Снага лажи и борба за интерпретацију Александра Вучића

Михаил Бакуњин је својевремено рекао „Да  један народ  пре него што пропадне отупи“. Следећи ток напредњачке маркетиншке и медијске машинерије, али и наступе А. Вучића након признавања независности Косова и Метохије после прихватања  евро -атлантског споразума  као да се остварује ово Бакуњиново предсказање и упозорење. Након срамне велеиздаје и бруталног кршења Устава  Републике Србије покренута је велика медијска кампања додатног заглупљивања,  затупљивања и слуђивања нашег народа а све са главним циљем да се лаж коначно претвори у једино могућу „истину“. 

Бранислав Нушић је говорио о снази лажи на следећи начин „Ипак, постоји једна снага, једна манифестација човечјег духа, која је јача и од свих тих сила, а то је – лаж. И још једну особину има лаж, коју поменуте природне силе немају, све  се оне у примени троше и саме, док лаж напротив, што више је у примени све то више расте и све више снажи“. Очигледно је да  А. Вучић верује у снагу лажи у шта смо се осведочили много пута , он више и није способан да досегне снагу истине, јер је лаж постала његово основно  политикантско и маркетиншко средство за одржање на власти, као главни порив којим се он једино руководи. Тако се гради и слика о постојању  паралелних реалности и светова и то не само када је Косово и Метохија у питању.

Сада је  након усвајања овог евро- атлантског Споразума бесрамни процес негирања онога што се заиста догодило након Вучићевог признавања независности Косова и Метохије доживео свој врхунац. Настоји се свим силама да се његова  лажљива интерпретација очите  чина издаје српских националних и државних  прихвати као  једино могућа и прихватљива „истина“ без обзира што се ради о извртању, релативизацији и обесмишљавању истине и стварних догађаја.

Сада је  након усвајања овог евро- атлантског Споразума бесрамни процес негирања онога што се заиста догодило након Вучићевог признавања независности Косова и Метохије доживео свој врхунац. Настоји се свим силама да се његова  лажљива интерпретација очите  чина издаје српских националних и државних  прихвати као  једино могућа и прихватљива „истина“

Говори се од стране његових послушника и тзв. аналитичара о новој нормалности, о завршеном послу и користи се слоган То је то, а представници про-европске тзв. опозиције су здушно прихватили овај Вучићев псеудо наратив додајући томе да је споразум најбоља и једино могућа понуда/иако има неких недостатака/и да се о њему нема шта више говорити, јер се ради о свршеном чину признавања реалности на Косову и Метохији. При томе се тврди да ће коначно решавање  статуса Косова и Метохије отворити простор за демократизацију и модернизацију Србије, а дешава се супротан процес да  Србија данас клизи и отворену диктатуру и стварање култа  личности.

Он се очигледно служи начелом које је установио Мирабо „Иде руља и ја морам да је следим, јер ја сам њен вођа“.

Међутим , шта су стварне последице још једне велике и „историјске“ преговарачке победе А. Вучића. Ради се о прихватању евро-атлантског  Споразума у коме се јасно и недвосмислено предвиђа признавање независности тзв. косовске државности. Његово позивање на „херојску“ одбрану Заједнице Српских општина (предвиђено је да она буде формирана по законима Косова) и тврдње да није  потписао евро-атлантски Споразум, без обзира што је јасно прихватио његову примену, само је још један доказ у низу да је он дефинитивно изгубио контакт са реалношћу.

Његово позивање на „херојску“ одбрану Заједнице Српских општина (предвиђено је да она буде формирана по законима Косова) и тврдње да није  потписао евро-атлантски Споразум, без обзира што је јасно прихватио његову примену, само је још један доказ у низу да је он дефинитивно изгубио контакт са реалношћу

Сада упорно настоји да  рационализује и нормализује лаж којом се служи не би ли оправдао своје кршење Устава Републике Србије и признавање независности Косова и Метохије.

Покренути талас медијских обмана, правничких и тзв. политичких анализа само служи да се начини што већа збрка и конфузија и да се А. Вучић и даље велича и глорификује као „истрајни борац за српске националне интересе и сувереност српске државе“. Треба само погледати низ наслова у режимском таблоидним листовима („Блиц“, „Политика“, „Информер“, „АЛО“, „Српски Телеграф“, „Вечерње Новости“) и може се  јасно сагледати о каквој медијској и маркетиншкој операцији се ради. Томе велик допринос дају режимске телевизије, али и медији који себе декларишу као „независни  и објективни“ („Н1“, Телевизија „НОВА С“, листови  „НОВА“ и „Данас“ али и часописи „Време“, „НИН“, „Недељник“ и „Нови магазин“, и „неутрална“  „Инсајдер ТВ“). Сви они удружени раде и делују на пацификацији народног незадовољства изазваног отвореном велеиздајом А. Вучића Косова и Метохије, али и на прихватању „нове нормалности“, јер је споразум прихваћен и може  се само разговарати о модалитетима његове примене.

Судећи по начину њиховог деловања, ствара се утисак да њима није важна територија него људи, мисли се на преостале Србе на  Косову и Метохији, који су изложени све већем насиљу и гушењу њихових основних људских и егзистенцијалних права и националних интереса. Веома је индикативно да отворену подршку анти-уставном прихватању независности Косова и Метохије пружају управо представници про-европских атлантистичких и либерално-грађанских политичких групација, без обзира што је на делу отворено кршење Устава и свих либерални начела. То  њима очигледно није  никаква озбиљна препрека, јер је њихов циљ да се Србија што пре реши Косова и Метохије, јер једино тако се може отворити пут за напредак евро-атлантских интеграција и спровођења њихове  анационалне идеолошке агенде.

