Vrlo je verovatno veliko povlačenje investitora sa Beogradske berze kada se uslovi koliko toliko normalizuju, odnosno kada budu u mogućnosti da prodaju akcije po nekoj razumnoj ceni, a ne za bagatelu kako je trenutno. 

Mihail Gorbačov nije odmah reagovao na ovo pismo. Otputovao je u Berlin i primio diplomu počasnog građanina. Kasnije je izjavljivao kako "ne shvata" optužbe Egona Krenca i kako bivši istočnonemački funkcioner "nije u pravu". Mnoge činenjice demantuju tvrdnju Gorbačova da "drugačije nije moglo biti" , da je "uradio sve što je mogao" i da su oni koji su došli posle njega krivi za sve negativne posledice koje su proistekle iz poraza u hladnom ratu.

Kako tvrdi naš poznati islamolog Darko Tanasković u knjizi Neoosmanizam, Turska na Balkanu vodi i sopstvenu versku politiku, preko Direktorata za verska pitanja koji uspostavlja tesnu saradnju s lokalnim islamskim zajednicam.

 Za Srbiju je od najveće važnosti to što Kina partnere ne uslovljava politički, već insistira isključivo na obostrano korisnoj saradnji. Stoga ne čudi što se Beograd u formatu 16+1 oseća komotno. Iako ne spada među najveće zemlje centralne i istočne Evrope, Srbija je jedan od lidera u saradnji ovih zemalja sa Kinom.

Građanski protesti po gradovima Srbije i kategoričan stav Saveza za Srbiju da rešenje statusa Kosova mora da bude u skladu sa Rezolucijom 1244 i Ustavom Srbije sprečava Aleksandra Vučića da potpiše sveobuhvatni mirovni sporazum na koji se obavezao još pre sedam godina kada je dolazio na vlast.

Ubijeni koji se vode kao nestali, dakle, samo su problem njihovih porodica, vlasti će i dalje izbegavati da se time bave jer to znači podsećanje na nešto što bi oni rado da izbrišu iz pamćenja, svog i kolektivnog.

SAD ne žele da upravljaju u GM na osnovu većinskog vlasništva. Zašto je dobro da menadžment bude van kontrole većinskog vlasnika? Suštinski, menadžment nije pod kontrolom akcionara kada je taj broj preveliki i to je jedno od gorućih strukturnih pitanja savremene tržišne ekonomije.

 "Kao američki ambasadori u Beogradu i Prištini uvereni smo da trezveno političko vođstvo koje ima viziju može dovesti do sveobuhvatnog sporazuma Srbije i Kosova, u čijem središtu bi bilo uzajamno priznavanje. Taj uspeh bi položio temelje mirnije i naprednije budućnosti svih naroda u ovom regionu", poručili su Kosnet i Skot. Dvojica ambasadora izrazila su uverenje da je sporazum moguć i dodali da je predsednik SAD već pozvao predsednike Srbije i Kosova Aleksandra Vučića i Hašima Tačija u Belu kuću "da obeleže taj uspeh čim do njega dođe", dakle, „dogovor“ se unapred zna, u pitanju su dve države i dva predsednika