EU sve dalje od konsenzusa o proširenju

(Danas 3.7.2010)

Evropska unija je sve dalje od konsenzusa neophodnog za nastavak procesa proširenja. Dokaz za to je i nedavna sednica Saveta ministara EU, na kojoj nije bilo dovoljno političke volje da se kandidatura Srbije prosledi Evropskoj komisiji.

Činjenica je da je izuzetno negativan sticaj spoljašnjih okolnosti, ekonomskih i političkih, doveo do efekta drastičnog "otvrdnjavanja" stava jednog broja zemalja članica Unije kada je reč o nastavku proširenja. Moramo toga biti svesni i pripremiti se na posledice sve verovatnijeg usložnjavanja pristupnog procesa. Ukoliko zamor EU potraje, verujem da će novostvoreni vakuum privući interesovanje i drugih, a ne samo tradicionalno prisutnih Turske i Rusije - ističe u intervjuu za Danas ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić.

Šef srpske diplomatije navodi da bi se mišljenje Međunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova moglo očekivati tokom leta i poručuje da Srbija neće promeniti svoju državnu politiku u vezi kosovskog statusa zarad pragmatičnih razloga, iako bi to "mnogi želeli". Jeremić naglašava da nekoliko najmoćnijih zemalja sveta ulaže značajne napore da do novog talasa priznanja Kosova dođe pre debate o mišljenju MSP u Generalnoj skupštini UN i da je pritiscima izloženo oko 40 država.

Prema dostupnim informacijama i procenama, kada će Međunarodni sud pravde objaviti mišljenje o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova?

- Po svemu sudeći, do tog trenutka nije još ostalo mnogo i ne bi trebalo da budemo iznenađeni ukoliko Sud prosledi mišljenje Generalnoj skupštini UN već tokom leta. Što se nas tiče - što se pre to desi, to bolje. Svi su već previše vremena i resursa potrošili na pokušaj nametanja jednostrano proglašene nezavisnosti, koji očigledno nije doneo očekivan rezultat. Potreban je novi početak.

Kakva je strategija zvaničnog Beograda za period pre i posle odluke MSP?

- Sve dok se ne izborimo za nove pregovore, strategija se neće menjati. Nastavićemo da koristimo sva pravna, politička i diplomatska sredstva u pružanju otpora svim manifestacijama takozvane nezavisnosti. U tome će posebnu važnost imati borba protiv novih priznanja i blokiranje eventualnih pokušaja učlanjivanja prištinskih institucija u međunarodne organizacije, u kojima je članstvo privilegija suverenih država.

Kako bi mogao da glasi tekst predloga rezolucije koju će Srbija, nakon mišljenja MSP, uputiti GS UN?

- Na to pitanje je nemoguće odgovoriti pre nego što bude obelodanjeno pravno mišljenje koje će MSP proslediti Generalnoj skupštini UN.

Hoće li, nakon mišljenja MSP, zaista biti otvoren prostor za direktni dijalog Beograda i Prištine o "praktičnim pitanjima", kako to kažu neke zapadne diplomate? Ima li Srbija tu neke svoje uslove?

- Zavisi od toga kakva će rezolucija biti usvojena u Generalnoj skupštini. Eventualna odluka najvišeg organa UN da pozove strane da pristupe rešavanju svih otvorenih pitanja putem pregovora bi tome mogla otvoriti put. Ali da budemo potpuno iskreni - ne postoji nijedno otvoreno pitanje, nijedan jedini problem na KiM koji nije direktno ili indirektno vezan za pitanje statusa. Iluzija je da se može pregovarati o bilo čemu van tog konteksta.

Da li je deo strategije u vezi odluke MSP i vaše učestalo davanje "tvrdih" izjava, poput onih da Srbija "bez obzira na sve" nikada i ni po koju cenu neće promeniti politiku u vezi Kosova? Kakva je, dakle, vaša motivacija za učestalo saopštavanje takvih stavova?

- Mogu da pretpostavim da zvanični stavovi Srbije nisu muzika za svačije uši. Žao mi je zbog toga, ali mi tu nemamo izbora. Naša politika je zasnovana na Ustavu i obavezujućim odlukama Narodne skupštine i uživa snažnu podršku ogromne većine građana naše zemlje. Da bi ikada došli u priliku da postignemo rešenje za ovaj složen problem, od presudne je važnosti da se dobro razumemo. Mnogi bi želeli da veruju da će se do rešenja doći tako što će Srbija pre ili kasnije iz pragmatičnih razloga odustati od svoje politike prema jednostrano proglašenoj nezavisnosti. Međutim, to naprosto nije istina i toga bi svi trebalo da budu svesni. Na žalost, ima onih koji svojim sagovornicima iz inostranstva govore drugačije, stvarajući im iskrivljenu sliku realnosti. Time ne čine uslugu ni svojoj zemlji, ni tim sagovornicima.

