Nastavak briselskih pregovora u Cirihu, ili Sep Blater umesto baronice Ešton

Republika Kosovo, američka kolonija na delu teritorije Srbije, uporno i na sve moguće načine nastoji da se svetu predstavi kao dobro organizovana državna zajednica. U te svrhe svaki je pokušaj vredan pažnje, te je i sport dobrodošao. Vođe Albanaca iz Prištine pravilno su procenile da upravo kroz međunarodne sportske organizacije mogu da postignu potvrdu svog statusa i steknu nova priznanja i prijatelje u svetu.

Kako je fudbal jedan od najomiljenijih sportova na planeti, to su vodeći albanski političari došli na ideju da od FIFE (Međunarodne organizacije zadužene za fudbal u svetu), odnosno UEFE (Unije evropskih fudbalskih asocijacija), zatraže odobrenje za odigravanje zvaničnih međudržavnih utakmica fudbalske reprezentacije Kosova (ona zasad ima dozvolu samo za prijateljske mečeva). To, međutim, prema statutu UEFE, nije moguće, jer u njemu izričito piše da nijedan savez – ako njegova zemlja nije članica Ujedinjenih nacija, ne može postati član UEFA, te iz čega jasno proizilazi da ne može dobiti ni odobrenje za zvanične međunarodne mečeve u nekom takmičenju.

Mada je ovaj član statuta sasvim jasan, ipak je nedavno je u Cirihu, a pod pokroviteljstvom Jozefa-Sepa Blatera, predsednika FIFA, održan sastanak predstavnika fudbalskih Saveza Srbije i Kosova, zbog “kosovskog pitanja u fudbalu”. U tročlanoj delegaciji FSS-a bili su predsednik Tomislav Karadžić, potpredsednik zadužen za međunarodna pitanja Ivan Ćurković, i generalni sekretar Zoran Laković. Oni su u Cirihu 45 minuta razgovarali sa takođe tročlanom delegacijom Kosova, koju je predvodio predsednik fudbalskog saveza Kosova Fadilj Vokri, nekadašnji igrač beogradskih crno-belih.

Prvi ljudi naše fudbalske organizacije svakako nisu išli u Cirih kao turisti, već, kako su rekli, da se svim diplomatskim sredstvima trude (i zasad u tome uspevaju) da Kosovo ne dobije odobrenje za zvanične utakmice. Sem toga, podsetili su našu javnost na (u ovakvim prilikama veoma važne) lične veze Ivana Ćurkovića sa predsednikom UEFA Mišelom Platinijem i njegovo dugogodišnje prijateljstvo sa predsednikom FIFA Sepom Blaterom. Ishod četrdesetpetominutnog sastanka je dogovor da se razgovori tročlanih delegacija nastave krajem novembra, a pre sednice Izvršnog komiteta FIFA, koja je predviđena za početak decembra.

Javnost u Srbiji verovatno može da bude dodatno “ohrabrena” izjavom generalnog sekretara FSS-a kako je odlazak naše delegacije u Cirih posledica i nastavak srdačnih odnosa iz meseca juna ove godine Sepa Blatera i predsednika naše Vlade, koji se, inače, da se podsetimo, ničim izazvan (što je često govorio njegov šef od pre dvadesetak godina), tokom pregovora u Briselu, istakao pričom o stolici za Kosovo u Ujedinjenim nacijama. A ništa nije manji povod za zabrinutost podatak da je naša delegacija pre odlaska u Cirih dobila instrukcije od državnih organa Srbije kako da se ponaša tokom razgovora. To su, slučajno, oni isti organi koji “nikada neće priznati Kosovsku republiku”, već samo njene zakone.

Pre nekoliko meseci uprava FK Crvena zvezda, ocenivši da Tomislav Karadžić radi protiv njenih interesa, zahtevala je od njega da podnese ostavku na mesto predsednika FSS-a. Posle dosta žučnih rasprava u javnim glasilima i na sednicama FSS-a, Tomislav Karadžić je izjavio da će se povući krajem godine. To je dovelo do smirenja u fudbalskoj organizaciji Srbije, a u isto vreme izazvalo i veliko zadovoljstvo među navijačima Zvezde, koji Karadžića smatraju veoma zaslužnim za Partizanova osvojena prvenstva poslednjih godina.

No, kako je vreme odmicalo, Karadžić je o svojoj najavi o povlačenju sa mesta predsednika počeo da razmišlja na drugi način, možda i pod uticajem nekih novih okolnosti. Tako je prošlog meseca iznenadio javnost saopštenjem da o njegovoj ostavci ne odlučuje samo on, već i FSS, državni organi (!), zatim i UEFA i FIFA. Ova njegova izjava, međutim, posle nedavnog sastanka u Cirihu i ne izgleda tako neosnovana kada se shvati od koga očekuje podršku, odnosno kome prepušta odluku o svom položaju!

U svakom slučaju, “kosovsko pitanje u fudbalu” pruža dosta osnova za zebnju, jer je osnovno je pitanje: koja je svrha ovih razgovora sa Fudbalskim savezom Kosova i šta na njima uopšte treba da se “odlučuje” kad je statut UEFA nedvosmislen, a Kosovo nije u Ujedinjenim nacijama? Da li se to možda UEFA - uverena da će čelnici FSS-a pokazati istu onakvu spremnost za saradnju kao i srpski pregovarači pre neki mesec u Briselu – priprema da zaboravi sopstveni uslov za prijem u Uniju evropsih fudbalskih asocijacija?