Zabraniti izložbu, dozvoliti šetnju

Među gomilom problema sa kojima se Srbija suočava, čitava ova nova stara priča oko Parade ponosa postaje zamorna i dosadna. Možda bi ova rečenica zvučala zlonamerno da se tu radi o pravoj, iskrenoj borbi za uskraćena prava, ali dešavanja oko "Prajda" nikad i nisu pokazivala da je reč o tome. Verujem da to više ne misli ni prosečan potencijalni učesnik tog događanja. Radi se o tome da su takve parade postale svetski trend, a njih, kao i sve ostale trendove, istomišljenici žele da prate. Žele da imaju ono što imaju i njihovi prijatelji u svetu.

Početna teza zagovornika, o paradi kao vrsti borbe za nekakva prava, potpuno je lažna. Ne verujem da je igde u svetu postojao "Prajd" sa zahtevima upućenim vlasti, i šetnja kojom se bori za prava. Parade se održavaju i u državama u kojima su se homoseksualci izborili za prava, pa i tamo gde imaju dozvolu za brakove. Dakle, ne radi se o borbi za prava, nego o čistom primeru egzibicionizma. Prosto, da nazovemo stvari pravim imenom. Kad bi neko sulude pameti odlučio da napravi nekakvu paradu heteroseksualaca, na takvu paradu ne bi došli svi, pojavili bi se samo oni koji vole da se pojavljuju i paradiraju. Zna se gde je mesto za ispoljavanje seksualnosti, a gde to nije. I zna se kako se traže prava, a kako ne.

Ali, ukoliko postoji organizacija ljudi koja želi da napravi okupljanje na ulici, ne postoji zakonska, ni bilo kakva druga osnova da im se pravo na mirne demonstracije uskrati. Niti bi trebalo. Svako ima pravo na okupljanja, pa čak i egzibicionisti. Samo je pitanje vremena kad će se to desiti, a jedini eventualni problem bi mogao da bude ukoliko se šetnja ovde pretvori u neku homo varijantu Mardi Grass-a. Ne verujem da bi to ovde moglo da se desi, ali ta vrsta preteranog ispoljavanja veselosti je nešto što bi policija morala da spreči, kad god da se desi.

Međutim, nisam siguran koliko je mudra odluka da se "Parada" zabrani. Možda je takva odluka iznuđena, i možda država stvarno nije mogla da obezbedi sigurnost, ali sumnjam da je bila većeg rizika od mnogih prethodnih dešavanja. Ali, šta god neko mislio o "Paradi ponosa", ona jeste svetski trend, a države gde je ona zabranjena, taj isti svet gleda kao varvarske. Voleo to neko ili ne. Problem je u tome što ta parada uopšte i nije problem, i što je ovdašnjoj javnosti predstavljen maltene kao sudbinski problem, pitanje moralnog i biološkog opstanka Srbije. A ona je zapravo obična jednodnevna kratka šetnja šareno obučenih ljudi. I ništa se neće desiti nakon toga. Nebo se neće srušiti, zemlja se neće tresti, Srbija će postojati i nakon toga, cene će i dalje rasti, ljudi gubiti poslove, a neki političari pričati o nevažnim stvarima.

Ništa se u Srbiji promeniti neće, i takvom šetnjom gej osobe neće biti nimalo bliže ostvarenju svojih prava (kakva god da su), jer nikakva prava šetnjom i ne traže. A pogotovo neće biti bliži promeni zakona koji tretiraju brak, porodicu i usvajanje dece. Pitanje je koji su razlozi zbog kojih je neko ovdašnju javnost plašio paradom. Srbija je nju trebalo da dozvoli, jer njenim održavanjem ne gubi apsolutno ništa. Ako jedna Turska, koju mnogi i dalje smatraju zaostalom, može da priušti održavanje parade, što bi se Srbija plašila? Premijer Dačić večeras izjavljuje kako ,,zabrana Parade nije poraz, nego pobeda Srbije''. Pa nije valjda Srbija ratovala sa gej pokretom. I krajnje je vreme da to prestane da bude važno državno pitanje, jer ono to nije. Srbija ima važnije probleme.

