HRONIKA:
ALEKSANDAR JOVANOVIĆ ĆUTA: IMAM INFORMACIJE DA ĆE IVANU BJELIĆU BITI PRODUŽEN PRITVOR I DA GA ČEKA SUĐENjE. IMAĆETE NAROD NA ULICI, KLjUČNA REČ JE POBUNA
NA MEĆAVNIKU OTVOREN FESTIVAL DOKUMENTARACA RT „VREME NAŠIH HEROJA“. UČESNIKE I GOSTE POZDRAVILE MARGARITA SIMONjAN I MINISTARKA KULTURE RUSIJE OLGA LjUBIMOVA
RT: RIČARD GRENEL BUDUĆI SPECIJALNI IZASLANIK ZA UKRAJINU?
POTPREDSEDNICA FILIPINA SARA DUTERTE NARUČILA UBISTVO PREDSEDNIKA FERDINANDA MARKOSA MLAĐEG AKO USPE ZAVERA PROTIV NjE
DMITRIJ MEDVEDEV: MOSKVA UOPŠTE NE ŽELI DA NUKLEARNO ORUŽJE IKADA BUDE UPOTREBLjENO. TO JE U SKLADU S NAŠOM DOKTRINOM POSLEDNjA OPCIJA
VLADIMIR ZELENSKI: UKRAJINA RADI NA RAZVOJU NOVIH TIPOVA VAZDUŠNE ODBRANE DA BI SE SUPROTSTAVILA NOVIM RIZICIMA
VIŠE JAVNO TUŽILAŠTVO U NOVOM SADU NAKON SASLUŠANjA PODNELO PREDLOG ZA ODREĐIVANjE PRITVORA ZA 13 OSUMNjIČENIH ZA NESREĆU NA ŽELEZNIČKOJ STANICI
NA DANAŠNjI DAN 1855. ROĐEN SRPSKI PISAC STEVAN SREMAC; 1881. ROĐENA SRPSKA KNjIŽEVNICA MILICA JANKOVIĆ; 1883. ROĐEN MEKSIČKI SLIKAR HOSE KLEMENTE OROSKO
"NjUJORK TAJMS": SAD I EVROPA RAZMIŠLjAJU O VRAĆANjU NUKLEARNOG ORUŽJA UKRAJINI
NASLOVNE STRANE SRPSKE ŠTAMPE 23. NOVEMBRA 2024. GODINE
RTS: UKINUT PRITVOR MIŠI BAČULOVU, STUDENTU AKADEMIJE UMETNOSTI RELjI STANOJEVIĆU I GORANU JEŠIĆU
MIROSLAV ALEKSIĆ: ODLUKOM DA NE STAVI NA DNEVNI RED PREDLOG OPOZICIJE O GLASANjU O NEPOVERENjU VLADI, ANA BRNABIĆ JE PREKRŠILA POSLOVNIK, USTAV I ZAKONE. DRŽAVA SRBIJA JE OTETA I MORAMO PRUŽITI OTPOR I U INSTITUCIJAMA I NA ULICI
Početna strana > Rubrike > Politički život > Autonomaška akademija nauka – deceniju i po duga tradicija neustavnosti i nezakonitosti
Politički život

Autonomaška akademija nauka – deceniju i po duga tradicija neustavnosti i nezakonitosti

PDF Štampa El. pošta
Dušan Kovačev   
sreda, 08. jul 2015.

Ja ću da napravim sam

sopstvenu akademiju nauka

u Novom Miloševu

di će moći svi da budu!

Kišprdilov, prof. dr Svetislav

Dugo godina su vojvođanski autonomaši na razne načine pokušavali da okupe jedno društvo koje bi javnosti Vojvodine izgledalo prestižno u oblasti nauke i umetnosti. Oni su zamislili da bi to društvo trebalo da se zove „akademija“ i da podržava politiku instaliranja ilegalne evropske regije. Ta politika stvorila bi tako privid jedinstvene podrške naučne i umetničke javnosti u Vojvodini.

