"Тамо далеко" као опасна песма - одговор Ивану Меденици

Нисам ни очекивао да ће у листу Политика бити објављен мој текст о “позоришној“ критици Ане Тасић о представи „Српска трилогија“, али у складу са уређивачком политиком било је сасвим очекивано да ће се у полемику укључити Иван Меденица.

Као незаобилазни и доказани идеолошки арбитар, он се у културном додатку Политике, уз неке мале примедбе, здушно придружио основној идеолошкој линији коју заступа Ана Тасић, а своди се на осуду провале српског национализма и патриотског кича у представи "Српска трилогија". Иван Меденица није само говорио о опасној представи већ је унео и одређену “естетску” иновацију, он је сада открио и велику опасност која прети од певања песме „Тамо далеко“, која је оличење српског национализма и српске кривице за злочине почињене у грађанском рату вођеном након разбијања социјалистичке Југославије.

Представа "Српска трилогија"

Сада смо поред идеолошког аларма о опасној представи који је пласирала Ана Тасић, добили и упозорење о опасном и разорном националистичком деловању песме „Тамо далеко“. Зато је неопходно дословно цитирати ове “антологијске“ ставове Ивана Меденице. „Ни српско херојство у Првом светском рату, ни песма Тамо далеко (као његов музички израз) нису наравно спорни, али јесте спорно, заправо тенденциозно, овакво његово музичко-сценско наглашавање, све са дизањем крешенда и кича фронталним распоредом глумаца као мушких каријатида (посебно је питање изузетна уметничка конвенционалност и застарелост ове сценске поетике). Овде се занемарује то да је историјски контекст суштински промењен, да су српски патриотизам и музика која га је оличавала укаљани ратовима из деведесетих за које Србија није једина одговорна али је најодговорнија“.

Оваквим идеолошким крешендом и изразито политички тенденциозним приступом он само подржава Ану Тасић у њеној тврдњи о промени контекста и манипулацији родољубљем. Али Иван Меденица се ту не зауставља. Он сходно својој идеолошкој припадности посебно наглашава тврдњу о искључивој одговорности Србије за ратове из деведесетих година и окаљаном српском патриотизму кога оличава и песма „Тамо далеко“. Зато није ни случајно што су се поводом представе „Српска трилогија“ огласили сви идеолошки јуришници тзв. грађанске Србије који настоје да непрестано жигошу сваку појаву “отровне гњилости најновијег српског патриотизма у државној култури”, како то наводи неизбежни Златко Паковић.

Занимљиво је мишљење Дејана Мијача, редитеља проказаних представа "Колубарска битка" и "Ваљевска болница", који је поводом навођења ових представа као образаца патриотског политичког позоришта најбоље оцртао суштину политичке манипулације којом се обилато служе ови идеолошки радници у позоришној критици. ”Иако нисам делио његове идеолошке ставове, једини који се пристојно понашао у односу на мене је управо Добрица Ћосић. Иначе, свачије је право да неко дело доживљава на овај начин, представа је отворена књига. Било чије мишљење у мени никада није изазивало толики степен беса да бих се бранио или нападао оне који хоће мојим радом да идеолошки манипулишу”.

Иван Меденица је далеко од става да је представа отворена књига, јер говорећи да су српски патриотизам и музика која га оличава укаљани ратовима из деведесетих, за чије је вођење и покретање најодговорнија Србија, само демонстрира своју идеолошку затвореност, необјективносат и искључивост. Када би се у Србији признала њена искључива и највећа кривица за разбијање Југославије, онда би се можда и створили услови да се певање родољубивих песама не проглашава за патриотски кич и манифестацију српског национализма.

Може се очекивати да ће ускоро Иван Меденица и његови идеолошки истомишљеници и деконтаминатори сачинити списак песама које су окаљане ратовим из деведесетих да се не би њиховим хорским извођењем ширио опасни српски национализам. Песма „Тамо далеко“ преживела је и много теже идеолошке и политичке дисквалификације, али остала је истински пример српског патриотизма, који не могу укаљати ни идеолошки јуришници који се служе псеудоестетским ставовима о опасним представама и песмама.