Dragoslav Bokan ili „prosvećeni patriotizam“ u službi režima

Vladajućem naprednjačkom režimu se može služiti na mnogobrojne načine, a u to se svakodnevno uveravamo. 

Najistaknutiji u dokazivanju odanosti i podaništva su pripadnici prvog ešalona naprednjačkih funkcionera koji se besramno dodvoravaju svome neprikosnovenom vođi ne bi li zaslužili njegovu naklonost a time obezbedili mesto u klijentelističkoj oligarhiji u kojoj se može opstati jedino po cenu bespogovornog služenja i dobrovoljnog i svojevoljnog samoponižavanja.

Za njima sledi niz funkcionera i direktora iz javnih preduzeća, kulture i društvenih delatnosti, a u tom podaničkom lancu ozbiljnu ulogu igraju tabloidni mediji i dobro organizovana aktivistička grupacija botova. Ali ne treba zaboraviti i veliki broj tzv. analitičara opšte prakse ali i marketinških i geopolitičkih stručnjaka koji su uvek na usluzi kada treba učestvovati u hajkama i proganjanju političkih protivnika i pripadnika opozicije, ali i u tumačenju najbanalnijih opsesivnih ideja naprednjačkog vođe o njegovoj izuzetnoj “istorijskoj“ misiji u modernizaciji i napretku Srbije. 

Sledeći ovo epohalno otkriće D. Bokana jasno je da istinski nacionalista skrojen po njegovom modelu mora pre svega da suzbije u sebi večito nezadovoljstvo i da sledi prvo pravilo vladajuće naprednjačke oligarhije a svodi se na 'poštovanje realnosti' i slepo sledbeništvo vođinih do sada neviđenih 'istorijskih dostignuća' i njegovog spasonosnog marketinškog umeća

Bez obzira što je SNS organizacija bez jasno određene i profilisane ideologije ne treba se zavaravati da ona nema svoje dežurne i uvek budne ideologe koji će razrađivati u kontrolisanim medijima vođine najtrivijalnije iskaze iz njegovih maratonskih monologa u gotovo svakodnevnim gostovanjima na najgledanijim komercijalnim televizijama (tako se on neprestano obraća njegovom biračkom telu) koje bespogovorno sprovode njegovu propagandu i marketinšku agendu.

U posledenje vreme u ovoj ulozi se istakao Dragoslav Bokan koji je u nekoliko svojih istupanja nastojao da nam objasni fundamentalnu razliku između pojma patriote i nacionaliste ali je u razgovoru u nedeljniku „Ekspres“ (list je pod očitom kontrolom SNS- a) izneo njegovo veliko otkriće da pećinski nacionalisti rade protiv svoje države za razliku od njega koji je posvećen u nesebičnoj odbrani javnog dobra i državnog interesa.

Ko su po njemu ti pogubni pećinski nacionalisti. To su oni koji su svoj lični način, onako plameno razbuktani, večno nezadovoljni, okrenuti savršenim rešenjima ne obazirući se na realnost jer ste tada u opasnosti da postanete slični onima koji iz zasede treba da pucaju na neprijatelja, pa onda neko prvi opali pre ostalih i time upropasti celu akciju.

Na taj način (odnosi se pre svega na nestrpljivog i večno nezadovoljnog pečinskog nacionalistu) on nije najhrabriji i najnacionalniji, nego je najgori, gori od dezertera, zato što kvari operaciju, upropasti sve brzopletošću, time što se ne stavlja u službu zajednice i onoga što je dobro za nju (a to znanje poseduje jedino D. Bokan i naprednjački vođa u čijoj je on otvorenoj službi). Sledeći ovo epohalno otkriće D. Bokana jasno je da istinski nacionalista skrojen po njegovom modelu mora pre svega da suzbije u sebi večito nezadovoljstvo i ispolji strpljenje i da sledi prvo pravilo vladajuće naprednjačke oligarhije a svodi se na poštovanje relanosti i slepo sledbeništvo vođinih do sada neviđenih“ istorijskih „dostignuća i njegovog spasonosnog marketinškog umeća i politikantskog pragma-tizma. 

