Novi izbori i stara praksa – kako je od neposrednih izbora u DS napravljena lobistička farsa

 Protekli neposredni izbori u Demokratskoj  stranci su u političkim ocenama  ovog događaja predstavljeni kao „veliki doprinos“ razvoju političke kulture i „značajna inovacija“ koja će  doprineti  demokratizaciji stranačkog, ali i našeg ukupnog političkog života. Ali kada se pogleda  način vođenja unutarstranačke kampanje, sam  tok glasanja, postignuti rezultati i slaba izlaznost  preostalog članstava  DS na ove izbore, može se opravdano postaviti pitanje – koliko su oni bili zaista demokratski i neposredni.

 Već sama činjenica  da  u istoriji  ove stranke  nikada se  nije  desilo  da neki  od kandidata za predsednika (a  na ovim izborima bilo ih je četiri) dobije tako visok procenat glasova, a da  pri tome nije  bilo disperzije glasova, jasno  ukazuje  da su ovo bili lobistički i mešetarski vođeni i dirigovani tzv. „neposredni izbori“.  Kako je moguće da svi kandidati sa liste Dragana Šutanovca za potpredsedničke funkcije budu izabrani, a da je na listi bilo devet kandidata? Još je čudnije kako ni tu nije došlo do bilo kakvog rasipanja glasova – očigledno, zbog toga što je  glasanje obavljeno po istom lobističkom obrascu kao i za predsednika stranke.  Može se reći da u redovima DS, bar u tom pogledu,  vlada zavidna disciplina i jednoobraznost. Kako je moguće da niko ne  spominje nekoliko hiljada  članova stranke kojima je  uskraćeno pravo da glasaju na ovim izborima? Očigledno da je na delu bila stara i oprobana praksa lobističkog i dirigovanog glasanja, koja se kao i do sada uvek obavljala prikupljanjem podrške opštinskih odbora i njihovih funkcionera. Na delu je  i ovog puta bilo delovanje  dobro uigrane stranačke infrastrukture i nomenklature koja je od ovih tzv. neposrednih izbora napravila samo otužnu farsu.

 Pod okriljem  nove forme neposrednih izbora  samo se  nastavila stara praksa   stranačkih izbora u kojima odlučujuću ulogu  i dalje ima stranačka  oligarhija.   Odlučujuću ulogu je  i ovog puta odigrala standardna lobistička grupacija Gradskog odbora DS u Beogradu  koja je i do  sada  imala presudnu ulogu u postavljanju i smenjivanju predsednike ove organizacije.  Ne treba zanemariti ni „organizacione sposobnosti“ novog-starog predsednika Izvršnog odbora DS  Radoslava  Milojčića-Kene. Ukratko, na ovim „neposrednim“  izborima ponovio se sindrom Bele Palanke, što postaje obrazac političkog života u Srbiji. U svakom slučaju, ovakva „ubedljiva“ pobeda Dragana Šutanovca (koji je, uzgred rečeno, imao i dominantnu medijsku podršku) neće doneti konsolidaciju DS jer on je predstavnik istrošenih i anahronih stranačkih struktura.

 Tokom unutarstranačke kampanje preovladavalaje težnja da se izborom novih ljudi i radikalnijim menjanjem  dosadašnjeg načina rada  zaustavi već dugi period urušavanja DS. Ali ovi izbori nisu doneli nove ljude, a ni  nove ideje koje bi  omogućile radikalniju reformu stranke. Što je još važnije, propuštena je jedinstvena  prilika  da se povrati izgubljeni moralni integritet, ali i jasno  političko i ideološko određenje koje je  odavno izgubljeno.

Interesantno je da  je većina stranačkih  funkcionera, iako dobro znaju da su ovi izbori bili vešto režirana predstava, pohitala da se preporuči novom rukovodstvu. I dešava se  iznova proces koji je i razorio DS, odsustvo kritičkog mišljenja, hrabrosti da se ukaže na nedostatke ovog izbornog  procesa, ali i  nedostatak elementarne načelnosti i čestitosti da se ukaže na pojave  mešetarenja koje i dalje razaraju ovu stranku. Verovatno ćemo tek  nakon izvesnog vremena, kada stranka doživi još neki izborni poraz, biti u prilici da  čujemo izraze naknadne  pameti,  kritičke ocene i  izlive  „hrabrosti“. A upravo je takvo zatvaranje očiju i nedostatak kritičkog  pristupa pred kršenjem osnovnih demokratskih principa i dovelo ovu stranku na ivicu  cenzusa i političke propasti. Zato  prihvatanje hipokrizije  i stvaranja političkih privida  neće dovesti do  otvaranja mogućnosti  sabiranja i okupljana  članstva DS. Nakon  perioda dominacije „šaperizma“ u DS, ovi tzv. neposredni izbori jasno nagoveštavaju da  sada preovlađuje njegova ogoljena i sirovija verzija oličena u „kenizmu“.

Ovi i ovakvi izbori u DS  samo potvrđuju staru istinu da  postoje pobede koje  više liče na poraze.