Ne treba sumnjati da će i ovog puta država reagovati strogo, u skladu sa „evopskim“ načelima. Ipak, istini za volju, treba pomenuti jednu nedavnu presudu, koja može vratiti nadu da je ipak moguće ostvariti ravnotežu i da se granice dozvoljenog mogu postaviti svim učesnicima u javnom životu.

Erupcija vulkana na Islandu izaziva tehničke probleme, za koje bi odgovorni donosioci odluka trebalo da iznađu brza razumna rešenja. Umesto toga, Evropa je odlučila da problem pretvori u dramu.

Na listi nastavnika su narodni poslanici Aleksandar Martinović, Vladimir Orlić i Darko Laketić. Kao predavači su angažovani i Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, kao i Milorad Jerkan, direktor niškog Doma zdravlja i član SNS

Rusija je, dakle, stari neprijatelj zapadno-nacionalističkih ukrajinskih grupa koje su došle na vlast u Ukrajini. Te grupe su se borile na strani SS jedinica nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu, a nemački vojnici su slično dočekani kao u Hrvatskoj ili Sloveniji kada su dospeli u zapadnu Ukrajinu.

Kada biste s njim vodili neki ozbiljan, intelektualni razgovor, ništa se ne bi osećalo od onog pritiska koji neki društveni autoritet sa sobom nosi, koji je profesor nesumnjivo imao i na koga je uvek mogao da se pozove, u manje ili više eksplicitnom obliku.

Kako bi izgledale srpska ekonomija i srpska država da je premijer Đinđić ostao živ, to ne možemo da znamo, ali znamo jedno – Đinđića je izdao Zapad, jer ga je ostavio samog bez obećanih novčanih sredstava za pokretanje ekonomije.

Postoji jedno nepisano pravilo u svetu novokomponovanog biznisa, koji nikako nisu izumeli Srbi, a koje glasi "za prvi milion se ne pita". Izgleda da je najveći Šarićev greh to što prvi, naročito kasnije stečene milione, nije ostavljao negde drugde, u nekoj slobodoumnoj zemlji, Švajcarskoj, ili možda SAD! Tamo gde se milionima u zube ne gleda.

Samo imajući u vidu nivoe onog što je etički dozvoljeno može da se odredi stepen spremnosti jednog društva za konkretne promene. Studije tržišta i sociologija u službi vlasti, deluju kao termometar koji meri mogućnosti za društvenu involuciju ili evoluciju.

Sve što Slučajni Srbi danas nude je sopstvena autokolonijalna žudnja – „Dogodine u Nato-u“. Njihov Brisel je, ipak, Beogradu danas mnogo bliži nego Prizren. Ka Briselu odavde vode brojni politički putevi, ka Prizrenu nijedan. 

U slučaju Šarića, pažnja sa ovih „nevažnih“ detalja o tome gde je bio i ko ga je skrivao odmah usmerava na budući proces i njegovu „saradnju sa državom“, odnosno na pitanje da li će i ko sve iz prethodne dve-tri vlade biti uhapšen i optužen zajedno sa njim.