Bilo bi zanimljivo da nam D. Bokan u svojoj otužnoj posvećenosti stavljanja u službu zajednice i odbranu državnih interesa objasni kako izgleda poštovanje principa realnosti kada je u pitanju rešavanja problema Kosova i Metohije. Njegov jedini logičan odgovor bio bi sadržan u podržavanju onih anacionalnih i građanističkih političkih snaga (oni sigurno nisu plameno razbuktani i ne spadaju u bokanovske pećinske nacionaliste, naprotiv), jer se i oni uporno pozivaju na neophodnost i nužnost sagledavanja realnosti na terenu što je u njihovom tumačenju rezultiralo neprestanim pozivanjem i zalaganjem da se bez oklevanja ide u susret realnosti i prizna nezavisnost tzv. kosovske države i time skine kamen oko vrata Srbiji.

Evo kako na pitanje da li su nacionalisti u stvari (verovatno pećinski) nerazumne patriote odgovara ovaj ideolog i glasogovornik osmovekovne tradicije svetosavskog jedinstva crkve, države i naroda. “Još preciznije, u našem slučaju, nacionalisti su ljudi koji ne razmišljaju o državnom razlogu već samo o nacionalnom osećanju. Zbog toga je taj državni deo te priče danas neverovatno važan.

I onaj ko ne razmišlja o interesima države, koga nervira njegova rođena država zato što ima mane, ko ne podnosi svoju državu, zbog onog koji vodi tu državu, on u stvari svojim nepodošenjem pomaže svim neprijateljima svoje države, pa samim tim i onog naroda za koji se on tobože bori. Recimo imate ljude koji su strasni Srbi, a istovremeno podržavaju svoju državu i crkvu. On s jedne strane u sebi kipti od toga što mora da se pretrpi u ovoj situaciji u kojoj se Srbija nalazi posle svega, ali sa druge strane oni ne ruše državu i crkvu, ne napadaju predsednika države i patrijarha a samim tim ostrašćenost „pećinskog nacionalista“ savladaju u sebi i „nisu pećinski nacionalisti kada se tako postave“.

Ako nastojite da izbegnete stigmu i diskvalifikaciju da ste nestrpljivi i ne obuzdavate svoje nacionalne osećaje, a sve u ime viših državnih interesa kako ih zastupa strasni ali hladno realistični Srbin D. Bokan , i kako ne bi bili obeleženi kao „pećinski nacionalista“ onda ne smete unositi emocije u svoje nacionalno osećanje, nije poželjno da govorite o manama svoje države, morate obuzdavati svoje nestrpljenje i večito neslaganje, a iznad svega morate biti realni i naprednjački politički racionalni i imati neupitno i bezrezervno razumevanje za svaki potez koji spada u korpus podržavanja državnog razloga koji oličava pre svega neprikosnoveni naprednjački vođa.

Ali glavni i odlučujući uslov je sadržan u zahtevu da se ne napadaju Predsednik države i Patrijarh SPC-a jer u tumačenju D . Bokana oni su u ovom vremenu ostvarili toliko potrebnu simfoniju i političku saglasnost i zato moraju biti izvan svake kritike i preispitivanja njihovih stavova i odluka jer oni predstavljaju u interpretaciji strasnog Srbina i svetosavskog političkog ideologa D. Bokana emanaciju državnog i opšteg nacionalnog interesa i ne smeju biti njihovi potezi dovođeni u sumnju. To mogu raditi samo ostrašćeni i nestrpljivi pećinski nacionalisti, jer oni su nedodirljivi i svako dovođenje u pitanje njihove političke uloge u našoj savremenom društvenom životu je izraz nerazumnog i iracionalnog pećinskog nacionalizma.