Autonomaško poigravanje „akademijom“ protiv Ustava i zakona

„Osnivanje“ tzv. VANU Odlukom Skupštine APV 2003. godine bilo je među prvim protivustavnim aktima APV[1], pa je odmah i poveden postupak ocene ustavnosti te Odluke. Tek dve godine kasnije tzv. VANU je donela sopstveni Statut. Ilegalna evropska regija je u čl. 17 protivustavnog Korhecovog statuta 2009. godine takođe protivustavno „propisala“ osnivanje tzv. VANU kao „ustanove od posebnog značaja“ i Vojvodini nametnula obavezu da se o toj „ustanovi“ stara[2] našim novcima. Po stupanju na snagu Korhecovog statuta, Odluka Skupštine APV o osnivanju VANU je 2009. godine zamenjena Pokrajinskom skupštinskom odlukom o VANU. Ustavni sud R. Srbije je svojom Odlukom najpre osporio odredbe Zakona o utvrđivanju nadležnosti APV (IUz-353/2009, 2012. godine) koje se tiču finansiranja VANU. Postupak ocene ustavnosti Korhecovog statuta je okončan Odlukom Ustavnog suda R. Srbije (IUo-360/2009, 2013. godine) kojom je, između ostalog, utvrđeno da odredbe člana 17. Statuta o tzv. VANU nisu u skladu sa Ustavom i zakonima R. Srbije. O odnosnoj pokrajinskoj ustanovi u oblasti nauke, umetnosti i kulture je Ustavni sud u obrazloženju Odluke izneo tumačenje koje predstavlja formalni izvor prava (ustavno sudsko tumačenje je pravno obavezujuće). Njime je dokazana pravna nemogućnost ustavnog i zakonitog ustanovljenja pokrajinske „akademije“ u oblasti nauke i kulture[3]. O pravnoj nemogućnosti osnivanja bilo kakve pokrajinske akademije u oblastima nauke, umetnosti i kulture Ustavni sud je svoje tumačenje o VANU izričito zaključio rečima: „Institucija kakva je akademija nauka i umetnosti nije javna služba, već osobena sui generis ustanova, koja se bavi naučnoistraživačkom delatnošću (a ne kulturom)[4]“. Naravno, Ustavni sud je taj zaključak logički izveo nakon podrobnog i posebnog razmatranja Ustava, normi svih odnosnih zakona, pa i Zakona o javnim službama[5]!

Vlast APV je potom teškom mukom povukla svoje „akademike“ s protivustavno i protivzakonito uzurpiranog javnog položaja u NVO sektor. Pošto je tzv. VANU dokazano neustavna tvorevina, a odluka Ustavnog suda ima deklarativno dejstvo, tzv. VANU je pravno nepostojeća ex tunc! Pokrajinska vlada i DS to nisu krili kada su se najzad poduhvatili posla uterivanja „akademika“ u NVO[6]. Ukrajinski akademik dr Julijan Tamaš je bezuspešno pokušavao da ta „NVO akademija“ ipak nekako „funkcioniše paralelno sa VANU[7]“. Pred Odlukom Ustavnog suda je kompletno društvo „akademika“ tzv. VANU 1. 11. 2013. godine ipak prihvatilo da se privatno udruži pod nazivom ANUKV (Akademija nauka, kultura i umetnosti Vojvodine). Udruženje ANUKV je sasvim novo udruženje u odnosu na tzv. VANU iz 2003. godine. Međutim, ovo udruženje se i dalje pred javnošću predstavlja kao nekadašnja tzv. VANU, nastavlja politiku i projekte ove protivustavne i protivzakonite „akademije“, samovoljno istupa u ime nauke i umetnosti Vojvodine, koristi i dalje veb sajt te neustavne i nezakonite tvorevine i čak koristi grb Vojvodine umesto sopstvenog loga! O svemu se možete uveriti i sami preko interneta na stranicama Agencije za privredne registre[8] i na adresi http://vanu.org.rs/. Privatno udruženje ANUKV jednostavno bez ikakvog pravnog osnova, protivpravno nastavlja rad ustanove s kojom nikakvog pravnog kontinuiteta nema, niti ga može imati.