Što se tiče istinske borbe za prava gejeva, koja se kod nas nikad nije desila, šta rade gej organizacije? Zbog čega ne napišu jasnu deklaraciju, proglas, ili bilo koji dokument u kome bi jasno napisali koja prava su im uskraćena, i šta je ono što od društva zahtevaju? Neka traže, ukoliko im to već nije nuđeno, prostor u državnim medijima, u kojem bi mogli da pokažu čime su nezadovoljni. I ne samo to. U Srbiji postoje javne ličnosti čija su homoseksualna opredeljenja manje ili više poznata. Oni se javno zalažu za održavanje parade, ali svoje opredeljenja od javnosti kriju. Ukoliko je teza potencijalnih učesnika ta da je jedan od ciljeva Parade približavanje javnosti, pokazivanju koliko ih ima, zbog čega te javne ličnosti kriju svoja prava opredeljenja? Ako je već neko političar, istaknuti kulturni radnik, ili režiser, i poziva vlast da dozvoli Paradu, zar nije efektnije, i poštenije prema svima, prvo priznati svoja opredeljenja. To je prava borba za gej prava. Ćutanje i istovremeno pljuvanje po vlasti, uz pozivanje drugih na egzibicije po ulicama, nije nikakva borba. A da ne pominjem koliko takvo licemerno ćutanje, i traženje od drugih da paradiraju u cilju približavanja ka javnosti, liči na sofisticiranu verziju vikanja u mikrofon, i pozivanje na juriš sa sigurnosti terase Narodnog pozorišta.

A seksualnost nije ono što najviše određuje čoveka, barem ne na taj način, i ukoliko neko kaže da je ugrožen u društvu zbog svoje seksualnosti, ne radi se o tome da je egzistencijalno ugrožen. Nisam siguran da istopolni brak i usvajanje dece, što bi neke organizacije mogle da zahtevaju, predstavljaju deo osnovnih prava ljudi. Imovinsko pravni odnosi (zajednička imovina, testament...) koji se obično navode kao razlog istopolnog braka, mogu da se regulišu i na drugi način, a ne brakom. Ali, zašto onda isto tako ne dozvoliti i poligamiju? Siguran sam da u Srbiji žive muslimani koji bi želeli da ostvare svoje religijsko pravo da žive u poligamnom braku. I sigurno je da njihova prava nisu ništa manja od prava gej parova. Ili, šta je sa onima koji veruju u poliandriju, i koji žele da ožene ženu koja već ima muža? Možda postoje žene koje su popularne, i parovi kojima bi ovo odgovaralo. Postoji puno želja za različitim brakovima, i želje gejeva nisu ni po čemu ekskluzivne. Ali takva Pandorina kutija se u svetu još uvek ne otvara, i zasad ubedljiva većina država odobrava jedino brakove dvoje supružnika. Međutim, sve i da sutra sve države sveta omoguće takve brakove, nije kraj sveta. Ako nekad u budućnosti država hoće da im da dokument kojim pokazuje da je primila k znanju njihov zajednički život, nema tu ničeg strašnog, ništa od toga nije razlog da bi se napadala parada i tukli ljudi na ulicama.

Ono što je pravi problem u vezi s tim, a  čini mi se da se na njega ne obraća previše pažnje, jesu usvojena deca. Ukoliko se neko bori i želi istopolni brak zbog usvajanja dece, to je pogrešno na svim mogućim nivoima. I ne postoji ni jedan jedini razlog kojim bi se opravdao takav zločin nad nedužnim detetom. Šta ćemo se njegovim pravima? Svako dete je mali čovek, i on isto ima svoja građanska prava. Ne samo što ima pravo na roditelje suprotnog pola, ono ima i potrebu za oba roditelja, i baš zbog te potrebe, to njegovo pravo bi moralo da bude više od kapriciozne želje gej para. Nasilno stavljanje deteta u porodicu istog pola prestavlja istinski zločin nad njim, i države koje to omogućavaju, čine otvoreni zločin.

