Kraljevačka šarenica

Život u provinciji deluje na prvi pogled idilično, ali samo dok se ne zagrebe površina, koja pokriva dugogodišnji talog korupcije, nepotizma, sukoba, sujeta, omraza i frustracija, koje kada se jednom oslobode eksplodiraju svom potisnutom snagom, i pokažu onu drugu, mračnu stranu naizgled pitomih ulica i života.

Pečeni vo i hitna pomoć

Provincijski mir Kraljeva, grada poznatom najviše po manastiru Žiči, nedavno je tako ustalasao ponovni burni sukob oko lokalne vlasti, koja je po četvrti put promenjena za poslednje dve godine. Političko pozorište ovog puta je završeno ponovnim dolaskom na vlast koalicije ZES-SPS-G17 plus i Narodne partije Maje Gojković, koja nije ni učestvovala na poslednjim izborima. Ali za političku scenu Kraljeva, ništa nije čudno niti nemoguće, nije prvi put da se isti akteri kao besni bore za vlast. Zbog sličnih dešavanja su u ovom gradu 2003. bile uvedene privremene mere, a sadašnja priča počela je 2008, posle lokalnih i republičkih izbora, kada je najviše glasova i odbornika u Skupštini Kraljeva osvojila lista „Za evropsku Srbiju"(DS, G17, SPO) - 33,79 odsto glasova. Na drugom mestu bila je lista SRS sa 23,13 odsto glasova, na trećem DSS-NS -21,55 odsto, na četvrtom lokalni ,,Pokret za Kraljevo” - 8,19 odsto, dok se na petom mestu našla koalicija SPS-PUPS sa 6,18 odsto glasova.

Iako je najviše glasova dobila „proevropska koalicija“ vlast je sa 38 odbornika formirao savez SRS-DSS/NS-SPS/PUPS. Ova koalicija je međutim stvorena pre „istorijskog sporazuma“ DS i SPS, a kada su ove dve stranke zajedno formirale republičku vladu, u Kraljevu su započeli pregovori o prekomponovanju skupštinske većine. Zbog toga je u januaru 2009 rad gradske skupštine blokiran zbog nedostatka kvoruma, odnosno namernog nedolaska većine poslanika na sednice, dok su SPS, DS i G 17 plus započeli sa javnim optužbama na rad lokalne vlasti, najviše u vezi urbanizma, raspodele novca iz lokalnog budžeta i nepotizma i zapošljavanja u javnim preduzećima. Bez obzira na političke motive ovih napada, materijala za optužbe bilo je napretek[1], a kako se trošio novac iz gradskog budžeta najslikovitije pokazuje primer proslave Srpske nove godine, kada je lokalna vlast građanima poklonila pečenog vola i kuvanu rakiju. Međutim, kasnije se ispostavilo da je u knjigama ovaj vo bio težak čak 1 800 kilograma i bio plaćen tadašnjih 472.000 dinara

Nakon dva meseca pregovora, nova skupštinska većina oformljena je krajem februara 2009. i nju su činili ZES (DS, G 17+, SPO), DSS, SPS/PUPS uz podršku Pokreta za Kraljevo, dok su u opoziciju otišli SRS i Nova Srbija. Nova većina je odmah smenila tadašnjeg predsednika skupštine, ali je dalji proces smene vlasti privremeno prekinula iznenadna smrt tadašnjeg gradonačelnika Kraljeva iz redova Nove Srbije, dr. Miloša Babića, koji je preminuo 27 februara 2009. U skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i Statutom grada, do izbora novog, funkciju gradonačelnika je (na kratko) počela da obavlja zamenik gradonačelnika Vesna Vukajlović-Nikolić iz SRS.

Pošto je u međuvremenu, stigao i izveštaj budžetskih inspektora, koji je pokazao velike zloupotrebe budžetskih sredstava u protekle dve godine, sednica Skupštine od 19. marta je dobila neočekivan tok. Da bi sprečili formiranje nove vlasti, odbornici SRS i Nove Srbije su insistirali da se u u dnevni red, kao prva tačka, uvrsti razmatranje informacije o nalazima budžetskog inspektora o zloupotrebama[2]. Sednica, koja je započela minutom ćutanja za nedavno preminulog gradonačelnika, pretvorila se zatim u višečasovnu, žestoku raspravu začinjenu psovkama, incidentima, sukobima, opkoljavanjem govornice, čupanjem kablova, guranjem i otimanjem mikrofona. Sve to mogli su da vide i gledaoci u direktnom TV prenosu zasedanja[3], a na kraju, uprkos krajnje naelektrisanoj atmosferi, Skupština je ipak izabrala novog gradonačelnika, Ljubišu Simovića iz DS-a. Za zamenika gradonačelnika izabran je dr Ljubiša Jovaševića iz Pokreta za Kraljevo, ali to nije bio kraj sukoba, pošto je do novog incidenta došlo sutradan, kada je Vesna Vukajlović ušla u kancelariju zamenika gradonačelnika, gde se sukobila sa Jovaševićem i završila u Hitnoj pomoći, sa lakšim povredama zgloba ruke, šake i mekih tkiva podlaktice.

