Ne treba nam Hrvatska

Srbija je prirodni lider regiona i mnogi nam na tome zavide. Bugarska se nije prijateljski ponela pred Međunarodnim sudom pravde, kao ni Hrvatska. Verujem da je vreme ratova na ovim prostorima prošlo. Rusija nam je najveća komparativna prednost. Ona nam je bila, jeste i ostaće najbolji prijatelj. Pitao sam Hilari zašto 1999. godine nisu pokušali Miloševiću da uzmu Kosmet?

Prošla godina bila je jedna od najuspešnijih u istoriji srpske diplomatije. Našu zemlju posetili su američki potpredsednik i ruski predsednik, organizovali smo nekoliko velikih regionalnih skupova, predsednik Srbije bio je u velikoj poseti Kini, Turska se vratila na Balkan kao prijatelj Srbije, otvorili smo istorijski proces pred Međunarodnim sudom pravde i zaustavili talas priznavanja samoproklamovanog Kosova.

Na kraju, na Svetog Nikolu ukinute su nam vize, a predsednik je podneo kandidaturu za članstvo u EU. Kažu da ni po čemu drugom ne bi trebalo da pamtimo prošlu godinu. I zato u velikom novogodišnjem spoljnopolitičkom intervjuu pitamo ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića na šta je od svega ovoga najponosniji.

- Mislim da na kraju ove godine svi imamo razloga da budemo zadovoljni zbog činjenice da je naša zemlja posle dužeg vremena povratila samopouzdanje u svoj međunarodni nastup. Ponovo nas u svetu prepoznaju i poštuju, čak i oni koji se sa nama ne slažu. Mnogi su nas potcenjivali i izražavali otvorenu sumnju u održivost naših proklamovanih ciljeva, kao i u sposobnost da ih ostvarimo. Nisu bili u pravu.

Šta je novi međunarodni identitet Srbije? Meni izgleda kao da Beograd više ne radi na pritisak. Kako biste vi to formulisali?

- Srbija je danas ključni faktor stabilnosti zapadnog Balkana i pouzdan međunarodni partner svih onih koji sa njom žele da grade odnose na bazi uzajamnog uvažavanja.

Znači, ne radimo na pritisak?

- Pritisci su sastavni deo ovog posla, ali mislim da smo naučili kako da na njih reagujemo smireno i dostojanstveno.

Ako je idealna spoljna politika da su neprijatelji daleko, a prijatelji blizu, kakva je onda naša spoljna politika?

- Retko vam se u bilo kom segmentu života, pa i u međunarodnim odnosima, dešava da ste u idealnoj situaciji ili u prilici da vučete idealne poteze. Ali, tome svakako treba težiti.

Zašto nam Hrvatska ili Slovenija ne postanu peti stub spoljne politike?

- Zato što nam to za ostvarivanje naših spoljnopolitičkih prioriteta nije neophodno.

Da li ćemo mi ikada moći, kao zemlje Višegradske četvorke (Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska), zajedno da krenemo u EU?

- Da nije došlo do sukoba tokom 90-ih godina u bivšoj Jugoslaviji, verujem da bi to bilo moguće. Ovako, idemo jedni za drugima, ali mislim da će konačan rezultat biti isti - svi ćemo se na kraju naći u EU.

Šta je najveći nerešeni problem na Balkanu danas? Da li se u stvari svi plaše Srbije kao regionalnog lidera? Videli smo šta su nam Bugari uradili pred Međunarodnim sudom pravde.

- Najsloženiji problem je sasvim sigurno budući status Kosmeta. Srbija je prirodni lider regiona i mogu da razumem da joj neki na tome zavide. No, pokazaćemo da je naša predvodilačka uloga na zapadnom Balkanu nešto od čega će svi imati koristi.

Član naše delegacije gospodin Bataković rekao je da je Bugarska opet pokazala da nam je istorijski neprijatelj broj 1. Kakav je vaš stav o tome?

- Nisam istoričar. Ali svedočenje Bugarske pred Međunarodnim sudom pravde svakako se ne može nazvati gestom prijateljstva prema našoj zemlji.

Ko vas je najviše šokirao pred sudom pravde? I pozitivno i negativno.

- Jako smo se dobro pripremili, tako da nije bilo nikakvih iznenađenja. Značajan broj zemalja u Hagu je u svom nastupu snažno podržao Srbiju. Zaista ne bi bilo fer da nikoga od njih posebno izdvajam, podjednako smo im zahvalni. Potencijalno, najštetniji nastup po naše ukupne interese je sasvim sigurno imala Hrvatska.

