субота, 23. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Шта то мирише, односно "смрди" у случају Мишковић
Политички живот

Шта то мирише, односно "смрди" у случају Мишковић

PDF Штампа Ел. пошта
Владан Динић   
понедељак, 17. децембар 2012.

Данас, у многим медијима који се штампају у Србији, и “српски” су само по месту излажења, прозборити коју о медијској тортури или невиђеној новинарској бестијалности и бешчашћу једне професије, рецимо у “случају Мишковић”, граничи се, или са лудошћу - или одласку у четнике маја 1945. године!

Ризикујући, да “пређем у четнике”, иако је моја породица била на другој страни, пошто сам ипак уверен да нисам луд, мада у овој земљи, то је моја стара дефиниција, ко данас није луд, тај никад није био нормалан, усуђујем се да кажем: нешто ми у “случају Мишковић” непријатно мирише, да не кажем, - смрди!?

“СВЕДОК” и ја, немамо заиста иједан разлог да станемо у заштиту лика и дела Мирослава Мишковића (ако буде пресуђено да је крив, нека иде на вишегодишњу робију, нека му се конфискује имовина, нека у историју уђе као криминалац... али само ако суд пресуди, а не медији!), пре би, рекло би се, ту обавезу би имали они новинари и уредници који су годинама били на “апанажи код Мишка”... Што званично, преко жиро рачуна, као његови посленици, или, а више их је, који су се, бар једном месечно, качили на неки спрат у “Делта холдингу”, по соларну или кеш исплату – као његови – послушници!

У тексту од “Карића до Мишковића”, објављеном у “Сведоку”, који је још у продаји, “замолио сам” шефове “Делте” да зарад пуне истине – ко је, уз појединце из власти (што је, засад само несрећни Божидар Ђелић, у јавности познатији као “Божа дерикожа”, признао – “као примао је хонорар од “Делте”, а није га Мишковић плаћао за услуге, што код мене у Нишу кажу - није шија него врат, илити је исто), да објаве списак новинара и уредника, да би овој слуђеној јавности, бар на час, осветлили видике и омогућили да виде у ком грму лежи зец.

Јер, бар мени наивном, а такав сам, шта ћу, или ово ново напредно-европско новинарство не разумем, желим само да питам: како је могуће да се у “Куриру” и његовом новом чеду “Сан”, “Информеру” и још понеким новинама, у часу, када се у Специјалном одељењу Окружног суда у Београду, који годинама битише под лажним именом “Специјални суд”, још увек размишљало – да ли ће се Мирославу и сину му Марку, одредити полицијско задржавање, или полицијски притвор, у тим новинама обелодањује да ће се имовина г. Мишковића конфисковати, да ће му се пленити “Делта”, да ће му радити ово или оно...?!

Просто је невероватно да је на овим просторима, а није то сад, од Вучића, већ много пре њега, дакако, од “Сабље” до знаменитог министра неправде Снежане Маловић и, у то доба свемоћног Слободана Хомена, укинут основни канон правосуђа - презумција невиности?

Још невероватније ми је деловао ТВ иступ садашњег министра правде Николе Селаковића, који је на разумно питање новинара (истина, мало је данас разумних новинара, и питања, наравно): “како је могуће да из истраге цуре, као из сита, подаци из истраге и освањују у “Куриру”, “Информеру”, “САНУ” и сличним медијима” (од којих ће неки, сигуран сам, играти “само једно лето”), одговорио лаконски: “па, нећемо ваљда сад да водимо истрагу о томе?!”

Хоћемо, господине Селаковићу!

Зашто?

Зато што Министарство правде, по дефиницији има обавезу да штити државу и законе и да у корену сасече сваку злоупотребу тих истих закона, или се ако то не ради, све своди на “нећемо ваљда закона да се држимо као пијан плота, осмислио Ј. Б. Тито).

Али и зато што “Специјални суд”, МУП, или тзв. “радне групе” очито данас раде за једну медијску групацију, а против осталих медија, дајући једним медијима, наводну ексклузиву, а другима – не.

Уколико је уопште тачно ово што “Курир”, “Информер”, “Сан” обелодањују из својих извора, а у њиховим текстовима извор истина није именован, али се позивају на њега “из врха Министарства правде, из врха МУП, из врха Владе, из врха истраге (дакле само фале имена тих “Извора”!) онда сте дужни да обелоданите како се зову ти високи извори, наравно, ако знате, или и Вама раде иза леђа?

Или су на платном списку “Информера” и “Курира”, као у што су били и у доба “жутих” - Блиц, шифрована ТВ и још понеки...

Можда Ви, господине Селаковићу, нећете да водите истрагу одакле и шта цури, али неко ће, кад тад – морати.

Јер, не слажем се, да у Србији, којој су пуна уста ЕУропе, у Србији у којој су пуна уста демократије, у Србији где “ЕУ пут нема алтернативу”, једни буду преобавештени, а да други живе у мраку?!

Је л` то та нова медијска стратегија?

Је л` су то ти нови закони којима ће Србија прогледати (у мраку!)?

Од свог дугогодишњег познаника, и могу да кажем, кућног пријатеља, Александра Вучића, истина нисам толико интимус да га зовем Алек, очекујем да, снагом функције коју обавља, али и пре свега као човека који потпуно разуме о чему пишем, пресече ову медијску фарсу и да, како је ред, свакодневно одређене службе одржавају конференције за штампу, да би СВИ медији били равноправни у добијању званичних резултата, очито обимне истраге и огромне борбе против организованог криминала који разара Србију, а онда је на медијима, да својом вештином и памећу, уколико је имају, то из свог угла презентирају јавности!

Нестварно ми делује да “Курир”, који очито, по презентацији на државним ТВ и јавним сервисима, има третман државног листа пар екселанс, свима држи моралне придике о понашању и поштењу?!

Јер, бар ми, који смо дуго у овој, сад срамној медијској сфери, зони сумрака и бешчашћа, знамо и ко је ко, и ко је шта, али и шта је црно, а шта бело...

Подсетићу само, на неке листове у које су скркане огромне паре (никад утврђено и чије!) који су својевремено потпуно уништили и медијску сцену и новине довеле на дно дна, да црње, чини се, не може бити: сећате ли се “Национала”, “Интернационала”, “Панораме” (листа који је имао само два броја, а у првом чак два импресума(!?), “Центра”, “Сутра”, “Газете”...

Могао бих да терам у бесконачно, али није ми то циљ: читаоце бих замолио да се мало присете – који су новинари, именом и презименом, дакако, водили те строго наменске и снајперске новине?

Зашто да се подсете?

Па, зато што су у игри, махом, исти људи, који зарад шаке пара, разарају бит српског друштва, убијају медијску сцену, људи којима ништа свето није, ни Црква рецимо, а очито ни Бог ни помоз` бог, људи који не мењају убеђења, осим што мењају газду!

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер