Na strani Srbije su neke izuzetno uticajne države

 (Politika, 13.04.2009)

Intervju s ministrom inostranih poslova Vukom Jeremićem obavili smo u njegovom kabinetu, u subotu u pet po podne. Ministar nam se prvo izvinio što nas je primio „u civilu”, bez obavezne kravate, koju je, kaže, ipak morao da skine, posle čak osam sastanaka koje je pre toga imao, uprkos tome što je subota i u MSP-u neradni dan.

Ako se složimo da je jedna od definicija diplomatije „umešnost u odbrani interesa svoje zemlje i pridobijanju stranih vlada za politiku svoje vlade” – kako biste u tom pogledu ocenili učinak naše diplomatije s Vama na čelu?

Veoma mi je teško da samoga sebe ocenjujem, ali ako pođemo od naša tri spoljnopolitička prioriteta – odbrana ustavnog poretka, evropske integracije i što bolji odnosi u susedstvu – mislim da smo imali relativan uspeh na sva ta tri fronta. Kada je reč o Kosovu, smatram da je za nas u diplomatskom smislu situacija mnogo bolja nego što je bilo ko mogao da očekuje. Na polju evropskih integracija smo, imajući u vidu okolnosti, takođe učinili dosta, a u regionu, s obzirom na to da postoje ozbiljna otvorena pitanja s nekim od suseda, mislim da je nivo odnosa, pogotovo ekonomskih, ali i svakih drugih, ipak zadovoljavajući.

Mislim da je učinjeno dosta, verovatno je moglo i bolje, ali ostavio bih drugima da o svemu tome daju jednu objektivnu ocenu.

Kad kažete ustavni poredak mislite na Kosovo?

Odbrana ustavnog poretka je obično unutrašnja stvar države, ali s obzirom da smo se opredelili za diplomatsku borbu za očuvanje Kosova u sastavu Srbije, to je i spoljnopolitički prioritet.

„Izmeštanje” pitanja legalnosti samoproglašenja nezavisnosti Kosova na teren Međunarodnog suda pravde bio je jedan od zapaženih spoljnopolitičkih uspeha Srbije. Šta se sada događa u tom procesu?

Međunarodni sud pravde prima mišljenja zainteresovanih država do 17. aprila. Mi smo posvetili dosta diplomatske energije da što više zemalja koje misle slično kao i mi sudu i zvanično dostave to mišljenje. Uveren sam da će u ovom slučaju na strani Srbije biti neke izuzetno uticajne države sveta.

Da li smo mi sudu dostavili svoje argumente?

Mi ćemo to učiniti sledeće nedelje. Naš pravni slučaj je izuzetno dobro koncipiran, na više od 300 strana. U njegovoj pripremi učestvovali su neki od najeminentnijih svetskih pravnih stručnjaka.

Naše približavanje EU trenutno je u zastoju – važan sporazum koji smo već potpisali je suspendovan zbog toga što ne uspevamo da konačno skinemo s dnevnog reda ispunjavanje naših obaveza prema Haškom tribunalu. Da li je u dogledno vreme moguć neki proboj u tom pravcu, bilo s naše strane, bilo od strane nekih zemalja EU koje su u tom pogledu nepopustljive, kao što je Holandija?

Ovo pitanje je neophodno posmatrati u širem kontekstu događanja u EU. U ekonomskom smislu ovo je verovatno najteža situacija u poslednjih sto godina. Teškoće u ekonomiji se, naravno, direktno prelamaju i u političku sferu, a rezultanta svega je da je proces evropskog proširenja zapao u krizu, ne samo kad je reč o Srbiji, već i kad je u pitanju bilo kakvo proširenje Evropske unije.

Imamo i jedan konkretan politički problem koji zasad ne uspevamo da otklonimo, a to je otpor Holandije stvaranju konsenzusa u okviru EU da Srbija ispunjava svoje obaveze prema tribunalu. Srbija u tom pogledu zaista čini sve. Mi u potpunosti sarađujemo i to je ocena koju deli 26 od 27 zemalja EU.

Holandija, nažalost, smatra da tek fizičko pronalaženje Ratka Mladića predstavlja pun dokaz naše saradnje s Hagom. Bez toga nisu spremni da naprave iskorak. To je po meni situacija za žaljenje jer se koči razvoj ne samo Srbije već i celog zapadnog Balkana.

Koliko puta ste o tome razgovarali s holandskim ministrom inostranih poslova?

Mnogo puta. Mislim da su svi argumenti koje smo mogli da predstavimo već izneti; njemu lično smo uputili i poziv da poseti Srbiju. Nadam se da će on taj poziv u dogledno vreme prihvatiti. Želimo najbolje moguće odnose s Holandijom.

