Prekinuti pregovore sa EU oko Kosova, jer EU nije u stanju da garantuje ništa

 Ako ćemo pošteno, Srbija bi trebalo da poništi Briselski sporazum i sve sporazume zasnovane na njemu i obnovi – za početak – svoje civilno prisustvo na KiM. To samo znači da se svim onim ljudima i institucijama koje je Beograd potezom pera učinio „nelegalnim“ vrati političko-pravni subjektivitet u okviru države Srbije. I da se održe lokalni izbori gde god je to moguće, naravno.

Ali to ovde nije tema, tema su briselski sporazumi.

 Ako ćemo pošteno, Srbija bi trebalo da poništi Briselski sporazum i sve sporazume zasnovane na njemu i obnovi – za početak – svoje civilno prisustvo na KiM

Srbija je ispunila sve obaveze iz tih sporazuma. Priština nije ispunila ništa. A EU? EU je nedvosmisleno dokazala da je potpuno beskorisna kao posrednik u pregovorima. Ili, u najmanju ruku – potpuno beskorisna Srbiji, čije je probleme za deset godina samo povećavala, iz godine u godinu ozbiljno pogoršavajući položaj u kome žive srpski građani na Kosmetu.

Evropski zvaničnici koji izlaze u javnost i traže nove ustupke od Srbije kako bi Priština ispunila (inače besmislene, bezvredne, i po Srbiju štetne) obaveze na koje se već obavezala, a čije ispunjavanje garantuje EU (sic!) kao posrednik u pregovorima, samo dokazuju da nisu u pitanju nikakve diplomate, već pilićari, bitange i lovci u mutnom.

Drugim rečima, Srbija treba kategorički da odbaci bilo kakve pregovore sa EU oko Kosmeta, jer je EU opipljivo dokazala da je u tim pregovorima nepouzdan, nesposoban i nesamostalan posrednik. Kada bi srpski zvaničnici izašli sa takvim kategoričnim stavom, videli bi da bi i famozni „neizdrživi pritisci“ zapadnih zemalja na Srbiju brzo prestali

Sve i da je za Srbiju egzistencijalno važno da se na Kosmetu formira famozna ZSO (a nije), i da srpske vlasti samostalno (bez sufliranja iz Brisela i Vašingtona) procene da bi se za formiranje nekakve ZSO isplatilo dati međunarodni subjektivitet Prištini (a ne isplati se ni u ludilu), na tu ponudu opet ne bi trebalo pristati iz jednostavnog razloga – jer EU ne može nikome da garantuje ništa i nije u stanju da kosovske Albance natera da poštuju bilo šta što potpišu.

Drugim rečima, Srbija treba kategorički da odbaci bilo kakve pregovore sa EU oko Kosmeta, jer je EU opipljivo dokazala da je u tim pregovorima nepouzdan, nesposoban i nesamostalan posrednik. Kada bi srpski zvaničnici izašli sa takvim kategoričnim stavom, videli bi da bi i famozni „neizdrživi pritisci“ zapadnih zemalja na Srbiju brzo prestali. Pritisci su „neizdrživi“ samo zato što srpski političari šalju poruku da su spremni da ih ne izdrže.

Politika je umetnost mogućeg, i ako je nešto nemoguće, svaki pritisak da se to ostvari po definiciji je rasipanje energije i sredstava. Čak ni evropske birokrate nisu toliko tupave, da to ne vide. Ali prethodno je neophodno da Srbija jasno i na pravno obavezujući način (kroz dokumenta vlade i skupštine, a ne kroz političke izjave u Ćirilici ) saopšti šta jeste, a šta nije moguće.

Ako se plašite sankcija i presecanja evropskih fondova, prvo razmislite – da li iko pri zdravoj pameti misli da od tih poslova Srbija profitira više od evropskih kompanija? Da li iko ko nije na platnom spisku Brisela i Vašingtona zaista veruje da je EU Srbiji ijedan evro „poklonila“, a da njime nije (relativno jeftino) platila političke usluge i protekciju za svoje interese i svoje kompanije u Srbiji?

Nemojte zaboraviti ni da je najveće-u-svemiru „spoljnotgovinsko partnerstvo“ samo biznis, i da Evropa od nas kupuje robu koja njoj treba po cenama koje njoj odgovaraju. U suprotnom je ne kupuje. Isto važi i za infrastrukturne i razvojne projekte, u kojima je „bespovratna pomoć“ samo mito kojim se garantuje da će milijarde evra od tih projekata otići u džepove evropskih kompanija. Da su te kompanije bolje i povoljnije od konkurencije iz drugih zemalja, budite sigurni da nikakve „bespovratne pomoći“ ne bi bilo.

Sramota je da Srbija, koja je u toj borbi podnela najveće žrtve u Evropi, danas ostane jedina zemlja u kojoj evropski pilićari mogu da izigravaju diplomate i političke autoritete. Niger i Mali su tim bednicima pokazali srednji prst. Odavno je vreme je da to uradimo i mi

U pitanju je, još jednom, biznis. I zato verujte:  ako evropske kompanije i hoće da odustanu od svog profita u Srbiji (da bi neki evrobirokrata mogao da utefteri uspeh u pregovorima oko Kosova), ima ko da popuni njihovo mesto. I to bez političkih ucena.

Jedino čime EU zaista može da preti Srbiji jeste gubitak privilegija za srpsku beskorisnu i parazitsku političku i NVO elitu. Oni mogu da se nađu pod sankcijama, njihove sinekure mogu biti zavrnute, njihove evropske jagnjeće brigade mogu biti otkazane, plaćene radionice u Krakovu i Strazburu zatvorene, mogu prestati da kaplju parice iz fondova koje su, opet, samo mito kojim se plaća održavanje Srbije u kolonijalnoj potčinjenosti. I čak ako gladna usta te lažne elite smatramo socijalnim problemom koju treba da imamo u vidu, ni to nije problem koji malo slobodne konkurencije ne može da reši.

Živimo u vreme kada se planeta na naše oči ponovo dekolonizuje i šalje kućama kuferaše i liferante zapadnih kolonijalnih preduzeća. Sramota je da Srbija, koja je u toj borbi podnela najveće žrtve u Evropi, danas ostane jedina zemlja u kojoj evropski pilićari mogu da izigravaju diplomate i političke autoritete. Niger i Mali su tim bednicima pokazali srednji prst. Odavno je vreme je da to uradimo i mi.