Priština će biti primorana da pregovara o statusu

(Danas, 25.07.2009)

Diplomatske mogućnosti su u velikoj meri iscrpljene kada je reč o trenutnom stavu Holandije prema uslovima za nastavak procesa evropske integracije Srbije. Ipak, verujem da postoji mogućnost da do kraja godine dođe do deblokade Prelaznog sporazuma i podnošenja kandidature za članstvo u Uniji. Nadam se da će uskoro biti uspostavljen državni konsenzus u Srbiji oko EU, baš kao što je to učinjeno i kada je reč o Kosovu. Pitanje statusa Kosova biće otvoreno posle iznošenja mišljenja Međunarodnog suda pravde o nelegalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti. Priština će biti „saterana u ćošak” i prvi put motivisana da se pronađe kompromisno rešenje za status Pokrajine. Članstvo u EU je centralni strateški prioritet Srbije i neće ga omesti približavanje Pokretu nesvrstanih, od kojeg možemo imati samo koristi - ističe u intervjuu za Danas šef srpske diplomatije Vuk Jeremić.

Šta Srbiju u skoroj budućnosti čeka u smislu formalnih integracija sa EU?

- Nadam se da će početkom naredne godine biti realizovan bezvizni režim za putovanje naših građana u zemlje članice EU. Kada je reč o institucionalnim koracima prema članstvu u Uniji, situacija je složenija. Ovog trenutka postoje političke prepreke za države Zapadnog Balkana - Srbiju, Hrvatsku, Bosnu, Makedoniju... One su za svaku zemlju različite i nije zahvalno predviđati kada bi za koga naredni koraci mogli da uslede. Nadamo se, međutim, da će u ovoj godini ipak biti odmrznut Prelazni trgovinski sporazum i da će Srbija formalizovati nameru da pristupi EU, podnošenjem kandidature za članstvo. To ćemo uraditi u dogovoru s evropskim partnerima, nadamo se još tokom ove godine. Imajući u vidu političke probleme s kojima se trenutno susrećemo - u našem slučaju nepostojanje konsenzusa oko ocene saradnje sa Hagom - mislim da nije dobro licitirati s rokovima.

Razgovor vodimo na dan kada je Beograd trebalo da poseti vaš holandski kolega Maksim Ferhagen. Nije potpuno jasno zašto je ta poseta odložena.

- Mi želimo najbolje moguće odnose s Holandijom i činićemo sve kako bi se otopio akumulirani led između Beograda i Haga. U najboljoj nameri pozvali smo ministra Ferhagena da razgovaramo ne samo na temu usporenog kretanja Srbije ka članstvu u Uniji, već i o mnogim drugim pitanjima. Na žalost, ministar je odložio posetu. Holandska strana nam je saopštila da je procenjeno da ovog trenutka za nju nisu najbolje okolnosti. To smo primili sa žaljenjem.

Poziv je i dalje otvoren?

- Jeste i nadamo se da će do posete doći što pre.

Iako srpski zvaničnici stalno govore da se radi na lobiranju Holandije, to baš i nije vidljivo. Stiče se utisak da se oslanjamo na dobru volju evropskih saveznika, a da sami dovoljno ne radimo.

- Možda sam subjektivan, jer sam na mestu ministra spoljnih poslova, ali mislim da smo učinili sve što smo mogli, i da su diplomatske mogućnosti manje-više iscrpljene kada je reč o ubeđivanju Holandije da podigne branu koja ovog trenutka postoji na putu Srbije ka Uniji. Njihova pozicija je prilično čvrsta. Mislim da ima sve manje prostora za optimizam da bi ona mogla biti promenjena promenjena, sve dok se Mladić bude nalazio na slobodi. Nadam se da će nas rad nadležnih državnih organa, za koje sam sasvim siguran da čine sve da saradnja s Tribunalom bude okončana, uskoro dovesti u situaciju da više ne bude razgovora o tome da li Srbija u potpunosti sarađuje s tim sudom jer optuženika više neće biti na slobodi. Mislim da rigidno tumačenje, prema kojem puna saradnja postoji samo s Mladićem u Hagu, ne doprinosi postizanju našeg zajedničkog cilja, a to je – miran, stabilan i integrisan Balkan. Ali, mi ćemo kao vlada ostati posvećeni našem centralnom strateškom prioritetu - članstvu u Uniji.

