Не могу се прозивати наставници и учитељи што не ступају у генерални штрајк, а да остале сфере друштва чекају исход студентске борбе

Студенти су изненадили све. Покренувши, попут ненаданог бљеска, енергију неспутане Слободе која је преплавила Србију, студенти су показали свима, да су Врховни Феудалац и сви његови кругови спремни да искористе читав арсенал Зла - од застрашивања, уцена, покушаја поткупљивања, таргетирања, па до покушаја убиства студенткиње -  све  само да би  власт, стечена богатства и привилегије очували. Сада то знају и родитељи, и баке и деке и све комшије, пријатељи и рођаци студената. Студенти су изненадили  све.  Изненадили су чак и нас, своје професоре и родитеље, показавши нам да смо упркос злим временима, одгајили изузетну омладину која своју Србију воли, која зна да другу земљу нема и у њој хоће да остане. Запрепастили су и преплашили и самог Врховног феудалца кога су „ресетовали“ на уставна овлашћења, коме одбијају да се обраћају, а који безуспешно покушава да са њима комуницира. Преко 60% грађана Србије подржава протесте студената и њихове одлучне и паметне захтеве упућене заробљеним институцијама, задивљени њиховом мудрошћу у бескрајној духовитости, њиховом ругању Злу, њиховој зрелости и одговорности у доношењу и спровођењу одлука. 

Од почетка студентских протеста, и њихових захтева да се „ишчашена“ земља врати уставности и законитости, у Србији почиње да тече ново време, нови друштвени консензус. Тај нови базични консензус - споразум о вредностима друштва у коме желимо да живимо - ствара се дубински и органски, из најздравијег и из најобразованијег дела друштва - од студената. Друштвена промена се већ десила и она је огромна. Та промена представља победу нове друштвене и националне свести која је антитеза свему што је српско друштво преживело у последњих тридесет година. 

Студенти са народом, на улицама, испред институција, уз заставе и химну Србије, у громогласном ћутању на петнаестоминутним тишинама бију битку за преображај Србије. Није могуће да пустимо омладину да се тиранској власти сами супротстављају и да сами примају ударце. Грађани то разумеју одлично, и зато су у оволиком броју са студентима. То је разумео и велики број професора универзитета у Србији, који знају да их образовање и знање обавезују на академску честитост. Потписи и подршка студентским захтевима уз принудну обуставу наставе током блокаде, били су манифестација воље да се студентима у борби помогне, али након покушаја убиства студенткиње, и ко зна још чега на што је спремно некажњено Зло, то више није довољно. Да не говорим о руководству и огромној већини професора Медицинског факултета у Нишу који по сваку цену покушавају да студентима ову борбу отежају. Да се ова борба за Устав, законитост и елементарну Правду не би водила само преко леђа студената, неколико стотина професора Универзитета у Нишу окупила се у „Неформалну групу наставника, истраживача и сарадника“ са циљем да део терета ове борбе преузму на себе и да буду у борби заједно са студентима, штитећи их од подстицаног насиља. Исто чине и родитељи, деке и баке, комшије и рођаци студената, који су са својом децом на протестима. 

На улицама су са својом децом, ђацима и студентима и просветни радници, учитељи и наставници, који се већ годинама, без велике друштвене подршке, боре против друштвеног дна на које је ова власт послала просвету и запослене у просвети. Због тога су веома неправедне прозивке упућене последњих дана наставницима и учитељима да су „издали студенте“. Те су прозивке наседање на још један покушај Врховног Феудалца да подели људе који су уз студенте. Јасан је покушај власти да подели и да дифамира просветне раднике, који су већ у више стотина српских школа и гимназија одлучили да, након незаконито прекинутог првог полугодишта, упркос претњама друго полугодиште неће почети 20.јануара. Нико не сме да прозива наше учитеље, наставнике и професоре.  Нико не сме да прозива било кога ко је дао током свих ових година допринос рађању нове Србије. Студенти на улицама су и њихови ђаци и међу њима су њихова деца.  И сви ће они тек рећи своју реч. Уз студенте су и пољопривредници, опљачкани и прогоњени, домаћини из Јадра и Рађевине, који бране своје домове и имања од глобалног зла-Рио Тинта, коме је власт обећала Србију.  Чак и издани и продани Срби са изданог и продатог Косова и Метохије су устали у протесте подршке студентима. 

Као мајка и као професор Универзитета сам са својом децом и са својим студентима на улицама. Од самог почетка блокаде као своју обавезу сам преузела да подршку студентима дајем не само са безбедне дистанце, већ у сваком логистичком, организационом и безбедоносном смислу.  Међутим, као бивши народни посланик и као опозициони одборник у Скупштини Града позивам и опозицију, парламентарну и ванпарламентарну, а посебно градске и општинске одборнике, да иако своју победу на нишким локалним изборима 3.јуна нисмо умели да одбранимо, да сада станемо уз студенте, и то не само на улицама, већ и на својим радним местима, у Скупштини Града Ниша и скупштинама пет нишких општина. Ако су блокирани факултети, треба да буду блокиране и Народна и градске и општинске скупштине. Ако могу студенти, можемо и ми. И политичка елита, а не само професори, учитељи и наставници, треба да стану уз студенте. Опозиција мора да буде уз студенте, али не  декларативно и вербално, чекајући да се талас студентског бунта оконча, већ да радимо оно што нам је посао, да пружимо и стварну подршку блокадом скупштина. Наравно да то важи и за народне посланике у Народној скупштини. 

Не могу се прозивати наставници и учитељи што не ступају у генерални штрајк, а да остале сфере друштва чекају исход студентске борбе. Друштвена промена се већ догодила и она је незаустављива. Она ће се нужно прелити и у политичку промену. А елита свој положај мора да заслужи и то у непрекидној борби. 

За сада елита су само студенти.

Редовни професор Економског факултета Универзитета у Нишу и одборник у Скупштини Града Ниша