Ima li nagoveštaja neke nove politike nove američke administracije prema Srbiji?

Svaka nova administracija je novi početak. Zasad, bar kada je retorika u pitanju, mislim da nova administracija predstavlja osveženje, u kontekstu politike prema Balkanu, ali i uopšte. Imamo jedno otvoreno pitanje za koje ne očekujem da će u nekoj bliskoj budućnosti biti zatvoreno, to je pitanje budućeg statusa Kosova i Metohije. Ono što je želja Srbije, a imam utisak da to mišljenje deli i Vašington, jeste da pokušamo da izolujemo stvari koje nas razdvajaju i sarađujemo u onome oko čega se u potpunosti slažemo, a to je uglavnom sve osim Kosova.

Bilo bi, naravno, za mir i stabilnost u regionu važno da Beograd kao ključni faktor zapadnog Balkana pronađe zajednički jezik s Vašingtonom. Mi na tome radimo i u narednih nekoliko nedelja imaćemo susret na visokom nivou. Nadam se da ćemo polako početi da gradimo jedan odnos koji nije u potpunosti zatočenik naših razlika.

Naši odnosi sa susedima su u jednom momentu bili prilično ohlađeni, raznim povodima. Poslednjih dana iz Podgorice, Sarajeva i Zagreba stigli su, međutim, neki pozitivni signali. Kako ih razumete i kako ćemo na njih reagovati?

Jedan broj naših suseda se prošle godine prema Srbiji poneo na način koji mi ne možemo doživeti prijateljski. Vezano za Kosovo, ali ne samo za to. Najbolji mogući odnosi ostaju naš prioritet, a videćemo, kroz bilateralne i druge odnose, koliko daleko u tome možemo da stignemo. U tom procesu nećemo međutim odustati od fundamentalnih principa naše politike. Nastavićemo da insistiramo na ravnopravnom odnosu sa svakim od naših suseda. Nažalost, postoje susedi i zemlje u regionu koji, u ovom trenutku, ne tretiraju interese Srbije na način koji bi za nas bio zadovoljavajući.

Dokle smo praktično stigli u nastojanjima da budemo oslobođeni viza za EU?

Mislim da je to jedna stvar u kojoj smo na najboljem putu da postignemo uspeh. Ministarstvo spoljnih poslova je dobro pripremilo ovu proceduru, došli smo dotle da smo sve sveli na listu kriterijuma koje u tehničkom smislu moramo kao država da ispunimo. Nema više političkih uslova iz inostranstva. Jedno što što je sada između nas i uspostavljanja bezviznog režima, jeste naš deo posla. Zbog toga je cilj ukidanja viza do kraja ove godine apsolutno dostižan i smatram da će to biti jedan od najvažnijih koraka u našem približavanju EU.

Primećeno je da niste učestvovali u razgovorima prilikom posete hrvatskog premijera Sanadera Beogradu. Da li je to bilo na njegov zahtev?

Ne, naprosto se desilo da sam ja tog dana već bio u ranije zakazanoj poseti Turskoj. Nisam bio u mogućnosti da svoj raspored promenim.

U anketama koje mere rejting političkih ličnosti, Vi ste na izuzetno visokom mestu. Kako se osećate zbog toga i šta Vam to znači?

Rejting ni na koji način ne predstavlja parametar u kreiranju naše politike. I u Ministarstvu i u vladi mi smo prinuđeni da činimo određene korake koji nisu popularni. Imamo jasnu sliku svojih prioriteta i nastavićemo da ulažemo svu energiju i sve dostupne resurse u sprovođenju te politike. Mislim da smo u tome bili relativno uspešni i, ako građani to podržavaju, možemo time da budemo zadovoljni.

Kad pominjete nepopularne poteze, da li mislite na svoje nesporazume sa evropskim ambasadorima?

U poslednjih 10 ili 12 godina Srbija nije dovoljno razumela Evropu, a Evropa nije dovoljno razumela Srbiju. Ti nesporazumi su nekada imali tragične posledice, naročito za građane ove zemlje. Zato je od presudne važnosti da ovakve greške ne ponovimo. Ključ za to je da se veoma dobro razumemo, da vrlo dobro i vrlo jasno predstavimo Evropi ono što želimo i da jasno kažemo preko čega, kao demokratska zemlja i demokratska vlada, ne možemo da pređemo. Bolje je imati puno razumevanje, nego dolaziti u situaciju da zbog nesporazuma na kraju građani budu oni koji trpe štetu.

(Razgovarao Milan Mišić)