Imate li bilo kakva saznanja da postoje realni uslovi da se Mladić uskoro nađe iza rešetaka?

- Nemam saznanja da bi situacija s haškim optuženicima ubrzo mogla da se promeni. Ipak se nadam da će na ovaj ili onaj način, u najskorijoj budućnosti, biti postignut konsenzus svih 27 članica Evropskog saveta da je došlo vreme za ubrzanje procesa integracije Srbije.

Da li vas raduje napredovanje ka političkom konsenzusu unutar Srbije da zemlja treba što brže da napreduje ka EU? Sada su na suprotnoj strani samo dve stranke - DSS i SRS - sa oko 15 odsto podrške u biračkom telu.

- Do sada je postojao državni konsenzus oko Kosova i mislim da bi bilo veoma važno da se takvo jedinstvo uspostavi i oko EU. Činjenica da se sve više stranaka priključuje našem stavu o neophodnosti članstva Srbije u Uniji je odlična vest. Nadam se da ćemo na kraju imati puno državno jedinstvo i o ovom pitanju.

U borbi oko Kosova suprotstavljene strane nekada ne biraju sredstva. SAD i Velika Britanija pritiskaju male zemlje, Bedžet Pacoli navodno kupuje podršku nezavisnosti, a Srbija u UN ne podržava deklaraciju o osudi ljudskih prava u Iranu. Uskoro će se pred Generalnom skupštinom UN naći još jedan predlog deklaracije protiv masovnih kršenja prava građana Irana. Kako će se Srbija odrediti?

- Prošle godine smo odlučili da ne možemo da se priključimo osudi Irana nakon što smo vrlo pažljivo izvagali sve argumente i uzeli u obzir sve informacije koje su nam bile na raspolaganju. Postoje zemlje u svetu, poput Saudijske Arabije, u kojima se na daleko drastičniji način krše ljudska prava nego u Iranu, a diskusija o tome ne dolazi na dnevni red UN zbog snažnog otpora upravo onih koji su tu deklaraciju o Iranu predložili. Nove inicijative koje će biti na dnevnom redu Generalne skupštine ćemo pažljivo razmotriti i blagovremeno doneti odluku, rukovodeći se pre svega interesima Srbije.

Znači, zemlje koje podržavaju politiku Srbije prema Kosovu će imati izvesne povlastice kod srpske diplomatije?

- To će, naravno, biti jedan od parametara koje ćemo uzimati u obzir prilikom odlučivanja kako da se postavimo u međunarodnoj areni. Sve države polaze od toga šta je njihov nacionalni interes i s tim u skladu se postavljaju. Tako se ponašaju i zemlje EU i one koje to nameravaju da postanu.

Rekli ste da u Srbiji postoji konsenzus kada je reč o Kosovu, ali dobar deo opozicije tvrdi da to nije tačno. Kažu da politika Vlade nije utemeljena na zvaničnim dokumentima, da ne obaveštava parlament o svojim potezima.

- Vladina politika o Kosovu je politika kontinuiteta i to važi za sve vlade posle 5. oktobra. Ta politika je zasnovana na odlukama Narodne skupštine od demokratskih promena do danas i, naravno, na Ustavu Srbije. Politika prema Kosovu nije i neće biti menjana sve dok se drugačije ne izjasni Narodna skupština.

Prema nekim tumačenjima, saradnja sa Euleksom nije utemeljena na odlukama Skupštine Srbije.