Maja 2015. godine je Pokrajinska vlada povodom „pokrajinske akademije“ ponovo odlučila da prkosi zdravom razumu, pravnom poretku i obavezujućem ustavno-sudskom tumačenju. „Pokrajinska vlada utvrdila je predlog osnivanja javne ustanove `Vojvođanska akademija nauka, umetnosti i kulture` (VANUK), koji će biti upućen Skupštini AP Vojvodine na razmatranje i usvajanje. Iz Pokrajinske vlade saopšteno je da je pravni osnov za donošenje ove odluke sadržan u članu 17. Statuta AP Vojvodine i članu 4. Zakona o javnim službama Republike Srbije.[9]“ Predlog je upućen Skupštini APV u formi Nacrta pokrajinske skupštinske odluke, ali se javnost odmah setila Odluke Ustavnog suda o neustavnosti tzv. VANU[10]. U prilog „osnivanja“ tzv. VANUK su se oglasili pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj Vladimir Pavlov[11] i politikolog Jovo Komšić. Tvrdnja V. Pavlova da je VANU bila „preregistrovana u nevladinu organizaciju sa sličnim nazivom“ ne samo da je netačna, već i nemoguća, pošto se neustavna i nezakonita tvorevina ne može pravno preregistrovati, a podaci iz APR jasno dokazuju da je ANUKV privatno udruženje građana osnovano tek 2013. godine! SPS, SNS, DSS i „Treća Srbija“ su se odmah suprotstavili ovoj pokrajinskoj inicijativi[12]. Naravno, protiv  „osnivanja“ VANUK je reagovala i SANU[13].

Pastorovim statutom[14] s početka 2014. godine je vlast APV protivustavno i protivzakonito uzurpirala nadležnosti u oblasti kulture i nauke inateći se Odluci Ustavnog Suda[15] koji je u obrazloženju izrazio pomenuti zaključak o nemogućnosti osnivanja akademske ustanove u Vojvodini. Navešću taj zaključak ponovo: „„Institucija kakva je akademija nauka i umetnosti nije javna služba, već osobena sui generis ustanova, koja se bavi naučnoistraživačkom delatnošću (a ne kulturom)[16]“.

Uprkos pravno obavezujućem tumačenju Ustavnog suda, privatno udruženje pod rukovodstvom ukrajinskog akademika dr Julijana Tamaša javnosti je nametnulo samovoljnu interpretaciju ustavnih propisa koristeći veb stranicu protivustavne VANU[17].

Otkud onda našim autonomašima uopšte ideja da jedno privatno udruženje građana proglase „javnom službom“, kome to koristi i u svrhu čega? Da bi smo odgovorili na ta pitanja, moramo pravilno razumeti istorijske preobražaje u zavrzlami stanovišta vojvođanskih autonomaša o neophodnosti postojanja „posebne“ vojvođanske akademske ustanove koja bi se „starala“ o nauci, umetnosti i kulturama, kao i načine praktičnog funkcionisanja tog njihovog poduhvata.   

Nastanak VANU u doba SAP Vojvodine i njeno prisajedinjenje SANU

Vojvođansku akademiju nauka i umetnosti formirala je vlast SAP Vojvodine u doba postojanja SFRJ. Osnovana je 1979. godine pokrajinskim Zakonom o VANU. Važno je znati da se SFRJ u to doba smatrala revolucionarnom socijalističkom tvorevinom čija specifičnost je poseban način vršenja diktature proletarijata u obliku radničkog samoupravljanja, pod rukovodstvom SKJ. Smisao Ustava SFRJ je između ostalog bio u tome da okonča proces „odumiranja države na putu u komunizam“, kako bi samoupravno socijalističko društvo preuzelo uloge države.

