Шта су поруке заседања парламента о Kосову и Mетохији - Вучићева демонстрација моћи и одбрана неуспешне политике према КиМ

 Жао ми је што нема јединства, никаквих штетних потписивања неће бити, Вучић је играо симултанку са опозицијом и победио их,  ово су карактеристични   новински наслови  којима се може објединити начин извештавања већине режимских  медија чији је иначе основни задатак да да безрезервно подржавају политику А.Вучића. У њима је садржана главна порука овог маратонског скупштинског  заседања које је требало да буде  посвећена расправи о Извештају владе  Србије о току и резултатима преговора о решавању проблема на Косову и Метохији. Својим недоличним наступом у овој расправи и то без стварног и аргументованог дијалога Председник Републике је својим начином говора, апсолутном неспремношћу да учествује у озбиљном критичком дијалогу и сталним нападима и дисквалификацијама  посланика опозиције  очигледно   је доказао да је он био и остао главна препрека за стварање политичких и друштвених услова за постизање елементарне сагласности и политичког јединства и договора око политике коју треба даље водити у решавању питања Косова и Метохије. Након ове његово монолошке параде и представе у Скупштини Србије он је само јасно показао да никаквог договора не може бити  јер је њему пре свега најважније  да себе и даље представља као јединог који поседује сву власти и могућност одлучивања.

У овој мучној тзв. скупштинској расправи А. Вучић је демонстрирао све најгоре и најбруталније одлике радикалске политике, непрестано дисквалификујући сваког говорника опозиције уз обилату и неприкривену асистенцију Безбедносно информационе агенције и његове страначке машинерије и непрестано тврдећи да је он једини и неупитни тумач и гарант српске политике на КиМ

У овој мучној тзв. скупштинској расправи А. Вучић је демонстрирао све најгоре и најбруталније одлике радикалске политике, непрестано дисквалификујући сваког говорника опозиције уз обилату и неприкривену асистенцију Безбедносно информационе агенције и његове страначке машинерије и непрестано тврдећи да је он једини и неупитни тумач и гарант српске политике на Косову и Метохији и при томе без икаквог основа оптуживао опозиционе посланике да се служе митовима, фантамазгоријама и да нису способни да предложе ниједно сувисло решење али  и да нису спремни да прихвате реално стање када су Косово и Метохија у питању. Он је својим маратонским и неприличним обраћањима бескрупулозно кршећи  пословник о раду Скупштине у суштини заступао дефетистички став о неопходности вођење тзв. реалне политике  компромиса ниједном речју не спомињући шта је суштина тог спасоносног компромиса и колико је он у складу са нашим Уставом. И тако смо дошли вођени његовом историјском мисијом  да треба да будемо задовољни  ако у актуелним  преговорима са Приштином треба да будемо задовољни ако добијемо БАРЕМ НЕШТО без обзира што је он и даље показује  велику кооперативност и спремност на давање многобројних уступака  и то пре свега на штету државних и националних интереса српског народа  на Косову и Метохији. Међутим, А. Вучић је и ову прилику искористио да покаже да је он неприкосновени напредњачки вођа показујући  пре свега  да се брине само свом политичком рејтингу и утицају на своје бирачко тело, коме се он у ствари једино и обраћа јачајући своју личну владавину што је и његов основни циљ. Није пропустио ни ову прилику да себе  представља као неприкосновеног националног вођу кољи има јединствену и до сада невиђену   историјску улогу да Србима дочара све благодети вођења реалне и прагматичне политике без обзира какве последице она ствара у свакодневном животу српског народа  изложеног сталном прогону и насиљу на Косову и Метохији.

Његов наступ  на овом скупштинском заседању  није био само одбрана његове неуспешне политике на Косову и Метохији већ још једна прилика да он демонстрира своју политичку моћ и одлучност да покаже да је Парламент и даље под његовом контролом и да законодавна власт може и даље само да постоји на маргини нашег политичког живота

А. Вучића  не занимају елементарне чињенице стварним резултатима његовог начина преговарања  а оне јасно сведоче да су током последњих десет  година изгубљена основна обележја српске државност и суверенитета, а формирање  Заједнице  српских општина је остала као једина залога његове дефетистичке и неодговорне политике а и она није формирана више од десет година нити има изгледа да ће бити формирана и да ће обезбедити  напредак у положају српског народа на Косову и Метохији. Све озбиљне аргументоване  правне и политиколошке  анализе непобитно указују на катастрофалну и разорну политику А. Вучића и његових послушника на Косову и Метохији она се не разликује ни у односу на начин владавине и у самој Србији. Али очигледно је да се он води  девизом да чињенице нису важне јер је он тај који одређује шта је реално и како треба водити  његову прагматичну политику ослобођену  митоманије и фантамазгорија. Његов наступ  на овом скупштинском заседању  није био само одбрана његове неуспешне политике на Косову и Метохији већ још једна прилика да он демонстрира своју политичку моћ и одлучност да покаже да је Парламент и даље под његовом контролом и да законодавна власт може и даље само да постоји на маргини нашег политичког живота служећи  само као  позорница за његове политикантске игроказе и  ријалити представе у шта смо се могли уверити током овог скупштинског заседања о Косову и Метохији. 