- Zvanični Beograd sarađuje s međunarodnom zajednicom u skladu s odlukama Saveta bezbednosti UN, počev od Rezolucije 1244, pa na dalje. Način na koji sarađujemo s međunarodnim civilnim prisustvom u Pokrajini, uključujući Unmik i Euleks, nije u suprotnosti s odlukama Narodne skupštine.

Ipak, opozicija tvrdi da je misija Euleksa zasnovana na Ahtisarijevom planu, koji podrazumeva „nadgledanu nezavisnost“ Kosova i prebacivanje mandata sa Unmika na EU.

- Ahtisarijev plan ne predstavlja pravni osnov za razmeštanje Euleksa u Pokrajini. Misija na Kosmetu je poslata u skladu s odlukom Evropskog saveta u kojoj se ne spominje Ahtisarijev plan, a uz potvrdu o rekonfiguraciji međunarodnog civilnog prisustva od strane SB UN.

Šef Euleksa Iv de Kermabon najavljuje političke razgovore s Beogradom o postavljanju carine na administrativnoj liniji između Srbije i Kosova. Imate li neka saznanja o tome?

- Rekonfiguracija međunarodnog civilnog prisustva se odvija u skladu s planom od šest tačaka generalnog sekretara UN Ban Ki-Muna koji je dobio podršku Saveta bezbednosti. Mi želimo da se taj plan u potpunosti ispuni. Napredak postoji, mada je u nekim oblastima vrlo spor.

Da li će biti carinskih punktova između Srbije i Kosova, s kojih bi se delio profit?

- Za sada dogovora o tome nema. Pitanje carina se nalazi u planu od šest tačaka. Nadam se da ćemo na kraju pronaći rešenje koje je u skladu s Rezolucijom 1244 i ne narušava Ustav Srbije, a prihvatljivo je za sve strane.

Na čemu temeljite uverenje da su novi pregovori o statusu Kosova realna opcija?

- Status Pokrajine nije razrešen. Diplomatskim, političkim i pravnim sredstvima suprotstavili smo se pokušaju secesije. Nadam se da će u skoroj budućnosti, recimo već 2010. nakon presude Međunarodnog suda pravde, doći do međunarodnih okolnosti u kojima neće biti alternative obnavljanju statusnog dijaloga.

Zašto bi Albanci ponovo pregovarali?

- Nakon presude Međunarodnog suda pravde stvoriće se okolnosti u kojima neće biti novih priznavanja, niti će biti moguće da Kosovo pristupi nekoj međunarodnoj organizaciji.

Ali to nije presuda, već neobavezujuće mišljenje.

- Ako mišljenje bude onakvo kakvo očekujemo, zemlje koje do tada nisu priznale Kosovo imaće još više razloga da ostanu na takvom stanovištu. Mislim i da u diplomatskom smislu neće biti teško zaustaviti aplikacije tzv. „Republike Kosovo“ za članstvo u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Verujem, dakle, da će biti moguće izolovati Prištinu i da će ona iz tog stanja moći da izađe samo kroz postizanje dogovora s Beogradom. Trenutno se borimo za situaciju u kojoj neće biti alternative pregovorima. Tada će sve strane prvi put imati motiv da se pronađe kompromis. Preduslov za kompromis jeste da svi budu motivisani da se dođe do njega. Onog trenutka kada počnemo da razgovaramo, svi bi trebalo da budemo konstruktivni.

Posle prijema Kosova u Svetsku banku i MMF, da li će Srbija i dalje plaćati kosovski dug, ili će to prepustiti Prištini?

- Pristupanje Kosova MMF-u i Svetskoj banci ne menja stav Srbije kada je reč o budućem statusu Pokrajine. Ovog trenutka, prema mojim saznanjima, u okviru te dve institucije se razmatra kakve praktične posledice može imati ova nova institucionalna okolnost.

