, тим пре што је званична религија у неким државама које су чланице ОУН. Међутим, иако све вахабије нису саме по себи екстремисти, немали број њих често то брзо постаје. Тек тада друштво и закон имају право да се обрачунају са њима, и то не са свима већ само са онима којима се противзаконито понашање може доказати.

Есад Хећимовић: Вахабије долазе по нашу дјецу

Новинар сарајевског листа „Ослобођење“, Есад Хећимовић, у изјави за "Сведок" каже да је последњи напад у Сарајеву повећао страх од вахабија, али тај страх постоји од раније.

- У самом Сарајеву је ранијих година било покушаја терористичких напада, као што је постављање бомбе испод једног моста којим је требао да прође папа Јован Павле II, или убиства Јозе Леутара, заменика министра полиције у експлозији бомбе састављене од челичних куглица из мина распрскавајућег усмереног дејства, постављене у његов ауто. Такав пример је организовани напад на све учеснике једне изложбе у оквиру „Сарајево Queerфестивала“ 2008.

Хећимовић напомиње да није реч само о страху од терористичког напада него и страховима од других облика агресивног и насилног понашања вахабија.

- Тај страх је још раније изразио исламски теолог проф др Рашид Хафизовић изјавом да "они долазе по нашу дјецу".

Хећимовић истиче да су вахабије подршку добиле од најважнијих особа у Исламској заједници БиХ, док од њих зазире, пре свега, образовани и урбани део становништва. Ипак, он сматра да није тачно да највиши муслимански верски званичници БиХ дају финансијску и институционалну подршку.

- Исламска заједница не сарађује са групом из Горње Маоче нити са две групе из Аустрије (Беча) о којима се говори. Ове групе и Исламску заједницу нападају као неисламску и непријатељску инситуцију. Унутар ових радикалних исламских група, међутим, дошло је до поделе на оне који су били спремни на сарадњу са Исламском заједницом и оних који се противе таквој сарадњи.

Центар окупљања вахабија у Босни није једино село Горња Маоча, каже Хећимовић.

- Осим Горње Маоче, уочавају се различити центри окупљања у току године, посебно у летњим месецима када се одржавају летњи кампови. Практично, можемо наћи различите Омладинске центре у којима делују вехабије у бројним градовима БиХ. Подршка им долази из политичких и медијских кругова, као што је "Дневни аваз", који је такође водио кампање против догађаја као што је Qуеер фестивал у Сарајеву.

Сарајевски новинар указује да вахабије сада више иду у центре где људи још увек нису у потпуности формирали своје исламске ставове.

- Вехабијске вође су своје присталице усмериле ка тражењу људи који ће прихватити њихову иделогију и у приватним становима, али и на радном месту, у фабрикама и слично. Они и даље веома активно граде своју базу подршке представљајући се као невине жртве оних који мрзе ислам, или раде по наводном налогу Запада. Посебно су забрињавајући они центри окупљања који се налазе у близини или ентитетских линија раздвајања или невидљивих етничких граница унутар саме БиХ. Раније смо говорили о таквим групама у околици Брчког, Маглаја, Жепча, Зенице, Травника, Бужима у западној Босни али у Херцеговини. Дакле, није реч само о једном центру, наглашава Хећимовић.

(Текст је објављен у јубиларном 800. броју "Сведока")