Veliki brat Janković

Uputstvo o novogovoru

O njihovim potraživanjima konačnu reč treba da da Vrhovni sud, a Društinac, koji je i predsednik Podružnice invalida rada u „Iskra metalu“, posle dva dana je izvadio ekser iz ruke, uz najavu da će se štrajk nastaviti. Invalidi i hendikepirani su se do sada, kako je rekao, obraćali premijeru Mirku Cvetkoviću, potpredsedniku Vlade Mlađanu Dinkiću, ministru za rad i socijalnu politiku Rasimu Ljajiću i ministarki Snežani Malović, ali njihov slučaj još nije rešen. Kome se onda mogu obratiti za podršku, ako im ministri ne pomažu? Možda nekoj nevladinoj organizaciji, ili još bolje ombdusmanu, odnosno zaštitniku građana, kome je, između ostalog, i u opisu posla da vodi računa o pravima osoba sa ivaliditetom.[2] Ovaj državni službenik, kako se to na njegovom zvaničnom sajtu navodi, „nastupa kada druge institucije zataje ili im njihova pravila i procedure ne omogućavaju efikasnu pomoć za oštećene građane“. Shodno tome, logično bi bilo da se zaštitnik građana u okviru svojih nadležnosti zauzme za ispitivanje i rešavanje ovog slučaja i na njemu angažuje bar deo od oko 60 zaposlenih iz svoje kancelarije. Na kraju krajeva, možda i štrajkači nisu u pravu, a možda bi trebalo da prekinu štrajk kad su već dobili polovinu novca, i kada je Ministarstvo rada njihov slučaj uzelo u proceduru. Šta god je u pitanju, ombudsman bi trebao da reaguje, makar saopštenjem, kao što to često radi na svom internet sajtu, jer su u pitanju poštovanje prava i pitanje diskriminacije invalida i hendikepiranih. Međutim, zaštitnik građana Saša Janković se po ovom pitanju do sada nije oglasio, ali se zato povodom tretmana invalida i ostalih „ugroženih grupa“ oglasio na drugi način, tj. „Uputstvom za standardizovani nediskriminativni govor govor i ponašanje“, koje je nedavno osvanulo na njegovom sajtu. Ovaj dokument predstavlja priručnik za službenu komunikaciju koja bi po njemu, eliminisala  „mizoginiju, ejblbodizam[3] i homofobiju“, i omogućila da se dosledno poštuju pravila „nediskriminativnog ponašanja i verbalnog izražavanja“ u odnosu na „žene, osobe LGBT orijentacije“ i osobe sa invaliditetom.

Zabranjena topla braća

Zaštitik građana je, dakle, sastavio prvi srpski službeni priručnik za političko korektan govor i ponašanje. Rasprave o političkoj korektnosti se u svetu i Srbiji vode već duže vreme, uz kritike da nepreciznost ovog pojma pruža priliku za olako optuživanje i različite vidove formalnog i neformalnog kažnjavanja politički nekorektnih, pa je, možda i zbog toga, Jankovićevo Upustvo izričito i precizno, dok od svih institucija i aktera u javnom prostoru on „preporučuje, inicira i  zahteva“ poštovanje tog dokumenta. U prvom delu, posvećenom zaštiti prava žena, objašnjava se da je „neophodno svuda i uvek pojmove koji označavaju nazive položaja, profesija, zanimanja, zvanja, titula, radnih mesta žena, navesti u ženskom gramatičkom rodu, a da pojam „gospođica“ treba potpuno eliminisati iz svih vidova profesionalne komunikacije, jer „implicira da je bračni status žene neophodan podatak i u službenoj komunikaciji.“

Drugi i najopširniji deo Uputstva se odnosni na tzv. „LGBT osobe“, gde se ističe da su „neprihvatljive prakse njihove izolacije, uvreda, diskriminacije, čuđenja, podsmeha ili bojkota. Po Uputstvu je nedozvoljeno da se „osobe različite seksualne orijentacije“ tretiraju kao bolesne, nenormalne, zarazne, opasne, destruktivne, perverzne ili  promiskuitetne. Neprihvatljivo je tretirati ih kao da su oni „svi isti“ i pretpostavljati da ovakve osobe ne vole ili ne žele decu, porodicu, brak ili monogamno partnerstvo. Neprihvatljivo je pretpostavljati da istopolno orijentisane osobe na bilo koji način ugrožavaju „normalnu“ porodicu, omladinu ili osnovne društvene vrednosti, kao i one da nameću drugima svoj životni stil kada traže svoja prava i ukazuju na nasilje i diskriminaciju koju trpe.

U ogledu homoseksualnih osoba, „Uputstvo“ je prilično detaljno i navodi da su neprihvatljivi čak i komentari tipa „ja nemam ništa protiv „njih, ali...“[4] a izričito se navodi da kao uvredljivi i degradirajući nisu dozvoljeni ni pojmovi lezbijka (već lezbejka), peder, perverzni, nenormalni, seka persa, ženski petko, lezbača, topli brat, muškarača, seksualno devijantni, bolesni.

