Власт и проевропски медији у истом строју. Важно је издржати

Због чега су поред свега што их деценијама притиска – од највећег сиромаштва у Европи, хаваријског слома ЕПС-а, инфлације, огромне корупције и пљачке државе и грађана, до националне издаје и тихог признања независности лажне државе Косово – десетине хиљада људи изашле на улице Београда и других градова у Србији баш са захтевом да се не одржи, пре три године заказана и од власти гарантована манифестација „Европрајд“ – питање је на које ни представници актуелне, ни бивше власти у Србији, као ни домаћи аналитичари и стране бирократе не могу да дају одговор.

Најава председника Републике, дата под притиском великог броја људи на литијама, да се „Европрајд“ неће одржати, довела је до ретко виђених спољних притисака на Србију, од службеника ЕУ, па до другог човека америчке администрације. Ни тврдње да је најава одржавања „Европрајда“ у Београду усталасала Србију више и јаче него било који догађај последњих година нису тачне. Проблем је што кратко памтимо. Исто се догодило и јуна 2020. године у Београду и другим градовима Србије након што је власт најавила поновно пандемијско затварање, на коју су управо завршени „лажни избори“ били имуни. Људи су изашли на улице и октобра 2021. године на најаву увођења „ковид пропусница“ као вид сегрегације оних који нису примили дозу експерименталних вакцина, као што су и предлози Владе у новембру 2021. године за измену Закона о експропријацији и противљење годинама у тајности држаном пројекту отварања рудника литијума у Јадру, оличене у раду мултинационалне корпорације „Рио Тинто“, на улице извеле стотине хиљада људи који су блокирали саобраћајнице Београда и читаве Србије.

Заједничко и свенародним литијама против одржавања „Европрајда“ и свим претходним изливима општенародног незадовољства је да су, наизглед, не тако важни поводи изводили на улице десетине и стотине хиљада људи, да су учесници увек стигматизовани као назадни „антиваксери“, „антирудари“ и „литијаши“, означавани као противници „безалтернативног европског пута Србије“, да се власт повлачила, а председник Републике излазио као „спаситељ“ са обећањима да неће бити даљих затварања, да ће се одустати од пројекта Рио Тинто, да се неће мењати Закон о екпропријацији, а сада и да се „Европрајд“ неће одржати.

Заједничко је и то да се Српски покрет Двери увек оглашавао први, откривајући агенде које иза повода стоје и био први и увек са народом на улицама и блокадама, да су напади и режимских и прозападних медија, невладиних и GONGO организација, и власти и прозападне опозиције и њима блиских инфлуенсера увек сатанизовале и вређале председника Двери Бошка Обрадовића, а Двери проглашавале фашистима и екстремним десничарима.

Заједничко је, поред покушаја да се умање значај и број људи на свим протестима, и то да су повод за протесте често били пројекти које је тихо увела бивша, а покушала да их оствари актуелна власт, која је преузела све лоше, укључујући и прелетаче из бившег режима, и то лоше покушала да доведе до „коначног решења“.

Заједничко општенародним протестима и литијама је да су одлуке о поводима које су за народно незадовољство биле „окидач“, доношене тајно и антидемократски, да су представљале принуду, и одузимање темељних вредности у име лажних вредности „безалтернативног пута у Европску унију“, у име „заштите здравља нације“, у име профита и напретка које ће ископавање литијума донети, и сада у случају „Европрајда“ у име „заштите људских права“ и опет у име профита које ће донети LGBT+ туризам.

Оно што је побуњени народ изводило на улице је да се увек радило о прозирним или добро упакованим лажима маскираним у добробит нације. Због тога је отпор десетина хиљада учесника свих претходних протеста, а и последњих литија, био медијски прећуткиван, некада од режимских, а некада од прозападних медија, јер и садашња и бивша власт једнако подржавају агенде које иза свих ових наметања стоје. То је и разлог због кога су највеће медијске ударце и стигму примале Двери јер као Трећи пут, ван бивше и ван садашње власти, своје медије немају.

И отуда оволики спољни и притисци унутрашњих посредника, али отуда и дивљење за отпор народа у Србији, отуда велики протести, пад влада и растући отпор народа у Европи, отуда отпор у САД и Аустралији. Наше је да издржимо.

Српски народ подноси сиромаштво, јер никада богат није био, подноси чак и пљачку и отимање свега што му је одузето од актуелне и бивше власти у последњих 30 година, али оно што неће дозволити је да му се у име креираних агенди, попут Ковид 19, Зелене агенде и климатских промена или заштите угрожених мањинских права LGBT+ популације, наметну губитак идентитета, губитак деце, губитак будућности и окупациона NATO агенда, која треба да га натера да призна да је почињен геноцид а не злочин у Сребреници, да се одрекне Републике Српске, да призна независност лажне државе Кососво, да уведе санкције Русији и да на крају преумљен, колонизован, са спрженом, одузетом и опљачканом земљом, понижен и без историјског идентитета и сећања постане део NATO пакта.

У 17. веку Холанђанин Piter Minuet је од Северноамеричких Индијанаца у замену за 17 долара вредне стаклене ђинђуве добио у власништво читаво једно острво. То острво касније је названо Менхетн, а Индијанци су изгубили све. Србија то себи неће да дозволи. Свет се од 24. фебруара драматично променио и то српски народ јако добро зна. Маске и агенде су пале и иза њих је уместо литијумских батерија за електричне аутомобиле, иза терора тзв. људским и мањинским правима, иза наводне заштите природе, иза заштите од вештачки створених заразних болести, остала само гола пљачка, колонизација и уништење земље, воде, дивљег света, уништење људи и народа. Србија то зна. И отуда оволики спољни и притисци унутрашњих посредника, али отуда и дивљење за отпор народа у Србији, отуда велики протести, пад влада и растући отпор народа у Европи, отуда отпор у САД и Аустралији. Наше је да издржимо.

Проф. др Тамара Миленковић Керковић

Народни посланик и потпредседник Српског покрета Двери