Нажалост и опозиционе  партије су се уклопиле  у ову политикантску баруштину и није остало ништа од њихове намера да ће они у Парламенту успети да мењају политичку атмосферу  у друштву и отворе простор за  што већу плурализацију и демократизацију нашег заробљеног  друштва. Те илузије су распршене већ на овом заседању Скупштине. Јер након ње сасвим је јасно да се овај сазив Парламента не разликује од претходног јер ни у њему не постоје  елементарни за стварни плурализам, вођење критичког дијалога и поштовање елементарних демократских начела. Поред тога опозиција је показала да је безнадежно фрагментизована и да не постоји ни минимум  сарадње, солидарности, договора и координације у њиховом наступу и деловању чак ни када је у питању најважније  државно питање везано за Косово и Метохију, али и  одбрану  суверенитета и државног јединства Србије. Напротив, њима је било важно и у овој изузетно важној прилици да покажу ко  је сада најјача и најутицајнија опозициона странка и ко ће оставити бољи утисак у јавности и њиховом бирачком телу. Посебан је проблем што су  они покушали да преовладају на терену на коме је А. Вучић доминантан јер он има  као потпору и подршку добро организовану и устројену фалангу његових ботова, медија и послушну посланичку већину.

Једини могући и делотворан одговор је био напуштање и бојкотовање  овог заседања јер оно није имало више никаквог смисла јер је најмање  вођена расправа о могућој промени преговарачке позиције Србије

Све је то саставни део његове толико пута опробане политичке технологије и   изборног инжињеринга коју он  бескрупулозно примењује од свог доласка на власт. Њему је положај олакшан јер му је  опозиција дала, учешћем на  недемократским изборима, дала толико потребан легитимитет који је изгубио након бојкота претходних парламентарних избора. Опозиција више и не спомиње  борбу за  слободне и демократске изборе већ је пристала, верујући да ће њен улазак у Парламент оживети политичке процесе у Парламенту и оснажити на  тај начин своју позицију, али је и пристала на правила игре која је октроисао А. Вучић. Зато се и може поставити питање  зашто опозиција и даље истрајава на овој самообмани и шта треба да се деси да она коначно пронађе свој проактивни и офанзивнији приступ. Сад је она у потпуности пацификована и стављена у позицију да буде део смањивања тензија у друштву, што је додатна отежавајућа околност за деловање  опозиције. И то у тренутку  када је било сасвим очигледно да Председник Републике у Парламенту драстично крши пословник, неовлашћено брани Извештај владе али и користи сва средства и сваку прилику да брутално дискредитује  опозиционе посланике.

Она очито значи да ће решавање њихове али и наше судбине бити део погубне напредњачке технологије владавине у којој постоје само велика заклињања а при томе је јасно да ће се и даље наставити са политиком попуштања и уступака све до нормализације односа  са Приштином, то  ће  значити у ствари  признање косовске  псеудо државе а пропагандна  напредњачка машинерија ће тај чин отворене предаје Косова и Метохије  прогласити за још једну и  до сада невиђену историјску победу осведоченог „државника“ А. Вучића

Једини могући и делотворан одговор је био напуштање и бојкотовање овог заседања јер оно није имало више никаквог смисла јер је најмање  вођена расправа о могућој промени преговарачке позиције Србије. Јер све је било подређено „неустрашивом“ обрачуну А. Вучића са парламентарном опозицијом кољи су  медији под његовом контролом прогласили као велику победу напредњачког вође. При томе А. Вучић није показао ни минимум  поштовања за народне посланике из редова  опозиције, чак није их удостојио ни да их погледа када су говорили, они су за њега само баласт и непотребни реметилачки фактор, напротив, користио је најприземнијим  и најбруталнијим  средствима и дифамацијама. За њега је једино било важно да се свом бирачком телу настави да се  представља  као неприкосновени и вођа   али да је он и даље способан да се једини стамено и одлучно супротстави  опозицији и издржи све њихове  нападе.

Јер они  по њему су једино способни да шире мржњу лажи  а да при томе не дају ни једно сувисло решење и предлог што наравно не одговора елементарној истини и чињеницама. То је стална инверзија којом се непрестано служи А. Вучић у свом политичком деловању  јер он сам је еманација лажи, недоследности, ширења мржње и раздора у нашем друштву и политичком животу. Резултат ове тзв. расправе у Парламенту може бити само додатни разлог за још већу забринутост  за  судбину српског народа на Косову и Метохији, јер је очигледно да је ова напредњачка власт изгубила сваки додир са реланошћу и да видно форсира прагматичну и реалну политику. Она очито значи да ће решавање њихове али и наше судбине бити део погубне напредњачке технологије владавине у којој постоје само велика заклињања а при томе је јасно да ће се и даље наставити са политиком попуштања и уступака све до нормализације односа са Приштином, то  ће значити у ствари  признање косовске  псеудо државе а пропагандна  напредњачка машинерија ће тај чин отворене предаје Косова и Метохије  прогласити за још једну и  до сада невиђену историјску победу осведоченог „државника“ А. Вучића. 

Режимски лист Политика донела је изјаву А. Вучића након овог скупштинског заседања о Косову и Метохији и она најбоље одржава његово виђење ове седнице али је упутио још један отворени изазов опозицији ."То само показује  да опозиција нема да понуди никакву политику, нити аргументацију, осим бесмислица, вике , парола, увреда и претњи. Можда једна или две посланичке групе са левице, које су биле за признавање независности Косова, што је ужасна политика, али ипак политика. Ови други никакву политику нису имали, већ Срби много вас волимо, биће нам лепо у рају. Како да оправдају пораз? Не само да нисам, већ ниједну ствар из приватног живота од било ког од тих људи нисам споменуо, нити знам, нисам поменуо ничије дете, супругу ,оца, мајку, већ сам се бавио чињеницама."

Ово је још једна јасна порука опозицији, какав одговор од ње можемо очекивати. Можемо се прибојавати да ће она и даље остати везана за своју илузију да ће у Парламенту моћи да мења напредњачки начин ауторитарне владавине, а то једино одговара А. Вучићу који се како он каже бави само чињеницама. А то смо могли да видимо у пуном сјају на протеклом заседању Парламента о Косову и Метохији.