Poslednje treće poglavlje Uputstva odnosni se na „osobe sa invaliditetom“ (u koje pretpostavljam spadaju i štrajkači „Iskra metala“). Tu se kaže da u pogledu osoba sa invaliditetom treba izbegavati sve što je „uvredljivo, diskriminatvno, sažaljivo i omalovažavajuće“, te da stoga ne treba koristiti pojmove poput „invalidi, hendikepirani, osobe sa posebnim potrebama“. Ne treba govoriti „zdravi i bolesni“, ne treba koristiti termin „smetnje u razvoju“, ne treba koristiti ni termine koje potiču od dijagnoza, niti izraze „osoba/dete sa posebnim potrebama“. Po uputstvu, prema osobama sa invaliditetom ne treba izražavati sažaljenje, a ni izveštačeno, preterano „divljenje“. Prema Jankovićevim uputstvima, uvek treba koristiti izraze „osoba sa invaliditetom“, „dete sa smetnjama u razvoju“, a nikako termine invalid, ometeno dete. Ne treba govoriti ni „osoba u kolicima“, „vezan/prikovana za kolica“, već koristiti izraz „korisnik/ca kolica“. Ne treba koristiti ni izraz „parking za invalide“ već „parking za vozila osoba sa invaliditetom“, i ne treba reći ni „invalidne organizacije“ već „organizacije osoba sa invaliditetom“.

Čija je briga „Iskra metal?“

„Uputstvo“ o nediskriminativnom govoru koje je izdao zaštitnik građana Saša Janković sačinjeno je izgleda sa puno pažnje, ali prve reakcije nisu bile pozitivne. Pojedini lingvisti su mnoge njegove predloge već okarakterisali kao glupost, dok je čak i Predrag Azdejković, predsednik Gej lezbijskog info centra (GLIC) protestovao protiv zabrane reči „peder“ i saopštio da „uputstvo“ treba da se povuče i doradi, „jer je u mnogim segmentima problematično“.[5] Janković na kritike do sada nije odgovorio, a na svu sreću njegova ovlašćenja trenutno nisu tolika da bi povodom nepoštovanja Uputstva mogao da izriče kazne. Ipak, njegovo „preporučujem, insistiram i zahtevam“, svedoči da on ipak ima mehanizme kojima može da izvrši određen pritisak na institucije. Za žaljenje je zato, što sa istom strašću kojom je počeo da uvodi politički korektni novogovor, nije pokrenuo pitanje invalida rada i hendikepiranih osoba iz „Iskra metala“, Srba i Muslimana iz Novog Pazara koji već četiri meseca štrajkuju zatvoreni u prostorijama Udruženja tekstilnih radnika, na istom mestu gde je aprila 2009. Zoran Bulatović, koji je tada predvodio štrajk tekstilaca, odsekao sebi prst.

Izgleda da je Novi Pazar suviše daleko da bi zaštitnik građana čuo za problem „Iskra metala“, kao što je i on daleko od na primer, Negotinaca, od kojih, prema izveštaju medija, mnogi nisu čuli, niti znaju za njega. Naime, kako je izvestio B92, akcija „Dani zaštitnika građana“ u tom gradu završila se fijaskom zbog slabog interesovanja građana (i građanki), a predstavnici ombudsmana su iz tog grada otišli nekoliko sati pre završetka akcije, zbog čega su dvoje Negotinaca koji su želeli da predaju ozbiljnu pritužbu na rad Lekarske komore naišli na zatvorena vrata.[6] S obzirom na ovakav rad, 60 zaposlenih u kancelariji ombudsmana, ne čudi što su ivalidi rada i hendikepirani iz Novog Pazara prepušteni sami sebi i što za četiri meseca nisu saznali da u Beogradu postoji njihov „zaštitnik“. A da su čuli, možda bi otišli na njegov sajt, skinuli i pročitali „Uputstvo o nediskriminativnom govoru i ponašanju“, i onda mu javili, da je Halko Društinac, osoba sa invaliditetom, zaposlen u organizaciji osoba sa invaliditetom „Prva iskra“, koji protestuje zajedno sa još 20 osoba sa invaliditetom, zbog pasivnog odnosa države i neisplaćenih ličnih dohodaka osobama sa invaliditetom, zabio sebi ekser u ruku. Možda bi Janković tada reagovao, kad već to do sada nije učinio i možda bi se zauzeo za hendikepirane štrajkače, ako bi oni pokazali da umeju da budu politički korektni i poštuju njegovu Uredbu. Ali, s obzirom na iskustvo iz Negotina, možda bi i takav dopis iz „Iskra metala“ ostao bez odziva, i možda je za radnike „Iskra metala“ rada bolje da od novca iščupanog od države kupe još eksera. Na kraju krajeva, zašto bi se zaštitnik građana potresao zbog tamo nekih invalida rada i hendikepiranih iz Novog Pazara u trenutku kada na svoj prozor kači zastavu duginih boja[7] i sprovodi grandiozni projekat novogovora za 21. vek? Uostalom, zar u njegovom „Uputstvu“ ne piše da prema osobama sa invaliditetom ne treba pokazivati sažaljenje?