Povlačenje u vojvođansku autonomiju

Druškane, ti si pogrešio bajku, ti treba da se pojaviš u bajci o Snežani i sedam patuljaka, a ovo je bajka o Ivici i Marici

Duško Dugouško

Ima jedna nauka, matematika!

Prvi put su izborna i postizborna kampanja naših evroutopista odrađene jednako ozbiljno. Odmah po objavljivanju preliminarnih rezultata Koalicija za evropsku Srbiju (dalje u tekstu KES) sticanje relativne većine je proglasila pobedom. Barenje SPS-a, koje je trebalo da obezbedi tu “pobedu” KES-a, već pre izbora započeo je iskusni Dragoljub Mićunović, da bi mu se u tom poslu nakon objavljivanja “pobede” priključio Božidar Đelić i niz funkcionera (1) iz koalicionog političkog hora KES - a na čelu s grlatim predsednikom Tadićem. U pojedinim deonicama, kojima je dirigovao veoma sposoban dirigent, solirao je i “drug Papandreu (2)“. “Brekekekeks, koaks, koaks!” , rekle bi na ovo žabe najstarije demokratije na svetu.

Ipak, Srbe je iznenadilo kako se to DS tako naglo proglasila najsocijalističkijom strankom u Srbiji, ideološki najkomplementarnijom sa SPS-om, velikodušno raspoloženom za pružanje “pomoći” SPS-u oko integracija u Socijalističku internacionalu i “pružanje prilike SPS-u” da bude konstruktivna i korisna u “predstojećem projektu evrointegracije Srbije”.

Ja nisam luzer, naprotiv!

Demagoško ulepšavanje SPS-a pratilo je demagoško naruživanje SRS-a u medijskim šminkernicama naklonjenim KES-u. Ako Šešelj može da se nazove “članom koalicije” i pored toga što je u zatvoru, može li pokojni Milošević da bude takođe “član koalicije” iako je u grobu? Ako živ političar ima veći kaolicioni kapacitet nego pokojni, može li taj nedostatak ispeglati činjenica da pokojnik mrtvuje u domaćem grobu, a zatvorenik živuje u inostranstvu? Da li bi uz koalicione partnere koji nastavljaju viziju pokojnog predsednika Đinđića i SPS mogao da nastavi viziju svog pokojnog predsednika Miloševića, čiju smrt su važni rukovodioci današnjeg KES-a slavili na Kalemegdanu, igrajući uz muziku i puštajući balone. Rambo Amadeus se, ne zaboravite, uoči ovih izbora izričito opredelio da glasa “za Eros, a ne za Tanatos”. Ne valja lagati glasače, ali ni vređati njihovu inteligenciju .

Danas se malo ko seća kako je Božidar Đelić nekoliko dana nakon izbora pravdao ponude KES-a SPS-u upravo “izbornom matematikom”. Ali kada se pokazalo kako uprkos plemenitoj veštini brojanja SPS neće bezuslovno da bude kusur KES-u, domaći evroutopisti su sasvim preokrenuli priču. Kad je SPS učestvovao u potpisivanju sporazuma na Kalemegdanskoj terasi, tik pored mesta gde je proslavljena smrt Slobodana Miloševića, sadašnji predsednik DS - a, KES - a i Srbije je protestovao protiv “izborne matematike”, koja je Beograd dala u ruke politički nepodobnima. Dva i dva su uvek četiri, ali uvek samo kad je to “politički podobno”. Što nas pravda, drugog optužuje.

Dogodilo se, dakle, nešto veoma važno. Posle mnogih godina duvanja u šištaljke i lupanja u šerpe, glasanja, pažljivog čitanja Vremena, praćenja “Teve Be & Be”, Beograd je na Ivici više nego ikad. Isti onaj Beograd koji je bio gotov da prkoseći Ivici bude priveden u Maricu . Mogu sad evroutopisti da poriču matematiku, fiziku i hemiju. Mogu da otkriju svoje pravo lice i pozovu se na metafiziku i alhemiju. Mogu da se dure i otežu, ništa ne pomaže – ode Beograd.

“Gospodine ministre, a šta ćemo mi ako komunisti krenu na Beograd” , pitao je u filmu “Povratak otpisanih” Nedićev poručnik Paju Vuisića. Danas je situacija ista – “ista meta, isto rastojanje” , ali uloge su zamenjene. U neprilici su sada Tadićevi i Dinkićevi beogradski kadrovi. Zbogom javne liferacije, gradski monopoli, ugrađivanja, zbogom dnevnice i honorari grada na ušću Save u Dunav. Zbogom burazerske uslužne delatnosti, zbogom gradski i opštinski budžete, zbogom planovi lokalnog nivoa i zbogom plavi koverti prestoničkih biznismena. “Izborna matematika” Beograd drugome dade, a ulice će se asfaltirati voljom nekih drugih političara na vlasti.

