Goloruki na Mekdonalds

Pred obeležavanje desetogodišnjice agresije NATO pakta, neko je sa žaljenjem predvideo da će na skup na Trgu republike doći malo ljudi i zapitao se zašto je tako. Odgovor je stigao odmah nakon okupljanja. Iako je miting protekao po planu, sa brojnim gostima i pred nekoliko hiljada ljudi, ponovo su se pojavili provokatori koji su uspeli da privuku na sebe pažnju medija. Još se nisu iscepale ukradene patike sa prošlogodišnjeg mitinga, kad nam se desio ovogodišnji. Isti oni koji su uspeli da prošle godine svojim ponašanjem isprljaju čistoću protesta protiv otcepljenja Kosova i Metohije, juče su obesmislili obeležavanje datuma početka agresije na Jugoslaviju.

Mediji su ponovo uspešno ignorisali najavu mitinga i, umesto da spomenu da se on održao i ko je na njemu govorio, ponovo su svoje izveštaje posvećivali pričama o nasilju na ulicama. Nisu podsetili na razloge održavanja skupa, nisu pomenuli goste koji su na njemu govorili, pa ni ono o čemu se govorilo. Jedino su patike falile, i to je ono u čemu su organizatori ,,glavnog“ dešavanja ovaj put zatajili. Zbog toga su ulogu sportskih radnji ovaj put odigrala dva Mekdonaldsa. Da se ne zaboravi, to su oni restorani koji su uspešno i bez razbijenih izloga preživeli bombardovanje, i bili puni halapljivih gostiju u vreme dok su bombe gađale most u Grdelici, padale po niškoj pijaci, rušili Aleksinac i mostove u Novom Sadu. Iste hamburgere su tih dana jeli NATO piloti u pauzi ubijanja civila, i oni koji su od tih istih pilota bežali u skloništa. Menadžeri su halapljivim gostima objašnjavali kako i oni osuđuju bombardovanje, ali da njihov restoran nema veze sa tim, jer je on samo franšiza. Toga su bile pune novine. Danas više niko ne spominje franšizu. Da li to više nije važno, ili je sad nekome u interesu da se ona ne spominje, da bi se na taj način restorani postavljali kao stalna meta? Kome je u interesu rušenje Beograda?

Na miting održan na Trgu republike u organizaciji Narodnog pokreta Srbije i SNP 1389, na kojem su bili prisutni i posetioci iz inostranstva, došla je grupa ljudi koja je smatrala da ima pravo da vređa govornike, gađa ih flašama, uzvikuje parole neprimerene skupu i preti prisutnima. Tek nakon njihovog odlaska počeli su neredi po okolnim ulicama, i to je ono što se u medijima prećutkuje. Nisu neredi počeli na mitingu, nego van njega, od strane onih koji su tuda samo prošli, jer im on i nije bio cilj. Urednici vesti nisu spomenuli ni da je ta grupa bila protiv govornika, i protiv takvog mitinga. Oni su predstavljeni kao deo dešavanja, iako su osuđeni od učesnika protesta, a dan kasnije i zvanično od organizatora. Neki mediji (B92, RTS) su zlonamerno, u negativnom kontekstu i po ustaljenoj tradiciji, jedva dočekali da kao organizatora protesta navedu Dveri srpske, iako su oni u to vreme organizovali skup u Sava centru. Neki drugi su krajnje nevešto pokušali da kao organizatore na jednom mestu spoje Obraz i Novu komunističku partiju, što je moglo da zavara samo one najmanje upućene.

Očigledno je da, čak i ako ne postoji direktna veza između pojedinih medija i huligana na ulicama, oni funkcionišu u savršenoj simbiozi. Zapravo, međusobna korist postoji samo između medija i onih koji šalju te klince na ulice. Onima na ulici je samo potrebno opravdanje da se malo razdrmaju i sukobe sa policijom, a medijima su oni potrebni da uz njihovu pomoć diskredituju jedan pokret i opravdaju politiku koju predstavljaju. Koji je interes onih koji stvarno organizuju takve huliganske parade, znalo bi se sa sigurnošću samo onda kad bi se tačno saznalo ko su ti ljudi. Ako neko još uvek sumnja da oni postoje, rezultati njihovog ,,rada“ u organizovanju tih parada nasilja, i njihova ,,korist“ za patriotske snage, vidi se svaki put u medijima nakon takvih okupljanja. Nije moguće da neko može da radi takve stvari pod plaštom patriotizma, a da ne bude svestan koliko to šteti patriotskoj ideji. Ako neko već ima radikalne ideje, neka čuva snagu za njihovo ostvarivanje. One se ne iskazuju na kontejnerima na ulici. Pa će onda stvari biti jasne. Policija će znati da treba, i zašto treba da interveniše, a mediji će stvarno imati o čemu da javljaju. Ovako je samo parada gluposti, skupa i opasna po građane i grad, i štetna za ideju patriotizma i alterglobalizma.

Mogu otprilike da razumem da neko u nerazumnom mladalačkom gnevu može da nazove zvaničnika države ustašom. Iz pozicije nekoga ko ima sedamnaest godina, verovatno su teško razumljiva predsednikova izvinjenja i onima koji to nisu očekivali, i njegova naivna očekivanja da će dobiti isto zauzvrat. Mogu da razumem i da neko još ne zna da pre uzvika ,,dajte nam oružje“ mora da prvo navrši godine za to, pa da onda ode u vojsku (ne civilnu), iskopa nekoliko rovova, zalegne par puta u blato, oseti miris baruta i buku pucnjave, i odradi nekoliko smena straže sa tim oružjem na leđima. Ono što ne razumem je kako je moguće da policija ne hapsi one koji tu decu šalju na ulice sa tako ludačkim idejama u glavi? Sve i da je to nekome interes, kakvi su to ljudi koji dozvoljavaju onima iz senke da i dalje huškaju mlade i ubeđuju ih da su patriote?

Dolazak na miting sa takvim idejama u glavi i takvim ponašanjem ne koristi Srbiji. Ruganje govornicima i pretnje učesnicima nemaju veze sa pijetetom prema žrtvama bombardovanja, ni sa obeležavanjem datuma kada je za Srbiju počela tragična ,,godina bez proleća“. Potpuno je nebitno da li je neko od prisutnih na mitingu dovoljno patriota, da li je komunista, u kojoj je stranci, ko ga podržava i šta ko misli o tome. To nije bio razlog okupljanja. Ako neko ne ume da shvati da je svrha mitinga bila odavanje počasti palim borcima i postradalim građanima, taj nije ni trebalo da dolazi. Srbija se ne brani u Mekdonaldsu. Nije se branila ni onda kad su se plitkoumni tamo gostili, ni sad kad ga ruše.