Na ovaj način se   iza niza njegovih celomudrenih i „veleučenih“ iskaza o značaju svetosavlja, kosovskom zavetu i našem predanju krije samo ogoljeno služenje naprednjačkom režimu i njegovom vođi. Ne radi se ovde o pogubnosti „pećinskog nacionalizma“, već o otvorenom zagovaranju bespogovornog podaništva i opravdavanju i najiracionalnijih i najštetnijih poteza naprednjačke vlasti i A. Vučića, ali i priprema atmosfere i njihovog biračkog tela ali i naše javnosti da se „prihvati realnost na terenu“, a samim tim i priznanje nezavisnosti tzv. „kosovske države“.

Bokan je predstavnik one vrste agresivnog politikantskog trbuhozborstva, koje pod plaštom zalaganja za „drevno pravoslavlje“ i „simfoniju naroda, crkve i države“ brani svoje pre svega najprizemnije lične i lukrativne interese

D. Bokan se očigledno javlja kao posvećeni ideolog politikantskog tzv. svetosavskog realizma koji će biti okosnica najavljenog srpskog bloka, a on je u osnovi izraz tzv. političke sabornosti i nacionalnog jedinstva u kome je odanost i podržavanje realne politike Predsednika Srbije glavni preduslov za njegovu realizaciju.

To nam otvoreno poručuje ovaj „osvedočeni“ rodoljub bez obzira što je i on bio pod uticajem pečinskog nacionalizma ali je očigledno veoma brzo spoznao svu njegovu pogubnnost i neodrživost i sada stoji čvrsto i postojano uz Predsednika Srbije jer on je za njega i njemu slične naprednjačke analitičare jedini garant istinskog srpskog okupljanja i nacionalizma koji u sebi  o objedinjuju nemoguću mešavinu tzv. građanske normalnosti i istinskog realističnog srpskog nacionalizma čiji je cilj da obezbedi mir i stabilnost i po cenu puzajućeg i sve očitijeg odricanja od državnog suvereniteta Srbije na Kosovu i Metohiji.

D. Bokan je predstavnik one vrste agresivnog politikantskog trbuhozborstva, koje pod plaštom zalaganja za „drevno pravoslavlje“ i „simfoniju naroda, crkve i države“ brani svoje pre svega najprizemnije lične i lukrativne interese, a pri tome predstavlja negaciju srpskih nacionalnih interesa zasnovanih na sintezi demokratije i nacije o čemu je govorio veliki Borislav Pekić.

Mi smo u ove tri decenije platili veliku cenu upravo zbog delovanja ovakvih tzv. nacionalnih boraca čiji je jedan od glavnih predstavnika upravo D. Bokan koji može da zaseni prostotu ali ne može i pored njegovog pozivanja na srpsku tradiciju i svetosavlje da predstavlja izraz istinske i iskrene odbrane srpskog nacionalnog interesa jer je jasno prepoznatljivo njegovo otvoreno stavljanje u službu pogubne politike A. Vučića. Njegova odbrana nacionalnih interesa služi samo kao prigodno marketinško sredstvo za obezbeđivanje stabilnog rejtinga u biračkom telu i ostajanje na vlasti po svaku cenu.

Takvom režimu danas očigledno verno i istrajno služi D. Bokan i njegove tirade o pećinskom nacionalizmu samo su jalov i otužan pokušaj da opravda po svaku cenu naprednjačku politiku i njihovog vođu. Pri čemu on daje ne mali i zanemarljiv doprinos u stvaranju kulta A. Vučića kao neprikosnovenog i nedodirljivog vođe svi Srba, što je dobilo već groteskne i karikaturalne obrise. Pri tome je A. Vučić obesmislio svaku iole validnu političku ideju i sada je na redu da se to uradi i sa idejom o srpskoj nacionalnoj tradiciji, interesu i srpskom opstanku a u tome mu zdušno pomažu njegovi politički analitičari i marketinški magovi ali ideolozi kakav je D. Bokan uz ispunjenje jedino prihvatljivog uslova da se bez plamenog razbuktavanja i mnogo nepodesnog i neupotrebljivog nacionalnog osećanja bez ostatka sledi naprednjački vođa u njegovom mesijanskom i nikad do sada viđenom istorijskom pohodu.