Šta će Srbija raditi u narednih godinu dana kako bi 50. godišnjica osnivačkog samita Pokreta nesvrstanih 2011. bila obeležena u Beogradu?

- Na konferenciji u julu 2010. u Kairu, biće doneta odluka o tome gde će 50-a godišnjica biti obeležena. Predsednik Boris Tadić je zvanično predložio da Beograd bude domaćin tog jubileja. To je naišlo na pozitivne reakcije i u Pokretu nesvrstanih i u regionu. Biće to velika prilika za promociju Beograda. Dve trećine sveta, dakle 118 predsednika država i vlada, bi došlo u Srbiju. Po broju prisutnih delegacija i najviših zvaničnika, sa ovim događajem bi moglo da se uporedi samo otvaranje Olimpijade u Pekingu. Ne bi tu bili samo predsednici i premijeri 118 članica Pokreta nesvrstanih, već i veliki broj najviših predstavnika zemalja posmatrača, regiona, EU. U isto vreme, ne treba sumnjati da je naše strateško opredeljenje članstvo u EU. Povećan stepen angažovanja u Pokretu nesvrstanih, kroz status posmatrača, nas neće sprečiti da taj cilj i ostvarimo.

Da li ovo znači da bar do 2011. članstvo u NATO neće biti tema za Srbiju?

- Članstvo u NATO uopšte nije tema. U Narodnoj skupštini je jasnom većinom usvojena odluka da je Srbija vojno neutralna. Ne očekujem da bi u skorije vreme moglo doći do revizije državne politike po ovom pitanju.

Rekli ste da su vam podjednako bliski potpredsednik DS Dragan Šutanovac i lider SPS Ivica Dačić.

- Postoji jedinstvo u Vladi Srbije koje prevazilazi partijske podele. Svi smo deo jednog tima, na istom smo poslu i između članova Vlade postoji puna solidarnost.

Znači, između Šutanovca i Dačića za vas nema razlike?

- Ja, naravno, imam svoje privatno mišljenje o obojici, ali u političkom smislu svi članovi Vlade su mi podjednako bliski.

Na pitanje da izaberete između Istoka i Zapada, rekli ste „ni na Istok, ni na Zapad“. Zar zapadne vrednosti i integracije nisu ono čemu Srbija teži od 5. oktobra?

- Značajan broj zemalja članica Unije se nalazi istočno od Srbije, treba uzeti u obzir i tu geografsku činjenicu. Šalu na stranu, nema mesta za bilo kakvu dilemu – opredeljeni smo za članstvo u EU, ali i za najbolje moguće odnose sa svima ostalima.

Zar vam je bila potrebna izjava da vas hrvatska turistička kampanja „nije uverila“ da bi tamo trebalo ići na letovanje?

- Postavljeno mi je direktno pitanje u jednom intervjuu – „Da li su vas uverili”, i ja sam im iskreno odgovorio.

Kao šefa diplomatije ili građanina Vuka Jeremića?

- Kao građanina. Obmanjivao bih javnost da sam rekao nešto drugo.

A morali ste da odgovorite na takvu vrstu pitanja?

- Ne izbegavam odgovore ni na jedno pitanje.

Zašto ste na pitanje da se opredelite između Obame i Putina rekli da se opredeljujete za Putina? Mogli ste, na primer, reći „i za jednog i za drugog“.

- To ne bih posmatrao personalizovano - ovaj ili onaj političar. Srbija s Rusijom nema nijedno otvoreno pitanje. Rusija nas podržava u svim nacionalnim prioritetima, što je najočiglednije kada je reč o Kosovu, ali i u nastojanju da postanemo član EU. Sa Amerikom, nažalost, imamo jedno bitno neslaganje, oko budućeg statusa Kosmeta. Želimo da u budućnosti imamo podjednako dobre odnose i s jednima i s drugima.

(Razgovarao Nikola Tomić)