Petparačke priče

(Svedok)

Scena je postavljena.

Nekoliko ključnih činova predstave je određeno: 15. decembar – lokalni izbori na Voždovcu; 25. januar – izborna skupština SNS; sredina januara – početak pregovora sa EU; februar/mart - izbori.

Strani režiseri, ovoga puta, izgleda, pustiće nas da sami režiramo našu istinu.

Ili tugu?

Građani Srbije, kao i uvek, biće posmatrači koji će na kraju aklamacijom potvrditi - odlučeno.

Ako je išta tačno, onda je to da u predstojećem trileru, koji je u početnoj fazi izvođenja - nema pozitivnih likova!

Ni junaka.

Ni, nevinih?!

Pred nama je, kako se čini, obračun unutar najveće i trenutno najjače partije u Srbiji – SNS – a, po starom srpskom običaju: „da mu pokažem ja ko je gazda u kući“!

Ulog su i državne funkcije: od ministara do predsednika Republike, uključujući i, kako se čini – trenutno najmoćniju, funkciju Prvog potpredsednika Vlade, ma šta to značilo. Formalno, sve počinje lokalnim izborima na Voždovcu 15. decembra a, kako se čini, svoj vrhunac i kreščendo imaće u vanrednim parlamentarnim izborima, u prvoj polovini naredne godine.

Da bi najava svake, pa i ove priče bila dobra, neophodno je prvo poći od glavnih aktera.

Srpska politička scena, međutim – za razliku od one u većini ozbiljnih, da ne kažemo, normalnih država – ima dva podijuma: medijski i politički.

I dok ono što se prikazuje u medijima ne odgovara uvek onome što se odigrava u politici, gotovo po pravilu u Srbiji, politička scena je ona koja diktira šta će biti - u medijima.

Dakle, umesto da su mediji korektor vlasti, kod nas je vlast urednik medija!

Svako kome je stalo da ne beži od istine u kojoj živi mora, barem i malo, da prati medije.

Makar u kafićima, za džabaka, ili na portalima koji pokradoše novine, takođe za džabaka...

Nije potrebna prevelika mudrost, pa ni pažnja, a ne mora se biti ni Sokrat, Platon iliti Aristotel, da bi se videlo preko kojih se medija, pre svega štampanih, šalju poruke?!

Već godinama plasirane po istom klišeu: „reče mi jedan čovek“, „naš izvor“ „neimenovani izvor“, „blizak“ ovome ili onome, „saznaje“ (nekada tačno, najčešće netačno, ili se nikada ne dokaže) nešto o nekome, ko je sledeći za odstrel ili opomenu.

Potpisnik je poznat.

U inicijalima.

Ali uvek sa prvim slovom „E“.

Drugo slovo je, u vreme prethodne vlasti bilo ili „B“, ili „P“, nekada i „A“, a sada je „I“ ili „K“...

I tako su odluke i procesi koji će imati veliki uticaj na stanje u zemlji, a time i na život cele nacije, saopšteni preko nekih za koje niko nikada nije čuo dalje od inicijala, mada čiji se izvori naslućuju.

Upravo ovi igrači – sada su to, pre svih, E.K. i E.I. – sinhronizovano najavljuju ono što treba da stvori dobru atmosferu, ili klimu za odstrel, ili nadolazei predstojeći triler...

Sad čitamo da se tajkuni udružuju sa pojedinim političarima, vlasnicima i urednicima medija (znam koji su, al neću da Vam kažem) da preko svojih medija obore Prvog potpredsednika Vlade koji je odlučan da zavede red u razorenu zemlju.

Malo pažljiviji čitalac, koji se ne oslanja samo na informacije iz jedne novine (mada mu prete - ako je ne čita da je majmun?!), video bi i sledeće: da, među dnevnom štampom, pre svega tabloidnom, svaki medij ima svoju metu – da jedna informativna ekipa - „gađa“ premijera i ljude iz njegove stranke, druga kurirska služba – nišani predsednika Srbije i njemu bliske ljude, treći, koji zapravo tvrde da su naši – „gađaju“ Palmu i druge igrače sa scene.

Ali, tu su i „tajkunske novine“ koje gađaju Prvog (pot)predsednika Vlade?!

Istina, niko ih konkretno nije imenovao, niti ih je na kiosku lako uočiti, a još teže (pro)naći.

Tu je i najpopularnija narodna televizija koja, umesto po dobro prepoznatljivom receptu za popularnost – narodnom melosu – hoće da postane i informativni antitajkunski (posebno „antiđilaski“) bastion.

I šta imamo kao posledicu?

Sa jedne strane, jedan čovek, koji je odlučio da se samopregornim radom i samožrtvovanjem pita za sve!

Čoveka koji nas stalno uverava da će sve biti rešeno u najboljem interesu građana, da je Vlada odlučna i da će biti dobro. Jer je, pre svega On, ali i njegov tim (koji je, izgleda, sastavljen od različitih timova – za različite potrebe: borbu protiv kriminala, privatizaciju JAT-a, rešavanja problema posrnule srpske privrede, saradnje sa Emiratima, rešavanje privrednih afera, nabavljanje aviona, poljoprivredu, finansiranje Andrićgrada...) predan da do kraja radi za dobro građana Srbije.

Sa druge strane, preko najglasnijih i najprotežiranijih izvora informisanja u Srbiji, čiji su glavni tekstovi sazdani od „poverljivih izvora“ i potpisani ranije pomenutim inicijalima – svakodnevno se obaveštava javnost da smo u haosu: da jedan ministar ucenjuje Kineze, da su ljudi bliski vrhu vlasti učestvovali u pranju para sa Kipra, da imamo špijune i kriminalce u Vladi ili u strukturama vodeće vladajuće stranke i da sad to treba očistiti...