Jeste `l radi gostiju?

Kad ih u sopstvenom gradu nađu neprilike, Beograđani, kao i svi velegrađani, prvo razmatraju gde u unutrašnjosti imaju svojte koju mogu da posete dok su u nevolji. Među evroutopističkom svojtom Novosađani su sada postali jako bitni, a Beograđani su kod njih već išli na Egzit .

“Svakog gosta za tri dana dosta”. Ali jesu li oni gosti u Novom Sadu? Ne, pa Vojvodina se opredelila za njih. Vojvodina, koja je srušila mit o radikalskoj nepobedivosti, o glasačima SRS - a kao “najdisciplinovanijem glasačkom telu”. Čak je i gradonačelnica Novog Sada uvidela kako treba da promeni društvo. U odlučnom trenutku, većina u Vojvodini je glasala za evroutopiste KES-a, sasvim prema rečima Đorđa Balaševića – “računajte na nas”. Uostalom, Beograd je grad velikog srca , a Beograđani se sigurno sećaju kako se Đole kod njih decenijama gostio za Novu godinu i kako ga Beograđani nisu puštali da se vrati praznih ruku u svoj rodni Novi Sad.

Jed je jed...

...a red je red, peva Đole, u pesmi koju je narodna mašta pripisala saosećanju sa kosovskim nevoljnicima dalekih osamdesetih godina. Na izborima je ta mašta u Vojvodini glasala za Borisa, “slobodotvorca, čoveka tog, druga i borca”, i doživeće da njega i njegove “vide drugi put”.

Valjda ih, dakle, Vojvođani neće pustiti praznih šaka? Eno, u Beogradu, Tadićev ministar finansija već upozorava javnost da NIS mora da se proda što pre i razmatra se kome ga treba prodati, a kupci koji im padaju na pamet baš i nisu oni sa kojima je Boris potpisivao prodaju NIS-a u Moskvi (3).

Novosadska birokratija i pokrajinske službe su kadre da prime i nove kadrove, naročito ako su u Beogradu ostali bez angažmana . Ako su domaćini zaista fini i znaju reda , treba da ugoste Beograđane zaposlenjem ili položajem u javnim preduzećima. Neće im Beograđani ostati dužni, iščupaće oni iz ruskih šaka taj NIS, odbaciće rusku “Ponižavajuću ponudu", (4) platiće bolje neko iz Amerike ili EU, možda baš kao što je “ Ju-es stil ” platio železaru ili Mirko Kovač RTB Bor.

Eto “jeda” za sutra

Beogradski koalicioni kadrovi KES-a bi mogli s Novosađanima i da podele mesta u upravnim odborima javnih preduzeća. Zašto Beograđani u Novi Sad ne bi dolazili na sastanke vojvođanskim službenim automobilima, zašto im se tamo ne bi spakovali koja dnevnica i honorar? Uostalom, ni ti Vojvođani nisu baš neki pravi Novosađani. Jedva petina Vojvođana živi u tom Novom Sadu, a više od polovine njih su potomci nekih dođoša . Pored toga, oni svi i onako vole da kažu kako su rođeni “tamo na salašu”.

Oni uopšte nisu toliko urbani kao Beograđani. Novosađani ne znaju ni šta je to “zezanje” . Da im ne dođu Beograđani na taj Egzit, ne bi im niko ni došao. Hoće li se beogradski gosti odomaćiti u Novom Sadu i krenuti u “zezanje” Novosađana? Naravno da neće, nisu to “primitivni” radikali, niti je to Koštunica, Srbijanac kome Vojvodina najviše smeta.