Uporna priča o ugroženim pravima homoseksualaca je licemerna, ukoliko je ne prati priča o ugroženosti onih koje oni napadaju. Ne mislim da su oni ugroženi i jadni, ni organizaciono, a ni pojedinačno. Neki od njih stalno prozivaju, licemerno malograđansko društvo, zaostalo srpstvo, patriote, nacionaliste, pravoslavce... Da ne pominjem dugogodišnje poigravanje sa verskim simbolima, i vređanje najviših velikodostojnika Srpske pravoslavne crkve. Goran Miletić, iz organizacionog odbora parade, preti da će oni preduzeti korake ukoliko se parada zabrani, i ,,svakako neće sedeti skrštenih ruku'', šta god to značilo.

Ali stranke su zakazale. Umesto što su se bavili zastrašivanjem javnosti od parade, morali bi da se bave pitanjima koja su za Srbiju važnija. Parada uopšte nije važna, ama baš ni na koji način. Postaje važna samo kad se tretira na ovakav način. Ovakvim postupanjem samo su joj dali na većoj važnosti, podigli temperaturu u građanstvu i skrenuli pažnju javnosti na jednodnevnu bezazlenu gej šetnju. Ako neki ljudi hoće da šetaju, pa nek šetaju. Neće Srbija propasti od toga, i ništa strašno se desiti neće. I niko nema ništa od podizanja tenzija oko toga, pogotovo ne ukoliko će to pre ili kasnije (a pre ranije nego kasnije) biti dozvoljeno. Pre neki dan je povećan PDV, u Beogradu je prevoz poskupeo za 20 odsto, i ama baš niko nije rekao reč protiv toga. A to su valjda daleko bitnije stvari.

Dakle, zainteresovane stranke i organizacije su mogle da budu više angažovane oko traženja zabrane sporne izložbe ,,Ecce Homo'', i da oštricu svojih napora usmere na to. Ukoliko to već vernicima smeta, a naravno da je razumljivo da smeta, stranke koje znaju da imaju puno vernika su morale odlučnije da zahtevaju zabranu izložbe na kojoj je Isus prikazan u crvenim cipelicama. To je ono u čemu bi verovatno uspeli, a takav potez bi možda smanjio i tenziju koja prati održavanje Parade. Organizovanje takve izložbe jeste u ovakvim okolnostima toliko glupo da se graniči sa imbecilnošću, ili je perfidno smišljeno u cilju provokacije protivnika Parade, ali možda i diskreditovanja gej pokreta. Skandal i sramota za državu nije održavanje Parade, nego dozvoljavanje sporne izložbe, uz podršku 2.000 (dve hiljade!) policajaca. Takva izložba je dozvoljena, čak i nakon što je patrijarh Irinej uputio pismo premijeru Dačiću, u kome ga poziva na zabranu manifestacije, pri čemu naglasak i veći značaj daje spornoj izložbi. I Rijaset islamske zajednice pridružio se zahtevu patrijarha.

Stvar elementarne pristojnosti je ne vređati verska osećanja drugih ljudi. Ukoliko to neko ne shvata, taj ne razume pojam demokratije. Dozvola za održavanje izložbe u ovakvoj atmosferi je jedna nakaradna odluka, a pozivanje na slobodu izražavanja i umetnički postupak autora je besmislica. Nisam video sliku, ali verujem da je njen umetnički potencijal isto onoliko umetnički koliko i ovaj tekst. Znači, nema veze s njom. S tim što ovaj tekst i ima neki smisao, i rezultat je u skladu sa razlogom pisanja. Jedini smisao slike Isusa na štiklama je provokacija i uzimanje para. Teza da ta izložba 15 godina putuje po svetu, i da nigde nije bilo problema, i nije neka ozbiljna teza. Možda u svetu nije problem, ali ako je problem nekim ljudima ovde, onda je problematična.

Kako god bilo, tako neodgovorno organizovana izložba je nešto što bi u ovakvoj situaciji trebalo zabraniti. Svima bi bilo lakše od toga. Čak je nju bilo lakše zabraniti od šetnje. Ako je nekome u vlasti bio cilj da smire strasti za paradu, ili omoguće njeno lakše kontrolisanje, najlakše je bilo da prethodno zabrane izložbu. Ali, protiv parade je sedamdeset odsto građana (Agencija Faktor plus), a podržava je osam odsto. A izložbe ionako nisu mnogo važne.