Da predsedniku Republike neko neće da zameni zimske (ćelave?) gume (čime, uzgred budi rečeno, predsednik krši Zakon o saobraćaju koji propisuje obaveznu upotrebu zimskih guma od prvog novembra)...

Da imamo kriminalce u policiji koji treba da nas štite od kriminala...

U međuvremenu, da javnost ne bi baš zapala u depresiju zbog sve samih crnih vesti, tu su i večita nadanja – o spasu Beograda u rekordnom dvonedeljnom roku od bankrota, o angažovanju više hiljada policajaca da bi se prikupilo 18 kilograma droge, o „konsolidaciji privrede“, o „boljem životu“ (koji će, prema poslednjim najavama iz izborne kampanje na Voždovcu početi negde krajem 2014, početkom 2015, ali se i dalje, povremeno daje na TV), o početku pregovora sa EU, o „dolasku novih investitora“...

I dok se preko nekih medija javnost kontrolisano zbunjuje, preko drugih sredstava informisanja se odvija podbadanje i opipavanje: Đilas se maksimalno tera u ilegalu, Vučić se unapred brani od prethodno mu dojavljenih informacija o napadima i pripremama napada na njega pre svega od Miškovića i očito odmetnutog poslanika SNS Vladimira Cvijana, prozivaju se ljudi bliski Kabinetu predsednika Republike poput savetnika Olivera Antića ili ministra Milana Bačevića; preko hrvatskih novinara uzvraća se udarac kiparskom lopticom; Velimir Ilić, kao čovek koji je ipak bliži Tomi Nikoliću, indirektno se optužuje da reketira Kineze...

Predsednik Vlade Ivica Dačić – DMP (Drugi ministar policije) uvek se, kad pritreba, gađa bananama narko kriminala.

U ovakvoj atmosferi čini se da je svima pozicija pod znakom pitanja, osim onom čoveku koji je sam doveo svoju poziciju u pitanje nudeći izbore i očito, očekujući, jaču funkciju.

Međutim, upravo se u tome nalazi i srž uzbuđenja predstojećeg trilera: da li će prepodobni heroj uspeti da se odupre mračnim neidentifikovanim silama; hoće li se antijunaci povezani bananama i ćelavim gumama udružiti i okrenuti leđa onome koji tvrdi da zapravo ništa ne može da ih posvađa; kakvu ulogu će u svemu imati zli tajkuni marketinško-političko-privredne-novinarske elite?!

Uostalom, već je, čini se vreme, pre konačnog raspleta, ili totalnog opoziva, da se jasno i glasno kaže: ko su ti medijski moguli koji su udružili snage (i lovu, ili za lovu) u kovanju zavere protiv PPV-a?

Ili, što bi naš narod rekao: imena na sunce!

Ovako, a tako je, sve liči na rđavo smišljeni kičeraj – da se svako ko se usudi da kritikuje neke poteze PPV-a, iliti Vlade Srbije unapred uključuje u zločinačko udruženje Miroslava Miškovića!

Najcrnje od svega, što su upravo ti preobavešteni obaveštajci, koji danas vedre i oblače sumornom medijskom scenom Srbije upravo ljudi koji su doskora, za debele novce dapače, što legalno, što u kešu, baš lepo i berićetno živeli dok je Miroslav bio Mišković, a “Delez” – Delta holding...

I kad pomenuh “Delez”, u jučerašnjem broju “Informera” saznasmo od novinara, već pomenutog, E.I. (nije nekašanji gigant EI iz Niša, keve mi!) da taj veliki evropski trgovinski lanac “mulja na crno” i da radi u kešu?! Čime se, naravno, grdno zamerio praznom budžetu, stečajnom upravniku srpske privrede, ekonomskim merama Tesle iz Niša i PPV-u...

PDV da ne pominjem.

Baš me sad interesuje – da li će se u borbi protiv korupcije sa nultom tolerancijom – “Delezu” progledati kroz prste?!

Ili će, možda, Brisel spisku od 24 sumnjive privatizacije da ubaci i svoj “Delez”?

Da se kladimo...

Neće!

Ali, cilj je ostvaren: sa tih 22 miliončeta evrića “u kešu” koje je “Delez” navodno isplatio Mišku, gazda “Delte” finasira svoju odbranu na sudu i podmićuje svoje novine (dakle i novinare) da satanizuju PPV-a!

Uostalom, što je mnogo, mnogo je...A, “Delez” je onomad saopštio da je u Srbiji imao poslovni gubitak (zbog slabe kupovne moći građana) od, ako se ne varam – 190 miliona evra!?

Šta bi se dogodilo, ukoliko bi ćudljivom “Delezu” slučajno palo na pamet, ne daj bože – da udari ključ u bravu i napusti Srbiju...

Ili ćemo, i njega, Delez, da procesuiramo.

A, morali bismo: mulja i radi na crno.

Časna reč, tako piše Informer. Tu zezanja nema, to što piše Informer, sve je tačno: oba mi oka ispala, ako ne verujete...

I, kad sam već tu oko abrova: pa, hoće li već neko da pita Anu Karenjinu – ko je taj špijun u Vladi Srbije koji radi protiv interesa Srbije?

Ovako, novine licitiraju imenima, nekima se senke objavljuju, a Tolstoj ni da zucne?!

Što?

Čeka Godoa!

Ili su sve ovo “Petparačke priče” (Pulp Fiction) Kventina Tarantina? Nominovan je bio za sedam Oskara...

Naslov filma upire prst u šund časopise i krimi romane iz sredine 20. veka, poznate po krvavim opisima nasilja i ispraznim dijalozima...

Ali, kakve to veze ima sa Srbijom?

Ili, ipak – ima!