Ništa od ostavke premijera i ništa od izvinjenja poslanika, ili nezavršeni slučajevi premijerovog brata i sina

Bez obzira na to koliko su složene, sudske rasprave u Srbiji gotovo po pravilu traju godinama pre no što se dovedu do kraja. Ima, međutim, i sasvim jednostavnih slučajeva o kojima se kraće govori  u elektronskim i štampanim medijima, a pošto pobude veće ili manje interesovanje javnosti,  sredstva informisanja usredsrede se na neku drugu temu. Prethodnu jednostavno zaborave, te građani obično ne saznaju kakav je uopšte bio ishod slučaja na koji im je skretana pažnja. Tako je dosad bilo u mnogim  prilikama, a, izgleda da ni one koje su povezane sa ličnostima premijerovog brata i sina neće doživeti drukčiji kraj, ili bar javnost neće za njega saznati.

Jednoga petka pre tri ili četiri sedmice na sednici Skupštine Srbije narodni poslanik Zoran Živković obavestio je svoje kolege da je premijerov brat, Andreja Vučić, vlasnik fantomske firme “Avakum” u Novom Beogradu. Premijer je smesta reagovao izjavivši da to uopšte nije istina, da bi zatim u svom poznatom stilu ironičnih i praznih obećanja izjavio da će, ako se pokaže da je Živkovićev podatak tačan,  podneti ostavku u sledeći  ponedeljak. U isto vreme, “bacio je rukavicu” poslaniku Živkoviću i pozvao ga  da se on, ukoliko se dokaže da njegov brat nema nikakve veze sa pomenutom firmom ( koja, uzgred, ima 22 miliona duga),  odrekne  mandata a i da se izvini porodici Vučić zbog klevete.  Iz strogo kontrolisanih medija moglo se zatim saznati kako je kod nas veoma lako osnovati firmu, a da je u pomenutom slučaju Andreji Vučiću ukradena lična karta još 2010, što se, navodno, već odavno znalo, te proizilazi  da je neki lopov i  prevarant  firmu prijavio  pod imenom premijerovog brata. Malu zabunu izaziva podatak da je premijerov brat tek 31. oktobra 2014 ( četiri godine pošto mu je ukradena lična karta) podneo tužbu Privrednom sudu u Beogradu sa zahtevom da proglasi ništavnom odluku o osnivanju firme “Avakum”.  U međuvremenu, posle izjave poslanika Živkovića i reagovanja premijera Vučića onog ponedeljka u oktobru, kao da je došlo do smetnji na vezama. Ponedeljak stiže  ponedeljak, a u Skupštini Srbije ništa novo; poslanik _Živković je poslanik kao što je i dosad bio, a mediji ne javljaju ni o njegovom izvinjenju porodici Vučić. Još manje je je vesti o premijerovoj ostavci. Iz svega što je javnost saznala ovom prilikom, mogla je da zaključi kako je ova kraća rasprava o fantomskoj firmi i njenom fantomskom vlasniku  bila  samo obična, svakodnevna skupštinska čarka koju su građani shvatili mnogo ozbiljnije od njenih neposrednih učesnika. 

I 28. septembra 2014 premijerov brat se našao u središtu medijske pažnje. Tokom  beogradske Parade ponosa on je  posle nesporazuma sa policijom  koja je čuvala naše ponosne građane i njihove goste,  premlaćen,  dok su  i njegova dva službena pratioca bila  izložena maltretiranju. Mediji  su opširno  opisali brutalni postupak čuvara reda prema trojici ljudi  koji su samo želeli da odu u stan Vučićevih roditelja , i to baš  ulicama koje su nekim slučajem presecale trasu Parade ponosa. Zgrožena javnost s pravom je očekivala  da će se o ovom teškom prekoračenju nadležnosti policijskih organa povesti sveobuhvatna istraga a krivci   biti primerno  kažnjeni, ali mediji , svakako zauzeti drugim događajima i temama, kao da su potpuno zaboravili ovaj nemili  slučaj sa Parade ponosa, te se ne zna da li neki istražitelji uopšte vode postupak po njemu i dokle su stigli.

Nažalost, i ime premijerovog maloletnog sina dospelo je u policijske izveštaje. Desetog maja ove godine, u 4 časa ujutru na savskom splavu “River” došlo je do fizičkog obračuna posetilaca u kome je ozbiljnije povređen tadašnji golman Partizana, Vladimir Stojković. Premijeru je navodno javljeno telefonom   da se njegov sin ne samo tukao, već i da je  naneo teške povrede golmanu . Premijer je, zbog toga, kako je javljeno bio spreman da podnese ostavku ( kao i obično), ali je onda nastupio obrt koji ga je poštedeo toga čina, jer su drugi izvori naveli kako se  mladi Vučić , inače u “diskretnoj” ( baš tako!) pratnji “kobri”, nije nalazio ni blizu zavađenih lica, te bi valjalo sačekati podroban izveštaj komisije, koja uopšte neće imati lak zadatak, i zato što dostupni svedoci neprestano menjaju iskaz.                    

Prošlo je pola godine od fizičkog obračuna na “Riveru” a komisija koja ispituje šta se tamo dogodilo verovatno još radi svoj nezahvalni posao uz nepouzdane svedoke. No, uprkos svim teškoćama, nadu ne treba gubiti. Ona će svakako uspeti da utvrdi  ko je kriv za ovu tuču i njene posledice. Kao što će to nesumnjivo  poći za rukom i komisijama  koje  ispituju slučaj  “Avakum” i policijsku prekomernu upotrebu sile na Paradi ponosa. Jednoga dana a možda i pre.