Uprkos zdravom razumu, protagonisti ilegalne evropske regije i „decentralizacije Srbije“ u Vojvodini rado se pozivaju na nekakva „istorijska prava[18]“ iz doba Brozove komunističke diktature. Pri tom oni bez ikakve griže savesti ignorišu „istorijska prava“ radnih ljudi i građana, naročito radna i socijalna prava i istorijska načela udruženog rada, društvenog dogovaranja, socijalističkog sporazumevanja, društvene svojine i radničkog samoupravljanja. U ime uklapanja u savremeni evroatlantski, globalistički, neoliberalni (po svojoj prirodi neofeudalni) besporedak kojim vladaju dogovori svetskih elita moći, ilegalna evropska regija bi da optereti sve siromašnije građane na teritoriji Vojvodine novom „akademskom“ birokratijom u oblasti kulture, tobož veoma korisnom u „regionalnoj saradnji“ na putu evrointegracija.  

Pored paradoksa da se moderna rešenja traže na krajnje konzervativan način (u nepostojećem „istorijskom pravu“ komunističke SFRJ, koja je po definiciji bila revolucionarna tvorevina), protagonisti evropske regije su zaboravili da SAP Vojvodina u SFRJ (po Ustavu iz 1974. godine i pravnoj i političkoj teoriji datog doba) uopšte nije bila definisana kao država[19], već kao društveno-politička zajednica. U stvarnosti je državno-pravni subjektivitet imala samo SFRJ, i to po osnovu Međunarodnog prava, pošto su njene unutrašnje federalne jedinice svedene na društvene zajednice temeljnom sociologizacijom Ustavnog prava[20].

Hiljadu puta su današnji protagonisti ilegalne evropske regije ponovili neistinu da je Pokrajina imala nekakve „izvorne nadležnosti“ po ustavu iz 1974. godine. Međutim, istorijski Ustav SAP Vojvodine (čl. 292.) ne pominje uopšte nikakve nadležnosti, već izričito navodi samo „prava i dužnosti Pokrajine“, propisujući da iste vrše „radni ljudi i građani, narodi i narodnosti u socijalističkoj Pokrajini Vojvodini.“[21] Pokrajinski organi su navedeni tek kao način ostvarenja ovih prava. Stoga ni u pravnoj teoriji, kao ni u istorijskim propisima datog doba niko nikad nigde nije pominjao „izvorna prava pokrajine“.

Neistina o ukidanju VANU umesto „dokaza“ o uskraćenosti Vojvodine

Čak ni čl. 292 stav. 2. al. 5. ni čl. 310 Ustava SAPV nije pominjao VANU. Ona je u tom poretku mogla postojati samo kao Društveno-politička organizacija SAPV, odnosno u formi društveno-pravnog lica. Istorijska VANU je osnovana pet godina po donošenju Ustava, tek 1979. godine[22] i trajala dok nije posebnim zakonom spojena sa SANU 1992. godine. Ovaj lex specijalis iz 1992. godine donet je upravo na inicijativu te iste VANU, što potonje pristalice „obnove“ VANU uporno pred javnošću sasvim prećutkuju[23].

Komunističke vlasti SAP Vojvodine su VANU tokom sedamdesetih godina smestile u nacionalizovanu zgradu (Platoneum) zadužbine vladike Platona Atanackovića[24] koju je zaveštao za potrebe Prve srpske čitaonice u Novom Sadu, Matice srpske i drugih kulturno-prosvetnih ustanova srpskog naroda. Na osnovu pomenutog Zakona iz 1992. godine, u Platoneumu je smešten novosadski ogranak SANU, čime je namena zgade i usklađena sa svrhom zaveštanja.