Problem pet odbornika

Novu vladajuću koaliciju u Kraljevu posle svega su činili "ZES" sa 26 odbornika, SPS/PUPS sa četiri odbornika i Pokret za Kraljevo sa šest odbornika, dok je DSS odustala je od učešća u vlasti. Međutim, ta koalicija je vladala gradom na Ibru samo godinu dana, jer je Pokret za Kraljevo zbog neslaganja sa projektom izgradnje hidrocentrala na Ibru i sukoba sa G17 i DS u vezi sa poslovanjem pojedinih javnih preduzeća i ustanova, u martu 2010. napustio lokalnu vladu, i uspostavio saradnju sa SRS, DSS i NS. Godinu dana bilo je dovoljno da sukobi unutar lokalne “proevropske” koalicije postanu nerazrešivi, i da se zaboravi sukob Jovaševića sa Vesnom Nikolić-Vukajović, da bi zatim na sednici skupštine, održanoj 23. marta, glasovima 37 od ukupno 70 odbornika bio smenjen predsednik Skupštine grada, a zatim i Ljubiša Simović, dotadašnji gradonačelnik. Ne treba naravno posebno naglašavati da su iz tabora dojučerašnjih koalicionih partnera odmah pokuljale lavine međusobnih optužbi.

Ljubiša Jovašević je 16. aprila izabran za gradonačelnika, ali nova koalicija međutim nije mogla mirno da vlada, je je pre izbora stupila na snagu odluka Ustavnog suda o vraćanju odborničkih mandata oduzetih po osnovu blanko ostavki, Tada je iskrsao problem mandata 5 odbornika, a njihovim vraćanjem nova koalicija okupljena oko Jovaševića bi izgubila većinu, tako da je umesto tih odbornika Izborna komisija imenovala nove. Odbornici ZES i SPS su međutim smatrali da to može učiniti samo Skupština, tako da su zasedanje lokalne Skupštine sa pet novoimenovanih odbornika, proglasili nelegitimnim i najavili tužbu Upravniom sudu. Sud je uskoro usvojio prvu od pet žalbi, što su ZES i SPS protumačili kao najavu ponovnog dolaska na vlast. U igru su se tada uključilo i osam bivših odbornika SRS, koji su krajem 2009. formirali nezavisnu odborničku grupu “Složno za Kraljevo”, a kada su izbačeni i iz SRS na osnovu blanko ostavki, svih osmoro su kolektivno pristupili Narodnoj partiji Maje Gojković. Oni su zatim potpisali ugovor sa koalicijom ZES i SPS-PUPS, da će, kad im mandati po žalbi Ustavnom sudu, budu vraćeni, formirati novu lokalnu vlast.

U međuvremenu je stiglo rešenje Upravnog suda za svih pet spornih odbornika, ali na sednici od 9. juna 2010. vladajuća koalicija radikala, narodnjaka i Pokreta za Kraljevo nije vratila mandate, sa obrazloženjem da ih može vratiti samo Okružni sud, koji ih je i oduzeo. Zbog toga je sledeća sednica Skupštine grada 19. juna imala dva paralelna zasedanja, jedno u sali Skupštine a drugo u loklanom bioskopu. Naime, pre početka sednice, na ulazu u skupštinsku zgradu došlo do fizičkog sukoba radnika obezbeđenja i opozicije, koja je želela da uvede i petoricu „spornih" odbornika. Sednica je počela uz niz međusobnih optužbi, da bi odbornici koalicije ZES, SPS i PUPS-a zatim napustili prostorije Skupštine i održali zasedanje u sali bioskopa „Kvart“, dok je vladajuća koalicija održala sednicu u sali Skupštine. Iako u kraljevačkom parlamentu ima 70 mesta, na oba zasedanja bilo je po 37 odbornika, jer su obe koalicije različito tumačile presude Upravnog suda. Rešenje pat pozicije zaraćene strane su očekivale od sudova i Ministarstva za lokalnu samoupravu. Osnovni sud se međutim izjasnio kao nenadležan i uputio suprotstavljene strane na Ministarstvo, koje se uskoro oglasilo sa preporukom da se poštuju odluke Ustavnog i Upravnog suda suda, po kojima koalicija "ZES/SPS-PUPS/NP Maja Gojković" u tom gradu ima većinu i pravo na vlast[4]. Time je osporen legitimitet Skupštine koalicije SRS-DSS-Pokret za Kraljevo-Nova Srbija, čiji su predstavnici međutim ustvrdili da ministrov dopis nema obavezujući karakter.

