Због чега се страни инвеститори неће повући из Србије чак и ако притисака буде

У свом обраћању нацији поводом тзв. француско-немачког споразума, а заправо ултиматума за противуставну насилну сецесију Косова и Метохије, председник Републике је навео шта га у том „споразуму“ брине и чиме му тачно његови досадашњи западни пријатељи прете. Иако текст тог једнострано писаног „споразума“ нисмо видели, председник Републике је током свог обраћања упутио грађанима низ претњи – не само да неће моћи да „за викенд путују у Беч“, већ и да могу да остану и без плата и без пензија. Претњу је добила свака категорија грађана Србије.

Међутим, претње грађанима Србије о повлачењу страних инвеститора неосноване су из више разлога.

1. Најпре, ни већина а поготову сви инвеститори у Србији немају пословно седиште у западним земљама, нити сав уложени капитал потиче са Запада;

Претње грађанима Србије о повлачењу страних инвеститора неосноване су из више разлога

2. Положај који страни инвеститори имају у Србији је такав да сами грађани Србије финансирају зараде радника, а степен привилегија, субвенција и повољности доступних страних тржишта су изузетно високи;

3. Трошкови производње, цене радне снаге, гаса, електричне енергије као и пореска давања и ослобођења и степен контроле репатријације профита из Србије повољнији су него на већини тржишта;

4. И најзад, истраживања показују да се чак и из Русије, која је у рату са земљама НАТО пакта, од почетка украјинске кризе, од фебруара прошле године па до новембра 2022. године повукло мање од 9% страних компанија из ЕУ и земаља G7.

Према подацима Народне банке Србије из децембра 2022. године, највећа улагања од страних директних инвестиција (СДИ) од милијарду евра, тј. више од трећине свих инвестиција у прошлој години, имали су инвеститори из Кине, а тек за њима су они из Велике Британије, Немачке, Јапана и Кипра.

Чак и ако притисака буде, страни инвестoри неће отићи из Србије, јер је логика капитала моћнија од политичких притисака, а Србија Западу није дала ниједан основ за увођење санкција или чак ембарга, а нити један економски. Напротив, све власти већ дуже од 17 година политику привлачења СДИ водиле су искључиво у корист страних инвеститора, а на штету својих грађана. Од увођења политике субвенционисања СДИ 2006. па до 2020. године, страним компанијама исплаћено је 93,5% свих подстицаја, а само 6,5% државне помоћи дато је домаћим привредницима. Грађани Србије су својим новцем из буџета плаћали плате запосленима у страним компанијама и то најчешће предузећима са ниским степеном технолошког развоја, радно интензивним компанијама које запошљавају пуно радника, а исплаћују најмање плате. А те плате заправо, плаћају сами радници. Ова политика није јавна, извештаји Комисије за државну помоћ о висини датих субвенција не постоје од 2019. године, а незванично је до сада страним улагачима дато око 2 милијарде евра субвенција. Ефекти ове политике на стандард грађана се не виде, јер што је ова политика по речима власти успешнија и ниво инвестиција већи, грађани су све сиромашнији. Стране инвестиције никада нису развиле привреду једне земље, већ то може само домаћа индустрија и пољопривреда коју је власт уништила.

Стране инвестиције никада нису развиле привреду једне земље, већ то може само домаћа индустрија и пољопривреда коју је власт уништила

Страни инвеститори су ослобођени и пореза и доприноса, увозе сировине без царине ако послују у слободним зонама, имају бесцарински или преференцијални пласман својих производа на страна тржишта на којима живи 1,3 милијарде људи, а са којима Србија има закључене спољнотрговинске споразуме. Са друге стране, привилегије тих споразума не користе домаћа предузећа јер иако чине преко 80% свих привредних субјеката и запошљавају 65% запослених, само 3% њих извози континуирано. И због очите нелојалне конкуренције страних са домаћим предузећима, страни улагачи из Србије неће отићи.

Дакле, положај страних компанија у Србији је исувише добар и њихове су привилегије исувише велике да би подлегле притиску и ако га буде. Притисак чак ни из Русије која је у рату и под санкцијама није успео да повуче више од 8,5% компанија из ЕУ и из земаља G7.

Аутор је народни посланик и потпредседник Српског покрета „Двери“