Случај Драгана Веселинова - имамо ли право да заборавимо трагичну судбину Катарине Марић?

Живимо у времену општег моралног расапа и разградње свих врхунских цивилизацијских вредности и принципа. Довољно убедљиве и речите примере за овакву тврдњу можемо свакодневно наћи у свим областима нашег друштвеног живота, aли ова морална девастација и њене далекосежне погубне последице посебно се могу препознавати и видети у сфери просвете и културе.

То су две изузетно важне делатности у чијем окриљу стасава и развија се наша политичка и друштвена елита, која треба да баштини и заступа у свом деловању и животу врхунске вредности, оличене у поштовању принципа пристојности, доследности, привржености истини, спремности на критички дијалог и изражавање грађанске и људске храбрости у заступању својих моралних назора, што укључује и способност да се прихвате и најтеже последице свог интелектуалног става и залагања.

И данас смо веома далеко од овакве интелектуалне елите која треба, пре свега, да успоставља али и оличава највише моралне узоре и темељне хуманистичке вредности. О томе јасно сведочи и усвајање предлога одлуке  Наставно-научног  већа Факултета политичких наука од 26. фебруара 2015. године којом се Сенату Универзитета у Београду предлаже продужење радног односа проф. др Драгану Веселинову за наредне три академске године (а на основу члана 78. став 1 и 2 Закона о високом образовању). И овога пута је на делу била позната и уoбичајена професорска „солидарност“ –  предлог је прошао глатко, без икаквог озбиљног противљења. Као да смо сви заборавили да је проф. др Драган Веселинов својим неодговорним и бахатим понашањем приликом погибије Катарине Марић у априлу 2003. године нарушио основне моралне принципе који чине темељно одређене професорског позива?

Суштинско је питање зашто се на Наставно-научном већу овог факултета само један професор сетио овог догађаја и једини се уздржао приликом прихватања изнетог  предлога  о продужењу професорског ангажмана проф. др Драгана Веселинова?

Зар је могуће да нам матица брзог живота доноси и тако олак и суров заборав овакве велике људске трагедије, какву је доживела, сасвим недужна, Катарина Марић само зато што се нашла на пешачком прелазу у тренутку када је пролазио службени џип Министра? Или се просто ради о свепрожимајућем опортунизму, недостатку емпатије, незамерању, намиривању старих факултетских рачуна, рутинском и неодговорном односу према обавези да се на нашем Универзитету штите и заступају пре свега узвишени академски, морални и хуманистички принципи и вредности без којих он губи свој смисао и постаје нека врста берзе на којој се тргује личним интересима.

А ко је била ова девојка која је платила најскупљу цену бахатости и недоговорности тадашњег министра проф. др Драгана Веселинова, а сада кандидата за продужење професорске каријере о чему се за неколико дана одлучује на седници Сената Београдског Универзитета? Катарина Марић је била веома талентовани психолог и психоаналитичар. Дипломирала је као одличан студент на Универзитету у Београд, на филозофском факултету на Одељењу за психологију, а учествовала је и у алтернативним облицима образовања и усавршавања.

Она је 15. априла 2003. године погинула у саобраћајној несрећи у  Београда и усред дана, стојећи мирно на пешачком прелазу у строгом центру града, на углу улица Његошеве и Београдске. Погинула је због бахате вожње службеног возила владе Србије којим је управљао возач Стеван Бакалов, а којом приликом је возио проф. др Драгана Веселинова, у то време министра пољопривреде у Влади Србије. Возач је ударио у бандеру која је од силине удара сломила и усмртила Катарину и ранила још три особе. Она је била колатерална штета осионости и неодговорности људи који су мислили да су изнад закона и да им је дозвољено да се понашају мимо елементарних друштвених правила.

Приликом саслушања у Другом општинском суду марта 2009 године, проф. др Драган Веселинов је на суду изјавио да је возач прошао на зелено светло. Међутим, после саме несреће изјавио је медијима да не зна кроз које је светло возач прошао. Окружни суд је у пресуди утврдио да је Бакалов прошао кроз црвено светло па је породица поднела тужбу против проф. др Драгана Веселинова због лажног сведочења. На питање адвоката породице Марић зашто је дао различите исказе проф. др Драган Веселинов је одговорио, а то је пренела и Радио Телевизија Србије: “то је мој политички став“.

Из наведеног исказа следи да проф. др Драган Веселинов сматра да као професор Универзитета и тада активни политички и државни функционер који је био непосредни сведок трагичне погибије особе која је студирала на Универзитету на коме он и данас предаје има право да износи какве год хоће изјаве,  јер то су његови „политички ставови“ који не подлежу  поштовању принципа правне државе и при томе представљу кршење основних правних норми. Подсећамо да се и сама Влада Републике Србије оградила од начина како се понашао тадашњи министар пољопривреде и приморала га да поднесе оставку на ту функцију.

То што је изгубљен драгоцени млади живот утицало је на политичку каријеру Драгана Веселинова, али по свему судећи неће имати утицај на продужење његове академске каријере. Зато налазимо за непоходно да чланове Сената Универзитета у Београду подсетима овом приликом  на трагичну судбину Катарине Марић и понашање проф. др Драгана Веселинова у том догађају. Ово је права прилика да Сенат Универзитета у Београду стане у одбрану моралног интегритета самог Универзитета, али и  пружи озбиљан допринос за оживљавња достојанства и нарушеног угледа професорског позива и наше интелектуалне елите. Јер, не смемо заборавити трагичну судбину некадашњег успешног студента Универзитета у Београду психолога Катарине Марић.