Glavni vojvođanski problem možda bude baš to što u Novom Sadu beogradskim gostima može da bude dosadno. “U Vojvodini postoji multikulturalnost koja ne znamo tačno šta znači i kako se ispoljava.” “Kako je došlo do toga da je Vojvodina (...) postala medijska, i ne samo medijska drugorazredna provincija?” “Ona kao da je nekako... kao da je pristala na taj neki podređeni položaj.” “Postoji samo jedan izuzetak u tom smislu, a to je potpuno paradoksalno – medijska imperija Roberta Čobana.” “Svako se zatvarao u neki svoj svet, u tom svetu proizvodio određena značenja, ali nije osećao potrebu ili nije video načina da bi se o tome moglo razgovarati, da pređe tu nekakvu imaginarnu granicu i da stupi u bilo koju vrstu dijaloga sa ovim drugim. Na taj način mi zapravo dolazimo do toga da je ono što zovemo identitet Vojvodine jako bitno fragmentarizovano.” (5)

Tako su se, na primer, od vojvođanskog autonomaštva fragmentarizovali subotički autonomaši. Mogu li novosadski gosti iz Beograda na to da ih podsete? Mogu li Vojvođani doći u priliku da otkažu gostoprimstvo svojim beogradskim partnerima iz KES-a? Ne, “niko ne treba da se boji da će izgubiti Vojvodinu. Ali treba da se boje da je možda nikada neće ni naći (6). Prema tome Beograđani, miša u desnicu ruku, na “Plan plusu” ćete otkriti da pored plana Beograda postoji i plan Novog Sada, Subotice, Zrenjanina... a tamo su sve vaši. U toj Vojvodini ništa ne zavisi od Ivice, već mnogo zavisi od Ivane, čiji se “interes svodi na Vojvodinu” (7). Uostalom, zašto bi Vojvodina bila područje na koje bi se sveo samo interes političara koji tamo i žive, danas, u doba globalizacije i regionalnih integracija? Zar nije i Beograd neko regionalno susedstvo Vojvodini? Ako može “Srijem Hrvatskoj”, zar nije logičan nastavak toga: Novi Sad – Beogradu?

5. 6. 2008.

Fusnote:

1. Đelić je pravdao kolaboraciju sa Miloševićevom strankom “ matematičkim zakonom koji je neizbežan” i još dodao da DS i SPS u osnovi imaju “istu ideologiju – levičarsku ” . http://www.mtsmondo.com/news/world/text.php?vest=97060 i http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=05&dd=13&nav_id=298315 . Mićunović je naprasno izneo tezu da je “ SPS stranka koja želi da se transformiše” , iako to SPS nikad nigde nije izrazila http://www.blic.co.yu/politika.php?id=41526 , pa je čak dozvolio sebi da izjavi : “ Socijalisti mogu da idu napred, a stranka Vojislava Koštunice da ide nazad. To je glavna karakteristika izbora i tu se nalazi enigma čije rešenje ne znamo.” http://www.danas.co.yu/20080515/dogadjajdana1.html#0 a mi ne znamo zašto se još bavi politikom čovek koji to ne zna.

I sam predsednik DS - a i Srbije je izjavio tim povodom: “ SPS bi mogla da punom snagom ostvaruje svoj program i značajno doprinese jačanju stabilnosti naše zemlje ” , jer je za “ DS potpuno prihvatljiva SPS kao partner u vladi, jer su to partije koje pripadaju ideji Socijalističke internacionale... ” , da bi završio time kako je njegovoj partiji bliskiji SPS nego DSS http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=10302 . Samo mesec ranije rekao je: “ SRS je neprihvatljiva za strateškog ili koalicionog partnera DS, a ni SPS nije prihvatljiv ” . http://www.politika.co.yu/rubrike/Politika/Tadic-Branicu-volju-gradjana-legitimnim-i-demokratskim-sredstvima.lt.html

2. Ne samo Papandreu, već i b ritanski publicista Tim DŽ uda , pisac znamenite knjige Kosovo – rat i osveta , koji valjda iskreno želi srpskom SPS - u da “ postane nominalno stranka socijaldemokratske provinijencije. ” http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-15-05-2008/sps-uskoro-u-socijalistickoj-internacionali . U prilog saradnji sa SPS - om se obratio i ambasador SAD Kamerun Manter, koji je, međutim, mnogo više elaborirao interese Srbije i EU, propustivši da pomene koji je u svemu tome interes države koju predstavlja.

3. Meril Linč i Rajfajzen vidi http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-02-06-2008/nis-pregovara-sa-rusima-bez-savetnika ; Mirko Cvetković, vidi http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=06&dd=02&nav_id=301533

4. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=12&dd=28&nav_id=278556

5. Pančić, Teofil , “Kulturni identitet Vojvodine” , http://www.autonomija.info/teofil-pancic-kulturni-identitet-vojvodine.html

6. Đorđe Balašević, na predizbornom mitingu KES - a u Novom Sadu, maj 2008.

7. http://www.autonomija.info/ivana-dulic-markovic-vojvodina-formira-evropsku-vladu-u-beogradu.html