Bitka za Skupštinu Grada

Posle dopisa iz ministarstva, odbornici i čelnici obe koalicije 5. jula su ušli u zgradu Skupštine grada, iz koje nisu izlazili, sa tvrdnjama da su jedni i drugi legitimna vlast u gradu, dok su ispred zgrade raspoređeni policajci interventne brigade. U međuvremenu je došlo do prebega 10 odbornika iz redova SRS, DSS i Pokreta za Kraljevo, koji su prešli "proevropljanima", a čaršija je počela da bruji o kupovini odbornika velikim iznosima u evrima, kreditima, zapošljavanjem najbliže i manje bliske rodbine.

Dvovlašće u gradu se nastavilo, a 7. jula su ponovo održane dve paralelne sednice. Koalicija ZES/SPS je opet pokušala da održi sasedanje u sali Skupštini grada, ali je odatle opet proterana od odborinika koalicije SRS/NS/DSS/PK, koja je potom u sali održala svoju sednicu. Na njoj su odbornici najpre, popunili "rupe" u svojim redovima potvrđivanjem mandata novih 10 odbornicika, koji su zamenili svoje "odbegle" kolege. Koalicija okupljena oko DS je sednicu održala u velikoj sali Zdravstvenog centra "Studenica", gde su prisutni odbornici najpre smenili gradonačelnika dr Ljubišu Jovaševića, njegovog zamenika i sve članove gradskog veća. Potom su overeni mandati grupi od 10 „prebega“ iz redova SRS, DSS i Pokreta za Kraljevo, a za gradonačelnika ponovo izabran Ljubiša Simović.

Nakon odvojenih sednica, deo odbornika i funkcionera obe koalicije se zatim vratio u zgradu Skupštine Grada, u kojoj je u usijanoj atmosferi ubrzo izbio fiziki sukob predsednika „proevropske“ skupštine Milomira Šljivića iz SPO-a i Ljubiše Jovaševića. Kriza je ipak rešena sledećeg dana, odnosno 10. jula, kada je stigao i zaključak Vlade Srbije, po kome je na vlasti u Kraljevu koalicija ZES/SPS-PUPS/NP. U dopisu Vlade je takođe naloženo organima reda da obezbede nesmetan rad gradskoj upravi, nakon čega su predstavnici „pobedničke koalicije izašli su iz zgrade. Policijske snage su zatim opkolile Skupštinu grada, sprečile ulazak u zgradu predstavnika narodnjačke koalicije, a iz zgrade izveli one odbornike ove koalicije koji su u gradskom Parlamentu „čuvali“ svoje kancelarije.

Prema presudama Upravnog i Ustavnog suda, nova vlast u Skupštini Kraljeva ima 45 od od ukupno 70 odbornika. Intervencija ministarstva i Vlade nije međutim smirila strasti, pa je već 16 jula je ponovo došlo do incidenta. Koalicija SRS/ DSS/NS i Pokret za Kraljevo je pokušala da onemogući održavanje nove sednice Skupštine. Pristalice ove koalicije su, uz gužvu, galamu pištaljke i jaja pokušali da blokiraju zasedanje, sa argumentom da su pokradeni, i da je 10 prebeglih odbornika iz njihove koalicije potkupljeno. Zbog toga je pojedine odbornike tog bloka obezbeđenje izbacilo iz skupštinske sale.[5] Nova vlast je ipak sednicu privela kraju, i poništila skoro sve odluke skupštine grada u protekla tri meseca, ali su predstavnici koalicije SRS, NS, DSS i Pokreta za Kraljevo odmah po izbacivanju iz Skupštine započeli proteste na glavnom gradskom trgu.

Ključni argument predstavnika „stare“ vlasti je rešenje Upravnog suda, na osnovu koga se odbacuje žalba koju su podneli šefovi odborničkih grupa DS, SPO, G17 Plus i SPS-PUPS na rešenje Izborne komisije grada Kraljeva o dodeli mandata 10 odbornika, koji su zamenili „prebege“. Po njima, ovo rešenje nedvosmisleno pokazuje da je njihova skupštinska većina legitimna. Istovremeno su optužili državne organe da su namerno „krili“ ovo rešenje koje je Upravni sud doneo još 02.06.2010, a oni ga dobili tek nakon više od mesec dana. Predsednik Pokreta za Kraljevo Ljubiša Jovašević je takođe optužio da se iza ovakve promene vlasti kriju interesi krupnog kapitala vezani za izgradnju brana na Ibru, kao i realizacija još nekih, po njemu štetnih projekata, poput fabrike za preradu guma, spalionice smeća i čak odlaganja nuklearnog otpada iz Nemačke i Francuske na obližnju planinu Stolove.