Posle svega, kakvu odluku očekujete?

- Očekujem da će odluka biti u skladu sa međunarodnim pravom, tj. bliska izloženim stavovima Srbije.

Šta ako izgubimo?

- Nećemo izgubiti.

Kad je, uopšte, nastala ta ideja o četiri stuba spoljne politike? Demokratska stranka, na primer, nije bila promoter vojne neutralnosti, koja je danas jedan od stubova spoljne politike. Ko je onda definisao spoljnu politiku? Koštunica, Tadić ili vi?

- Treba razlikovati spoljnopolitičke ciljeve od sredstava uz pomoć kojih se oni ostvaruju. Mi danas vodimo izbalansiranu spoljnu politiku, koja ima precizno definisane prioritete. To su odbrana teritorijalne celovitosti diplomatskim sredstvima, pristupanje EU i učvršćivanje liderske uloge u regionu. Da bismo ostvarili te prioritete, neophodno je angažovati se sa čitavim svetom, u okviru kojeg smatramo da postoje četiri težišne tačke, ili stuba - Brisel, Moskva, Peking i Vašington. Spoljnu politiku Srbije formuliše državno rukovodstvo, u skladu sa Ustavom i zakonom, a poslednju reč uvek ima predsednik republike Boris Tadić.

I onda predsednik Tadić na RTS-u kaže da je, u suštini, ovo nastavak Titove spoljne politike. Šta je donela ta politika, osim što su za Tita znali crnci u Africi?

- Period SFRJ je po mnogim kriterijumima predstavljao zlatno doba naše diplomatije. Imali smo izuzetno značajan ugled i uticaj u svetu. Nije bilo nijedne rezolucije u Ujedinjenim nacijama koja je mogla biti izglasana bez podrške naše zemlje, s obzirom na to da smo „kontrolisali" desetine glasova. Naše diplomate su bile na rukovodećim mestima u međunarodnim misijama. Bili smo istinski most između istoka i zapada. Velika je šteta što smo dozvolili da se to nasleđe u velikoj meri razgradi.

Zar Jugoslavija nije pre rata imala respektabilnu spoljnu politiku. Bila je okosnica Male antante, velikog vojnog saveza s Francuskom. Imali smo ozbiljne diplomatske odnose s Nemačkom, Italijom, Britanijom. Zar to nisu zemlje od kojih i danas najviše zavisimo?

- Slažem se. I Kraljevina Jugoslavija je imala veliki ugled, pogotovo u regionu. Ali to nije uporedivo sa ulogom koju je u globalnim razmerama igrala SFRJ.

I Tito je u jednom trenutku tražio kišobran u Briselu. Zašto nije dobra ideja da Srbija uđe u NATO?

- Mislim da je moguće ostvariti sve naše bezbednosne interese, pre svega zaštitu državnih granica i mir i stabilnost u regionu, i bez preuzimanja međunarodnih obaveza, koje proističu iz stupanja u članstvo bilo kog vojnog saveza, uključujući i NATO.

Kakvi su naši odnosi s Nemačkom, koja je najviše para uložila u Srbiju posle 5. oktobra?

- Ocenio bih ih kao jako dobre, sa tendencijom daljeg poboljšavanja. Uspeli smo da izolujemo razliku koju imamo po pitanju budućeg statusa Kosmeta na način koji ne ometa saradnju po ostalim pitanjima, prvenstveno u domenu ekonomije i EU integracija.

Ipak, u poslednjem progres riportu EK kao negativne stvari pominje zaštitu gej-lezbo populacije, Zakon o informisanju, neuspostavljenu tržišnu ekonomiju... Kako ste doživeli evropsku kritiku?

- Svaku dobronamernu kritiku treba doživeti na konstruktivan način.

Srbija nikad u istoriji nije imala čistiju proevropsku vladu. Do pred kraj godine, ipak, najviše se pričalo o Rusima i Amerikancima. Evropa je u jednom trenutku bila u drugom planu. Zašto?

- Članstvo u EU je centralni strateški prioritet Vlade Srbije, ali ne i jedini. Mi smo svoje ciljeve definisali na takav način da nam je neophodno angažovanje sa čitavim svetom.

Zašto svi srpski političari dolaze na vlast kao zapadnjaci i onda za kratko vreme postaju rusofili? To bukvalno počinje od Miloševića, Koštunice, sada i vas bije takav glas kao harvardskog đaka?