Šta za to vreme rade Priština i njeni saveznici? Postoji li opasnost od talasa priznanja Kosova pre i neposredne posle mišljenja MSP?

- Diplomatska aktivnost usmerena ka potvrđivanju kosovske "nezavisnosti" nikada nije bila agilnija i sveobuhvatnija. Nekoliko najmoćnijih zemalja sveta ulaže značajne napore da do novog talasa priznanja dođe pre nego što pred očima svetske javnosti započne debata o mišljenju MSP u Generalnoj skupštini. Do ovoga trenutka smo sa pouzdanošću identifikovali oko 40 zemalja koje su izložene pritiscima da odustanu od svoje dosadašnje principijelne podrške Srbiji.

Kakvi se metodi pritisaka pri tom koriste?

- O tome zaista ne bih u javnosti, ali sudeći po nekim direktnim svedočenjima, mnogo "argumenata" je u igri.

Pojedine zapadne diplomate sve češće upozoravaju da Beograd ne treba da potencira kosovsko pitanje, da ne bi trebalo da insistira na novim pregovorima o statusu i slično. Kako to ocenjujete?

- Ne postoji nijedna miroljubiva, demokratska i dostojanstvena zemlja čija bi teritorijalna celovitost bila ugrožena, a koja se ne bi borila da ga očuva, stavljajući to pitanje u sam vrh svojih državnih prioriteta. Onima koji nam "preporučuju" da odustanemo, život bi svakako bio manje komplikovan kada bi Srbija to učinila, ali to se neće dogoditi.

Može li zaoštravanje odnosa sa, kako pojedini upozoravaju, 22 članice EU zaista da uspori proces naše evropske integracije?

- Ne vidim zbog čega bi naši odnosi s bilo kojom državom na svetu bili zaoštreni zbog naše miroljubive politike zasnovane na principima međunarodnog prava.

Zašto je Savet ministara EU odlučio da odloži prosleđivanje Evropskoj komisiji srpske kandidature za članstvo u Uniji?

- Na žalost, čini se da je EU sve dalje od konsenzusa neophodnog za nastavak procesa proširenja. I pored velikog entuzijazma jednog broja Srbiji naklonjenih članica, na poslednjem Savetu ministara EU nije bilo dovoljno političke volje da se taj konsenzus uspostavi.

Da li je tačno, ono što je Danasu rekao šef mađarske diplomatije Janoš Martonji, da pojedine zemlje žele da se o srpskoj kandidaturi za članstvo u EU odlučuje tek nakon mišljenja MSP? I, koje su to zemlje?

- Da, istina je. Ne bih želeo da ih javno imenujem.

Šta mislite o izjavama, poput one britanskog ambasadora Vordsvorta, da ulazak u EU i Kosovo više nisu "odvojeni koloseci" za Srbiju?

- Svaka država ima suvereno pravo na formulisanje svoje politike. Ova izjava bi mogla biti protumačena kao odluka vlade Velike Britanije da put Srbije u EU uslovi promenom našeg stava o Kosovu. Mi ćemo to rezolutno odbiti da učinimo, ali na način kao i do sada - smireno i bez konfrontacije ili odustajanja od našeg evropskog puta.

Ima li razloga za bojazan da će Srbiji, pre ili kasnije, biti ispostavljen račun "ili EU ili Kosovo"?

- Učinićemo sve što je u našoj moći da do toga ne dođe, jer na postavljanje takvog uslova Srbija ne može dati pozitivan odgovor. Niko tako nešto ne bi mogao da prihvati, pa ni mi.

A, ima li razloga za zabrinutost od "umora od proširenja EU", koji dominira u mnogim zemljama članicama Unije? I šta Srbija tu može da uradi?

- Nepobitna je činjenica da je izuzetno negativan sticaj spoljašnjih okolnosti, ekonomskih i političkih, doveo do efekta drastičnog "otvrdnjavanja" stava jednog broja zemalja članica kada je reč o nastavku proširenja. Moramo toga biti svesni i pripremiti se na posledice sve verovatnijeg usložnjavanja pristupnog procesa. Ali, ne smemo očajavati. Od izuzetne je važnosti da nastavimo sa evropskim reformama koje će nas učiniti stabilnijim i atraktivnijim za ekonomska ulaganja iz inostranstva, odakle god ona dolazila.

Možete li da ukratko objasnite odnose Srbije i Turske, značaj partnerstva sa Ankarom i perspektivu tih odnosa?

- I pored nekih očiglednih razmimoilaženja, pre svega kada je reč o Kosovu, naši odnosi s Turskom su u usponu. Međunarodni uticaj Turske u svetu raste, i za očekivati je da će biti sve veći, uključujući i na Balkanu, za koji Ankara pokazuje izuzetan interes. Ukoliko zamor Evropske unije potraje, verujem da će novostvoreni vakuum privući interesovanje i drugih, a ne samo tradicionalno prisutnih Turske i Rusije.

(Razgovor vodio: Nikola Tomić)