Onima koji u tome vide „nacionalizam“, mogu samo da poručim da su u dubokom nesporazumu sa srpskom nacijom, i da dok ne progovore već jednom o višedecenijskom nasilju i nepravdi prema Srbiji i Srbima, ostaće samo mizerni autošovinisti i autokolonijalisti, ma koliko živeli u deluzijama da su „internacionalisti“ i „antiimperijalisti“

Nakon ujedinjenja je kolala parola da će izniknuti „evropska Nemačka“, a ne „nemačka Evropa“. A sve više se čini da će se desiti nešto sasvim suprotno.

Kako se ponaša srpska rezervna (opozicijska) posada? Rekao bih da je skoro zanemela pred problemima s kojima je suočena pozicijska posada. Nikakva ozbiljna kritika ekonomskih protivkriznih mera, a kobajagi se zalažu za izbore.

Ako u naše vreme postoji primer Ekove 8. tačke o „prejakom i preslabom neprijatelju“, on ne može biti ubedljiviji od slike „ruskog hakera“, „ludaka na čelu Severne Koreje“ ili „islamskog teroriste“. Mehanizmi kojima se ovi propagandni simulakrumi plasiraju u međunarodnu javnost, a svaka njihova kritika proglašava za „lažne vesti“ i „manipulacije ruskih plaćenika“

Fiskalni rajevi uopšte, a Švajcarska posebno, nisu ni glavni pa čak ni sporedni uzroci propasti finansijskog kapitalizma. Oni dakle, ne mogu da budu ni lek protiv kolapsa sistema. Očigledno, lakše je Sjedinjenim Državama ukazati na Švajcarsku nego preispitati same sebe.

Otuda, nema samo Islamska država snažne motive da udara i destabilizuje Tursku, koja je postala neprijateljska takođe i za borce bivšeg fronta Al Nusra i različite salafitske pokrete koji su poraženi u Alepu, kao i za Saudijsku Arabiju i Katar, koji su mnogo truda i novca uložili u Tursku, kako bi se oborio režim u Damasku.  

Dobrica Ćosić i Borislav Pekić su, tokom sedamdesetih i osamdesetih, bili antipodi po mnogo čemu – od književne estetike, do pogleda na demokratiju i politiku. Ali, evo ih danas kako se vrte po mašinama za prljanje i kako ih vuku po podliscima i kulturnim dodacima  evroreformskih medija.

Istorija pokazuje da je zajednička borba moguća. Tokom bitke na Sutjesci 1943. borili su se protiv nemačkog nacizma i Srbi i Hrvati, kao jugoslovenski partizani. Komunistička partija uspela je u nemogućim uslovima da nametne koncept nadnacionalne socijalne emancipacije koja je uključivala i nacionalnu ravnopravnost, bratsvo i jedinstvo.

Samo mu još nedostaje Šešelj koji izvlači njegov najprljaviji veš u, recimo, Utisku nedelje. Ipak, da je Zapad zaista želeo da destabilizuje ovu vlast, pustio bi Šešelja koji mesec ranije, tokom predizborne kampanje.