- Odnosi Srbije i Rusije traju vekovima i karakterišu ih uzajamno razumevanje i podrška. Uveren sam da će i u budućnosti svako ko bude imao odgovornost da učestvuje u vođenju ove zemlje negovati najbliže moguće odnose sa Rusijom.

Šta je najveći nacionalni interes Srbije?

- Da sačuvamo svoj identitet i obezbedimo uslove za dostojanstven i prosperitetan život za sve naše građane, ali i sunarodnike koji žive van granica Srbije. To će biti moguće samo ukoliko uspostavimo puno jedinstvo po tom pitanju.

Istoričari bi rekli da je to u stvari očuvanje Republike Srpske, gde živi najviše Srba. Šta vi kažete?

- Nastavićemo odlučno da se zalažemo za očuvanje jake i prosperitetne Republike Srpske u okviru teritorijalno celovite BiH.

Ukoliko bi, ipak, odluka MSP bila da je Kosovo moglo da proglasi nezavisnost, šta biste poručili rukovodstvu RS, koje u tom slučaju najavljuje referendum?

- Ne verujem da će Međunarodni sud pravde izaći sa mišljenjem koje definiše jednostrano proglašenje secesije kao legitiman način rešavanja međunarodnih problema.

Zašto se Srbija stalno odriče upotrebe vojske u rešavanju spornih pitanja? Koja država još to radi i šta bi se, na primer, desilo da Hrvatska sutra napadne Bosnu i pokuša da je okupira?

- Verujem da je vreme ratova na ovim prostorima prošlo. Sa integracijom zapadnog Balkana u EU konačno će se otkloniti opasnost od novih sukoba, kao što se to dogodilo i u drugim delovima Evrope, gde su se narodi i države konfrontirali vekovima.

Zašto imate problem s LDP-om? Njihovi novinari bukvalno vas doživljavaju kao nekad Miru Marković. Je l' to neki lični sukob s Čedom Jovanovićem?

- Nemam lični sukob ni sa jednim političarem ili novinarem u Srbiji. Sve svoje profesionalne odnose stavljam u principijelnu ravan. Postoje značajne razlike u stavovima koje zastupa LDP u odnosu na zvaničnu državnu politiku koju zastupam.

Da li ste nacionalista?

- Činjenica da sam dobio priliku da svojim angažovanjem napravim lični doprinos u ostvarenju ključnih državnih i nacionalnih ciljeva me čini ponosnim i jako me ispunjava. Nazovite to kako hoćete.

Zašto se stalno priča da nema prijateljstva među narodima, a poslednjih 300 godina Rusija je na našoj, a Nemačka stalno na hrvatskoj strani?

- Centralni strateški prioritet za Srbiju je članstvo u EU, ali Rusija nam je bila, jeste i ostaće najbolji prijatelj.

Šta mislite o ideji da 2014, na dan Sarajevskog atentata, ceo zapadni Balkan uđe u EU? Zar to ne bi bilo jedno dodatno poniženje i optuživanje Srbije da je odgovorna i za Prvi svetski rat?

- Ne smatram to poniženjem. Što pre uđemo u EU, to će biti bolje za naše građane.

Šta su dometi Bajdenove posete Srbiji? Pričalo se o istorijskoj poseti... Šta ćemo to za dvadeset godina da pročitamo u udžbenicima?

- Od izuzetno velike važnosti je to što smo uspeli da izolujemo značajnu razliku po pitanju budućeg statusa Kosmeta i stvorimo uslove za blisku saradnju po svim ostalim pitanjima. Za svaku zemlju na svetu je bitno da ima dobre odnose sa Amerikom.

Milan St. Protić je po povratku iz SAD rekao da su Amerikanci bili spremni da promene svoju stratešku politiku prema Balkanu i da je Koštunica tada sve uprskao. Da li možemo da postanemo američki saveznik na Balkanu?

- Velika prilika je propuštena 2000. godine, kada je istovremeno došlo do promene vladajuće garniture i u Vašingtonu i u Beogradu. Ovog trenutka naše odnose opterećuje neslaganje oko statusa Kosmeta.

A otkud priča da ste vi, američki đak, antiamerički nastrojeni? Uostalom, ukoliko samo sprovodite politiku Borisa Tadića, da li to znači da je Tadić protiv Amerike?

