Referendum za „Korhecov statut!“

Kako smo već pokazali, vojvođanski autonomaši, svi redom su protivnici „Korhecovog statuta“. Pošto je njihov vid autonomaštva rođen sa protivrečnošću[3], ne smeta im da od Skupštine Srbije zahtevaju usvajanje tog Predlog protiv kojeg se otvoreno izjašnjavaju[4].

Tek Agošton je prvi pomenuo da bi Statut Vojvodine trebalo doneti referendumom. Međutim, on je tom prilikom govorio i o nekakvom „mađarskom Statutu“ (javnost uopšte ne zna o kakvom dokumentu se radi). Da li Agošton smatra da Vojvođani treba da se izjasne o „Korhecovom statutu“ na referendumu? Malo je verovatno, a u najmanju ruku je nejasno.

Referendum, kao moguće rešenje za posrnuli „Korhecov statut“, prvi je otvoreno naveo sam Tamaš Korhec pre par dana[5]. Sve je počelo u vezi sa jednom vrlo nepovoljnom izjavom po političke interese novosadskog autonomaštva[6], a naročito povodom sednice GO DS-e, kad je postalo jasno koliko je ova stranka podeljena po pitanju „Korhecovog statuta“[7].

Iako je predsednik PIV pokazao kako je za njegovo poimanje izjava predsednika DS-e i Srbije (politički) „korektna[8]“, i time pokazao da je „savio šiju“(kako bi rekli u Vojvodini), mađarski političari iz Vojvodine nisu bili sposobni da procene kako im se izmiče glavni saveznik.

Sada je jasno da je za podršku spasenju „Korhecovog statuta“, vojvođanskim Mađarima, nažalost, najpouzdaniji saveznik LSV, koja je taj dokument bezbroj puta kritikovala. Sa ovako pouzdanim saveznikom se teško može daleko stići. Međutim, mađarski političari iz Vojvodine su ponovo primenili taktiku pretnji[9] Vladi Srbije, plašeći je nedostatkom skupštinske većine. Umesto Mađara, pretnje je počela da iznosi LSV[10]. Ova taktika će se sigurno pokazati katastrofalnom po njihove zaposlene kadrove sutra, kada Pajtićeva birokratija bude morala da počne otpuštanje zaposlenih na državnom budžetu.

Mađarske političke greške u borbi za „Korhecov statut“

Mađarski političari su u borbi za „Korhecov statut“ počinili niz katastrofalnih grašaka.

Inicijalna greška je bila u njihovom povezivanju s LSV, kada su udruženi počeli da se bore za interese novosadske autonomaške birokratije.

Mađarski političari do dan danas nisu uvideli kako se njihovi saveznici sve više izmiču, ostavljajući ih same da vode borbu. Ima bezbroj primera za ovo. Krajem 2008. godine je Korhec bio glavni protagonista borbe za Statut Vojvodine, a Ratković, Pajtić i Čiplić su svojim izjavama samo zbunjivali javnost. Sada su se sasvim uklonili iz promovisanja Statuta.

Korhec nije nikad lično stao iza dokumenta koji je, prema Agoštonu, napisao.

Predsednik Skupštine Vojvodine, Šandor Egereši je javno, ali neuspešno, molio Palmu za podršku „Korhecovom statutu“. „Ići na noge“ „srbijanskom“ palanačkom političaru „na zlom glasu“ bio je strateški autogol autonomaškom političkom moralu.

Mađarski političari iz Vojvodine, pustili su Balinta Pastora da najpre zapreti, a potom su pokušali blokadu Skupštine Srbije kada se glasalo o Zakonu o sudovima. Tada se videlo koliko lako Vlada Srbije može glasovima LDP-e da nadomesti mađarske glasove, a radi se o stranci koja podržava „Korhecov statut“ mnogo doslednije od LSV.

Balint Pastor se opet izleteo sa najavom istovetne pretnje Vladi Srbije, ovog puta u vezi Statuta[11]. Ko će to da podrži? Šef PIV se izgleda u međuvremenu priklonio svom partijskom šefu, a šef kvaziopozicione LDP-e preliminarno obećava podršku Vladi[12]. Šef LDP-e nije, poput mađarskih političara, zaboravio kako bi svaka druga vlada bila manje „proevropska“ i „proamerička“ od ove. Drugo, Cvetkovićevu Vladu u ovo krizno vreme nisu ozbiljno uzdrmali ni mnogo moćniji od jednog Pastora.

Najnovija greška

Političari vojvođanskih Mađara nisu morali da prihvate navode političkih neistomišljenika. Međutim, morali su da shvate upozorenje počasnog predsednika SVM Jožef Kase, iz aprila ove godine, da od „Predloga statuta Vojvodine“ neće biti ništa[13]. Mogao se nedavno ozbiljno uzeti u obzir i kritički stav Lasla Vegela o ovom dokumentu[14].

Propustivši bitne protivargumente, mađarski političari iz Vojvodine sada čine novu grešku. Pošto su godinu dana krili od Vojvođana činjenicu da je Tamaš Korhec autor „Korhecovog statuta“, pošto dve decenije nisu govorili o referendumu za statut Vojvodine, sad su se setili potrebe da građani Vojvodine o Statutu budu pitani. Tek nakon što su o Statutu pitali sve redom u Beogradu, Jagodini, Zagrebu, Budimpešti, Beču i raznim sajamskim i vašarskim mestima, hoće da u jalovu raspravu o „Korhecovom statutu“ pitaju i Vojvođane. Tek kad su „kola zapela u blato“, zovu se komšije u pomoć, pošto niko drugi neće da se kalja. Uz to, izgleda više nemaju ozbiljnih saveznika u tome.

Čim „dođe do gustog“, jedini preostali saveznici izmaćiće se, kao i uvek. Tada će kolege iz LSV reći: „Pa znali smo mi da će to propasti, mi smo oduvek i kritikovali taj Predlog statuta“. Tek tada, kad bude prekasno shvatiće mađarski političari iz Vojvodine koliko su grešaka počinili srljajući u borbu za „Korhecov statut“ i koliko su svog dragocenog vremena propustili boreći se za interese svojih neiskrenih saveznika, okupljenih oko novosadskih autonomaških birokrata. Tada im neće za sve biti kriv niko drugi, već oni sami.