Треба само погледати низ наслова у режимском таблоидним листовима („Блиц“, „Политика“, „Информер“, „АЛО“, „Српски Телеграф“, „Вечерње Новости“) и може се  јасно сагледати о каквој медијској и маркетиншкој операцији се ради

Наравно да нису ни овога пута изостали ни  напади на опозиционе странке које су устале у одбрану Косова и Метохије и поштовање нашег Устава и Председничке заклетве, државне суверености и  територијалног интегритета, али и које упорно указују на отворено и неоспорно прихватање независности тзв. косовске државности. То не може довести у питање ни таблоидно засипање  наше већ добрано отупеле и анестезиране јавности и има само једну сврху,  да прикрије праву суштину прихватања катастрофалног евро-атлантског Споразума. На тај начин се ствара простор А .Вучићу да обесмисли и дезавуише све гласове који указују на погубност његовог прихватања независности Косова и Метохије. Зато је неопходно непрестано понављати да се овим Споразумом Председник Републике Србије обавезао да ће спровести целокупан процес признавања независности Косова и Метохије и то је једина истина о којој данас можемо говорити а да  не будемо у служби овог клептократског , аморалног и диктаторског  напредњачког режима.

Томе велик допринос дају режимске телевизије, али и медији који себе декларишу као „независни  и објективни“ („Н1“, Телевизија „НОВА С“, листови  „НОВА“ и „Данас“ али и часописи „Време“, „НИН“, „Недељник“ и „Нови магазин“, и „неутрална“  „Инсајдер ТВ“). Сви они удружени раде и делују на пацификацији народног незадовољства изазваног отвореном велеиздајом А. Вучића Косова и Метохије, али и на прихватању „нове нормалности“ - јер је споразум прихваћен

Зато нема ничег логичније и оправданијег него да се захтева његова неопозива оставка, јер је кршећи Устав Србије и Председничку заклетву предао део наше суверене државне територије и на тај начин довео у питање опстанак српског народа, не само на Косову и Метохији. Након његовог прихватања евро-атлантског Споразума, који  може имати катастрофалне последице за будућност наше државе и народа, никаква вербална медијска таблоидна наплавина и политикантски егзибиционизам А . Вучића не могу то да прикрију и потру.

Посебно поглавље у овој драми којој данас сведочимо садржано је мало, јер  рећи збуњујећем и неприхватљивом ставу Српске Православне Цркве, која се није огласила поводом признавања  независности тзв. косовске државности.

У том Споразуму се може јасно видети да ће Српска Православна Црква осванути у независној косовској држави. СПЦ је ипак реаговала позивајући сваког петка на Молебан током  Великог поста који је почео 27. фебруар. По благослову Патријарха српског Порфирија, служи се  у пет београдских храмова Молебан Пресветој Богородици са акатистом за верни српски народ на Косову и Метохији. Патријарх Порфирије је у својој поруци позвао вернике да Велики пост посвете Косову и Метохији. „Ја вас молим да учинимо додатну жртву и током овог поста, да читав пост посветимо Косову и Метохији и да се усрдно молимо током Велике Четрдесетнице, у ова тмурна и бурна времена, за нашу браћу и сестре на Косову и Метохији, за наше светиње на КИМ , да се молимо за наше КИМ“.

Посебно поглавље у овој драми којој данас сведочимо садржано је мало, јер  рећи збуњујећем и неприхватљивом ставу Српске Православне Цркве, која се није огласила поводом признавања  независности тзв. косовске државности

На првом београдском Молебану Патријарх Порфирије је одговорио на прозивке које се могу чути, а тичу се садашњег прећуткивања прихватања евро-атлантског Споразума. „Цркву нико не треба да учи како да поступа на Косову и око Косова. Црква никада није одступила и напустила Косово, и ни у ком смислу није оставила народ и светиње. Црква је на Косову и сада и увек ће бити, знамо да то Господ хоће. Али Црква неће бити фактор раздора и сукоба, него јединства зато што води рачуна о целини и сведочи распетог Христа. Потребни смо једни другима и зато Црква чини све да не би Срби, не дај  Боже устали против Срба, чему би се многи радовали .Лако је у острашћеној атмосфери ослобађати Косово не водећи рачуна о свим аспектима тешке глобалне ситуације у свету. Црква се у великопосне дане повлачи у молитву јер то је највеће оружје хришћана“.

Не треба да нас изненађује што су провладини медији одмах из све снаге прихватили овакве ставове Патријарха Порфирија, јер се они складно уклапају у стварање  нове нормалност и борбу за интерпретацију коју води Председник Републике, а они су протумачени  као отворена подршка настојањима А. Вучића да примени евро-атлантски Споразум о Косову и Метохији.

Српском народу на Косову и Метохији не могу помоћи Молебани и молитве као најјаче хришћанско оружје већ јасно одређење Српске Православне Цркве у одбрани Косова и Метохији и према прихваћеном евро-атлантском Споразуму, који значи признање независности тзв. косовске државности.

Протест Србa из Јошанице код Лепосавића: Не осећамо се безбедно од како су у овом крају припадници косовске специјалне полиције

То не значи да се заговара некакав раздор међу Србима, већ тежња да се СПЦ сада  активно укључи у борбу за одбрану суверености српске државе, јер се једино тако могу заштити национални интереси и животи српског народа на заветном Косову и Метохији. Или ће наша Српска Православна  Црква прихватити понуђени ниво заштите српских манастира и цркава на Косову и Метохији у складу са постојећим европским моделима  како јој је то у прихваћеном  евро-атлантском Споразума великодушно предвиђено.

Треба  нас све непрестано подсећати да на Косову и Метохији има 1300 цркава, манастира и других  сакралних објеката,  и они представљају основно језгро културног и идентитетског наслеђа српског народа не само  на Косову и Метохији.