Нотаријанство као систем вишестепене пљачке - режим, ташта и маска

У наступима током кампање 2012. сада први човек најмоћније странке обећавао је радикалан рез расипништву. Представљајући будућу владавину као стожер политике штедљивости, тадашњи први потпредседник Владе најављивао је низ најоштријих мера, од укидања агенција и структурних промена јавних фирми, до редуковања државне администрације и привилегија.

Данас, након две и по године од доласка на власт, од реформи ни трага. Уместо ишчекиваних, наговештаваних мера штедње, за које постоји општи консензус, у које се премијер громогласно заклињао пред камерама, у потаји, за трен ока, без назнака и најаве, извршен је упад у државну касу Србије. Милијарде динара које су се по основу овере пред судовима сливале на рачун буџета, преко ноћи су постале део партијског плена.

Према подацима до којих је дошла Адвокатска комора Србије, просечна месечна зарада судова у Београду  до увођења нотаског система износила је 20,7 милиона. Сходно овој рачуници, штета коју су само београдски судови претпели од увођења нотарског система, просечно на месечном нивоу, прелази цифру од 55 милиона динара, што је више од пола милиона евра. Иста је ситуација са судовима у унутрашњости.

Законски основ за организовану пљачку столећа ступио је на снагу увођењем јавно-бележничког система, односно новим Законом о промету непокретностима, изгласаним крајем августа у парламенту, тихо, вољом владајуће већине, у дане викенда.

Нотаријанство у Србији заправо је систем за исисавање средстава из буџета који су суверено припадали држави, а која се сада одливају на рачуне јавних бележника, дакле физичких лица, а одатле каналима власти у страначку касу, и џепове појединаца.

У овоме леже разлози монопола који је држава доделила новопеченом еснафу. Упућени заправо кажу да је реч о есхумираном систему из средњег века, када су судије наплаћивале таксу од парничара. Заузврат, за привилегију да баш они буду изабрани плаћали су одређену суму новца монарху као носиоцу суверенитета.

Улога актуелног министра правде, тврде адвокати, била је само у разради система убирања кајмака.

- За избор нотара била је задужена некаква комисија министарства, која је под директном контролом министра, односно особе која се јавности већ оглашава као министрова ташта. Реч је о државном секретару Биљани Павловић, која је један од укупно три члана Комисије. Осим ове госпође, чланови те комисије су професор Правног факултета Дејан Ђурђевић и заменик републичког јавног тужиоца Снежана Марковић. Иста група која чинила је Комисију за полагање нотарског испита касније је и бирала бележнике. Узгред тај испит полагали су и бројни функционери Министарства правде и неких других државних агенција, чиме су дефинитивно пробијени сви морални обзири и директно се ушло у сукоб интереса - истиче члан УО Београдске адвокатске коморе Александар Цвејић, уз опаску да је основни критеријум за избор јавних бележника био „утисак комисије“.

У комори иначе нови закон означавају као “мутант”, којим се деградирају темељни закони првосуђа, попут Закона о ванпарничном поступку, Закона о наслеђивању и Закона о облигационим односима.

Забрињавајуће су тврдње министра правде да нотарима треба више веровати него судовима, као и настојања дезавуисања улоге суда и стварање некаквог надсуда у виду јавних бележника, указују у комори, уз закључак све је урађено преко ноћи, без много знања и без добре намере.

С обзиром на вишеструко увећане трошкове састава и овере уговора, од цифре која се уплаћивала пред шалтером судова, нема сумње да је увођењем бележничког монопола, извршен удар на џеп грађана, одузета слободна воља, и пословна способност пунолетних грађана.

Имамо невероватну ситуацију да мајка, рецимо пензионисани судија Врховног суда Србије и син адвокат, не могу сами да закључе уговор о доживотном издржавању или уговор о поклону непокретности,  већ морају да ангажују и скупо плате јавног бележника, примера ради, бившег директора Инфостана, а све то „да би били правно сигурнији него до сада“! Не настојимо ми као струка да посредујемо. Питање је само сматра ли ова власт да су њени пунолетни грађани толико неписмени, и пословно неспособни, да не могу сами да саставе уговор, и овере га пред судом?!

У БАК одбацују гласине да је увођењу оваквог нотарског система у Србији, кумовала Немачка агенција ГИЗ, указујући да је у Србији направљен модификовани систем, који отвара несагледиву корупцију, и извесно је да иза таквог криминалног пројекта не стоји немачка агенција. Кажу да је у земљама региона било покушаја експериментисања са увођењем нотарског система, али се од тога одмах одустало, и наводе пример Словеније, где је само најава адвоката да ће ступити у штрајк била довољна да се од експеримента одустане.

Последице нотаријанског мутанта засад је тешко сагледати! Србија је ушла у трећи месец суспензије закона и уставних права. Грађанима није доступна правда, укинуто је правно средство. Уместо владавине права, имамо самовољу власти, парализу правосуђа, и елдорадо криминала. Време одмиче, маске падају. Овај режим биће упамћен по увођењу једног од најкоруптивнијих закона.