Нови избори и стара пракса – како је од непосредних избора у ДС направљена лобистичка фарса

 Протекли непосредни избори у Демократској  странци су у политичким оценама  овог догађаја представљени као „велики допринос“ развоју политичке културе и „значајна иновација“ која ће  допринети  демократизацији страначког, али и нашег укупног политичког живота. Али када се погледа  начин вођења унутарстраначке кампање, сам  ток гласања, постигнути резултати и слаба излазност  преосталог чланстава  ДС на ове изборе, може се оправдано поставити питање – колико су они били заиста демократски и непосредни.

 Већ сама чињеница  да  у историји  ове странке  никада се  није  десило  да неки  од кандидата за председника (а  на овим изборима било их је четири) добије тако висок проценат гласова, а да  при томе није  било дисперзије гласова, јасно  указује  да су ово били лобистички и мешетарски вођени и дириговани тзв. „непосредни избори“.  Како је могуће да сви кандидати са листе Драгана Шутановца за потпредседничке функције буду изабрани, а да је на листи било девет кандидата? Још је чудније како ни ту није дошло до било каквог расипања гласова – очигледно, због тога што је  гласање обављено по истом лобистичком обрасцу као и за председника странке.  Може се рећи да у редовима ДС, бар у том погледу,  влада завидна дисциплина и једнообразност. Како је могуће да нико не  спомиње неколико хиљада  чланова странке којима је  ускраћено право да гласају на овим изборима? Очигледно да је на делу била стара и опробана пракса лобистичког и диригованог гласања, која се као и до сада увек обављала прикупљањем подршке општинских одбора и њихових функционера. На делу је  и овог пута било деловање  добро уигране страначке инфраструктуре и номенклатуре која је од ових тзв. непосредних избора направила само отужну фарсу.

 Под окриљем  нове форме непосредних избора  само се  наставила стара пракса   страначких избора у којима одлучујућу улогу  и даље има страначка  олигархија.   Одлучујућу улогу је  и овог пута одиграла стандардна лобистичка групација Градског одбора ДС у Београду  која је и до  сада  имала пресудну улогу у постављању и смењивању председнике ове организације.  Не треба занемарити ни „организационе способности“ новог-старог председника Извршног одбора ДС  Радослава  Милојчића-Кене. Укратко, на овим „непосредним“  изборима поновио се синдром Беле Паланке, што постаје образац политичког живота у Србији. У сваком случају, оваква „убедљива“ победа Драгана Шутановца (који је, узгред речено, имао и доминантну медијску подршку) неће донети консолидацију ДС јер он је представник истрошених и анахроних страначких структура.

 Током унутарстраначке кампање преовладавалаје тежња да се избором нових људи и радикалнијим мењањем  досадашњег начина рада  заустави већ дуги период урушавања ДС. Али ови избори нису донели нове људе, а ни  нове идеје које би  омогућиле радикалнију реформу странке. Што је још важније, пропуштена је јединствена  прилика  да се поврати изгубљени морални интегритет, али и јасно  политичко и идеолошко одређење које је  одавно изгубљено.

Интересантно је да  је већина страначких  функционера, иако добро знају да су ови избори били вешто режирана представа, похитала да се препоручи новом руководству. И дешава се  изнова процес који је и разорио ДС, одсуство критичког мишљења, храбрости да се укаже на недостатке овог изборног  процеса, али и  недостатак елементарне начелности и честитости да се укаже на појаве  мешетарења које и даље разарају ову странку. Вероватно ћемо тек  након извесног времена, када странка доживи још неки изборни пораз, бити у прилици да  чујемо изразе накнадне  памети,  критичке оцене и  изливе  „храбрости“. А управо је такво затварање очију и недостатак критичког  приступа пред кршењем основних демократских принципа и довело ову странку на ивицу  цензуса и политичке пропасти. Зато  прихватање хипокризије  и стварања политичких привида  неће довести до  отварања могућности  сабирања и окупљана  чланства ДС. Након  периода доминације „шаперизма“ у ДС, ови тзв. непосредни избори јасно наговештавају да  сада преовлађује његова огољена и сировија верзија оличена у „кенизму“.

Ови и овакви избори у ДС  само потврђују стару истину да  постоје победе које  више личе на поразе.