Politika bez legitimiteta

Pristalice ove koalicije su najavili su da će okupljanja i šetnje organizovati svako veče sve do ispunjenja njihovih zahteva, odnosno priznavanja izbornih rezultata iz 2008. godine i raspisivanja referenduma o gradnji brana na Ibru. Opozicija sada svako veče protestuje i šeta gradom, ali, iako su u pitanju zaista ozbiljni problemi grada, u protestima ne učestvuje više od 100-200 ljudi, iako opština Kraljevo ima oko 120 000 stanovnika. Građani ne pokazuju nimalo želje da se priključe demonstracijama, jer su obe zaraćene koalicije odavno potrošile svako poverenje. Na lokalnoj političkoj sceni već godinama smenjuju isti akteri, čija je „vladavina“ ogrezla u endemskoj korupciji, urbanističkom haosu i nepotizmu, dok zbog neprestanih kriza vlasti, brojni projekti, posebno oni vezani za infrastrukturu ostaju nerealizovani. Tako je na primer, ove godine za program uređenja gradske infrastrukture iz budžeta predviđeno milijardu i deset miliona dinara, a potrošeno je svega tri stotine miliona. Od većih investicija započeta je samo rekonstrukcija jedne od centralnih gradskih ulica.

Ipak, ono što najviše bode oči, i zbog čega većina građana Kraljeva smatra da su „bitke“ u skupštini samo borba za vlast i fotelje je neprestani prijem novih radnika u javna preduzeća, po stranačkom i rođačkom kriterijumu. Svaka lokalna vlast u Kraljevu, bez obzira na orjentaciju, redovno pribegava takvom vidu zbrinjavanja svojih ljudi, tako da iz gradskog budžeta Kraljeva sada prima platu oko 1600 ljudi. Javna preduzeća i ustanove postale su „utočište” za partijske kadrove pošto je država propisala broj zaposlenih u gradskoj upravi. Tako Opštini radi 249 činovnika, i to njih 35 na određeno, što je za Srbiju malo. Međutim, javna preduzeća koja su potpuno ili delimično na budžetu zapošljavaju skoro 800 ljudi, a javne ustanove više od 550 radnika. U Kraljevu gotovo da nema javnog preduzeća ili ustanove u kome se nije pojavila bar jedna afera vezana za zapošljavanje, posebno poslednjih godina, otkada se neprestano menja vlast. Kako je pisao „Blic“, jedan od poslednjih primera je gradska „Toplana”, gde su radnici najavili generalni štrajk zbog pokušaja zapošljavanja petoro ljudi preko veze u administraciji. Protestovali su i zaposleni u pozorištu kada je najavljeno zapošljavanje sina radikalskog odbornika. U JP „Putevi” su uz snahu direktora primljena i dva odbornika, dok je treći dobio posao u gradskoj Direkciju za urbanizam. Kćerka drugog je zaposlena u javnom stambenom preduzeću. U JP „Čistoća”, je u poslednjih nekoliko meseci primljeno desetak radnika. Nekoliko radnika primljeno je i u predueće koje gazduje profitabilnom gradskom pijacom, kao i u gradskom vodovodu i drugim firmama. Koliko su partije udomljavalje svoje ljude u javna preduzeća i ustanove može da posvedoči primer Kulturnog centra „Ribnica”, čija je aktivnost gotovo neprimetna, a u kome je sada zaposleno 22 ljudi.

Kraljevo je bilo prvi grad u kome su 1996, pokrenuti protesti zbog izborne krađe. Tokom višemesečnih demonstracija na ulicama grada, čak ni po najvećim hladnoćama nije izlazilo manje od 5 000 ljudi, dok se nekoliko puta na gradskom trgu Kod Milutina okupilo i svih 30 000. Trinaest godina kasnije, predstavnici lokalne opozicije ponovo šetaju ulicama sa pištaljkama i povicima „bando“ (ovog puta-žuta). Ali, kada nekoliko desetina demonstranata krene u protestnu šetnju u pola osam uveče, kroz prepuni gradski centar, nikom ne pada na pamet da im se pridruži, ali ne zato što građani misle da oni nisu u pravu. Bez obzira na odluku sudova i Ministarstava, i bez obzira na to ko je u pravu a ko ne, isto bi se desilo i da protiv krađe protestuje koalicija DS/SPS. Ni za njih niko ne bi žrtvovao ni minut tople letnje večeri, jer su lokalni političari odavno izgubili svaki legitimitet. Najveći problem je u tome što za sada niko ne može da da odgovor ko može da ih zameni.