- Nisam nastrojen ni protiv koga. Moj zadatak je da se zalažem za ostvarivanje državnih interesa Srbije.

A predsednik?

- Takođe.

Kakav je bio Aleksandar Vučić u SAD? Hvalio se kako je dobro zastupao interese Srbije.

- Mislim da bi bilo dobro da se oko najvažnijih državnih prioriteta uspostavi jedinstvo vlasti i opozicije, i da se za njihovo ostvarenje zajednički zalažemo. Neki ciljevi su od takvog značaja da se oko njih moraju prevazići stranačke podele.

Posle Ponoša, možda i Vučiću ponudite neki posao?

- Čak i da tako nešto imam u planu, ne verujem da bi on to prihvatio.

Ili mu, kao i Ponošu, neko ne bi dozvolio?

- Najbolje bi bilo da to pitanje uputite Tomislavu Nikoliću.

Da li nam je Rusija saveznik?

- Da.

Šta mi imamo od toga?

- Rusija nas podržava u svim našim prioritetima. Njihov stav o Kosmetu je od presudnog značaja za budućnost naše diplomatske borbe. Rusija je, isto tako, jedan od najznačajnijih ekonomskih i trgovinskih partnera ove zemlje, a podržavaju nas i u našoj nameri da postanemo član Evropske unije. Nijedna druga balkanska zemlja se ne može pohvaliti takvim stepenom ruske podrške i to predstavlja značajnu komparativnu prednost Srbije.

Kako ocenjujete nastup ministra Davutoglua, koji je u Sarajevu „podsetio" da je „Beograd u 14. veku bio selo, a da je u osmanskoj državi postao centralni evropski grad"?

- Verujem da ministar Davutoglu ima najbolju nameru kada je reč o angažovanju Turske na Balkanu. Njegov nastup u Sarajevu nije bio do kraja precizno prenesen i interpretiran.

Šta je naša ideja s Turskom, koja očigledno preko Sandžaka i BiH pokušava da se nametne kao regionalni igrač na Balkanu?

- Smatramo da je Turska jedan od naših najvažnijih partnera u procesu stabilizacije prilika na zapadnom Balkanu.

Šta mislite o spoljnoj politici Zorana Đinđića? Čini se da je on agresivno krenuo na Zapad i uspostavljanje regionalne saradnje.

- Zoran Đinđić je bio rodonačelnik ideje o evropskoj Srbiji, sproveo je prve i najteže korake ka ostvarenju tog istorijskog cilja. Njegove hrabrost i vizija su ga stajale glave i njegovu žrtvu nikada ne smemo zaboraviti.

Da li ste poznavali Zorana Đinđića?

- Da. Proveo sam jedno leto radeći za njega u kabinetu predsednika Vlade.

Ko je bolji? On ili Tadić?

- Predsednika Tadića daleko bolje i duže poznajem. Od svih političara koje sam upoznao, prema njemu gajim najveće poštovanje.

Zašto ste Medvedeva sačekali baštineći komunističu prošlost? Je l' to bio njihov zahtev ili je neko ovde procenio da nismo imali srećnijih momenata u istoriji?

- Kakav god imali stav o tome šta se dogodilo nakon 20. oktobra 1944, sam taj datum predstavlja veliki trenutak u našoj istoriji. Malo evropskih naroda može se pohvaliti tako značajnim doprinosom ostvarenju sopstvene slobode. Isto tako, nepobitna je činjenica da smo svoj glavni grad oslobodili prolivajući krv na ulicama zajedno sa našom ruskom braćom i mislim da je bilo potpuno logično obeležiti veliki jubilej oslobođenja u prisustvu ruskog predsednika.

Kako gledate na komunistički period u Jugoslaviji?

- Svaki period u istoriji, kada se racionalno sagleda, ima prostora i za kritiku i za hvalu.

Da li ste se vakcinisali protiv svinjskog gripa?

- Ne, još nisam stigao, ali nameravam.

Koga zamišljate kao dobrog ministra spoljnih poslova posle vas?

- Moram da priznam da nisam o tome razmišljao, ali siguran sam da ima dobrih kandidata.

A gde vidite sebe? Kao premijera, predsednika... Šta bi vam više ležalo?

- Sebe u budućnosti vidim pre svega kao dobrog i posvećenog roditelja i nadam se da će mi se ta želja uskoro ostvariti.

Dobro, ali šta ćete da kažete detetu. Tata je...

- Neko ko za tebe živi.