Srbija vs. Hrvatska - i "nerešeno" će biti poraz?

Marta sledeće godine Srbija će se po četvrti put (malo li je, možda i svetski rekord) naći pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u Hagu. Ovog puta po tužbi Hrvatske za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, koji je, po navodima u tužbi, Srbija izvršila tokom ratova devedesetih godina u Hrvatskoj. Tužbi se pridružila i protivtužba Srbije za etničko čišćenje i zločine nad srpskim stanovništvom u Hrvatskoj. Kad je bal, neka je i maskembal.

U prethodna tri postupka nastup Srbije je bio manje-više neuspešan. Da li to možda predstavlja loš uvod, ako ne i presedan, i za ovaj četvrti? Ne znam, ali sigurno papreno košta poreske obveznike.

Po tužbi Srbije iz 1999. protiv zemalja članica NATO zbog „ilegalne upotrebe sile“ (valjda: agresije), MSP se oglasio nenadležnim.

U drugom slučaju nastupa Srbije u MSP prisetimo se gromoglasne „pobedničke euforije“ autora pitanja u GS UN oko angažovanja MSP za dobijanje savetodavnog mišljenja, „da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova od strane privremenih institucija vlasti iz Prištine u skladu sa međunarodnim pravom“. Rezultat znamo: sudije MSP, u skoru 10:4, izjasnile su se da nije. Autori neprofesionalno postavljenog pitanja još dugo su ostali na svojim funkcijama, a Rezolucija Narodne skupštine Srbije iz maja 2010. kojom se ne priznaje savetodavno mišljenje MSP je derogirana. Samo tri meseca kasnije Srbija sa EU uvodi u GS UN novu rezoluciju kojom se „posipa pepelom“. Po svoj prilici, već su tada osmišljeni i postaljeni temelji Briselskom sporazumu Beograda i Prištine iz aprila o.g.

Treća sreća, kaže narod. Ali, baš i nije. Po tužbi BiH, MSP pozivajući se na presudu Haškog tribunala (HT) generalu Krstiću, prihvatio je da su snage bosanskih Srba u Srebrenici u julu 1995. počinile genocid, a da je Srbija (tada SRJ) propustila da spreči, a zatim i da kazni i izruči Tribunalu njegove počinioce. Odbijen je zahtev za oštetu. Dakle, Srbija nije kriva za genocid ali suodgovorna je jer ga nije sprečila.

Kakav ishod Srbija može očekivati na ovom četvrtom, nadajmo se i poslednjem pojavljivanju pred ovim sudom, ukoliko se i „država Kosovo“ ne pojavi sa svojom tužbom? Da li će prevagu dobiti činjenice i pravni argumenti ili će politika, strani uticaji i stvoreni ambijent bitno uticati na većanje i odluku suda? Da li će uvažene sudije i koliko njih, objektivno ceneći ponuđene dokaze, striktno se držati slova i duha Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida i doneti odgovarajuću presudu? Da li će pobediti pravo i pravda ili uticaj politike?

Poznato je da je pravna norma rezultat političke volje njenog donosioca, ali takođe nije zanemarljiv ni uticaj politike na primenu te norme na konkretni slučaj, što se neretko neopravdano podvodi pod pravni institut „slobodno sudijsko uverenje“. Da li su međunarodni sudovi imuni od političkog uticaja? Praksa govori sama za sebe.

Može li se očekivati da će MSP oglasiti Hrvatsku odgovornom za genocid u vojnoj akciji „Oluja“ i drugim zločinima počinjenim nad krajiškim Srbima iznetim u protivtužbi? Teško, ako se zna ko su još (in)direktni strani saučesnici. Jer onaj, a njih nije malo, ko je obučavao hrvatsku vojsku, formirao vojne škole, planirao vojne akcije, naoružavao i pružao logistiku u izvođenju „Oluje“, ne sme nikako biti doveden ni u kakvu vezu sa izvršenim zločinima. A to je jedino izvodljivo i moguće ako se Hrvatska ne oglasi odgovornom i ne osudi za zločin genocida.

Zdrava logika upućuje da se nepristrasan posmatrač upita da li je oslobađajuća presuda HT hrvatskim generalima A. Gotovini i M. Markaču upravo trebalo da posluži MSP da na njoj, između ostalog, zasnuje i donese svoju odluku. Jer ako se MSP, povodom tužbe BiH protiv Srbije za genocid, pozvao na presudu HT generalu Krstiću, zašto se ne bi pozvao i na presudu hrvatskim generalima. Da li će takođe pravedno biti „vrednovana“ i uloga NATO , kao i pružena „zaštita“ krajiškim Srbima od strane UNCRO?

Hrvatska tužba je podneta još jula 1999, a formalno suđenje će se obaviti tek početkom marta sledeće godine. U međuvremenu Hrvatska je primljena za punopravnog člana EU. Da li to opet nešto govori? Možda. Da je kojim slučajem Hrvatska oglašena krivom za genocid pre učlanjena, koja bi to država članica EU pristala da pored nje, u dogledno vreme, sedi jedna „genocidna tvorevina“. Teško da bi joj i Berlin mogao pomoći. A tek sada, koji je to sudija, uz sve uvažavanje njihovih stručnih i moralnih kvaliteta, koji će za najteži zločin genocida osuditi jednu članicu EU, pa makar to bila i Hrvatska.

Šef našeg tima pravnika je izjavio da očekuje da će tužba Hrvatske biti odbijena, a o našoj protivtužbi nije hteo da se izjašnjava. Nešto slično su izjavljivali i najviši državni funkcioneri, naglašavajući da mi imamo jače argumente. Voleo bih da je taj optimizam, koji se, verujem, zasniva na golim činjenicama i pravnim argumentima, zasnovan i na sagledavanju i realnoj proceni i političkih uticaja moćnih država sveta i njihovih interesa.

Šta je, ipak, u uslovima kakvog takvog poštovanja činjenica i pravnih argumenata na jednoj i neizostavnog upliva i uticaja politike na drugoj strani realno očekivati od ishoda suđenja i koja strana će biti više, a koja manje zadovoljna? Plašim se da će politika i strani uticaji imati prevagu nad pravom i da će obe strane, i Srbija i Hrvatska, biti stavljene u istu ravan oslobađanja i osude. Za očekivati je da će genocid biti elegantno zaobiđen, a obe strane proglašene odgovornim za ratne zločine i zločine protiv humanosti. Dakle, rečeno fudbalskim rečnikom, „utakmica“ bez golova sa podelom bodova uz „lakše kaznene poene“ obema stranama i oprost od pričinjene ratne štete. Hoće li doprineti bržem pomirenju i obostranom oprostu? Teško.

Ako takva presuda i usledi, a najverovatnije je da hoće, ona će predstavljati još jedan šamar Srbiji i srpskom narodu, a žrtvama zločinačke „Oluje“ uz šamar i ruganje. Zločin je zločin, pa makar nedužno stradao i jedan čovek. Ali, ima zločina i nad zločinima i to ne konstatovati i osuditi, već sve zločine stavljati u istu ravan je takođe svojevrstan, istina još zakonom nenormirani, zločin. No, svet je sazdan, kako juče, tako i danas, na nepravdi i golim interesima. Ko to ne shvati, nepravda će mu se ponoviti.