Radi poštovanja istine, važno je podsetiti da su svi članovi nekadašnje VANU 1992. godine postali članovi SANU u svojstvu njenog posebnog ogranka u Novom Sadu[25]. Protiv sopstvenog članstva u SANU se bivši članovi VANU nikad nisu bunili, a kamo li iz članstva SANU istupili, pa ni nakon demokratskih promena 2000. godine! Naprotiv, svi su aktivno sarđivali u radu SANU. Jedini pravni sukcesor nekadašnje VANU je isključivo današnja SANU, o čemu nema niti je ikad bilo pravnog spora.

Poštovanje načela utvrđivanja materijalne (suštinske) istine iziskuje naporan, potpun i sistematski rad radi utvrđenja dovoljnih logičkih dokaza o spornoj stvari. U kojoj meri je akcija „obnove samostalnosti VANU“ proistekla iz ličnih, materijalnih i drugih ambicija protagonista potonjeg društva koje je uzurpiralo ime istorijske VANU, javnost će dovoljno dokaza utvrditi vremenom. U lažnoj argumentaciji autonomaškog populizma zadojenog stavom o kulturnoj inferiornosti Srba[26]nalazi se nezadovoljena potreba za postojanjem posebne najviše ustanove kulture - vojvođanske akademije nauka i umetnosti. Ta nezadovoljena potreba je autonomašima izuzetno frustrirajuća. Otud činjenica nepostojanja pokrajinske „akademije“ u njihovoj „logici“ godinama služi kao dokaz da je kulturi Vojvodine nešto važno i ekskluzivno uskraćeno od strane Srbije. Zato autonomaši u Vojvodini jednostavno ignorišu postojanje odeljenja SANU u Novom Sadu, kao i izričitu volju vojvođanskih akademika 1992. godine da ustanovu čiji su članovi integrišu u članstvo i rad SANU. Namerno „zaboravljaju“ da se dvojica srpskih akademika (pripadnici nacionalnih manjina) koji su se deceniju kasnije uključili u pravno nemogući pokušaj „obnove VANU“ nikad nisu isščlanili iz SANU.

Tzv. VANU i ilegalna evropska regija

Dolaskom političke koalicije DOS na vlast u Srbiji 2000. godine, autonomaške stranke su dobile priliku da APV sprovede njihovu politiku u pravnoj formi i da je propagiraju preko vladajućih pokrajinskih medija. Još 2001. pojavio se javni apel za ukidanjem ogranka SANU u Novom Sadu i potrebi obnavljanja VANU. Apel su pisala dvojica akademika SANU, članovi novosadskog ogranka – dr Bela Ribar i dr Rudolf Bruči[27].

Kako su poduhvati autonomaških vlasti brzo postajali sve štetniji po interese građana, tako se njihov populizam više oslanjao na neistine i proizvodnju lažnog kulturnog identiteta. Podsetimo se - pored grba i zastave, Skupština APV je, protivno tadašnjem Ustavu Srbije, ali i sopstvenom Statutu „usvojila“ nakaradne simbole APV[28], i donela Odluku o osnivanju VANU“ 2003. godine[29]. Autonomaške stranke su čak u svrhu internacionalizacije pitanja tzv. „VANU“ 2004. godine usvojile tzv. „Subotičku inicijativu“[30].

Uprkos pokrenutom postupku ocenjivanja odluke o osnivanju tzv. VANU pred Ustavnim sudom, APV je pod vlašću autonomaških stranaka ubrzano počela da formira „organe“ radi „obnove VANU“[31], a potom i „akademike[32]“. Sve je obavljano traljavo, a brzeljanje se odmah pretvorilo u otezanje. Za prvog predsednika tzv. VANU je ukrajinski akademik dr Julijan Tamaš izabran tek 2007. godine. Odmah zatim se pokazalo da vlasti APV nisu baš rado trošile naše novce kako bi obezbedile redovno finansiranje tzv. VANU, uprkos izričitog obećanja onih koji brukaju socijaldemokratiju u Vojvodini[33] ukrajinskom akademiku dr Julijanu Tamašu[34]. Već posle godinu dana, na čelo tzv. VANU došao je dr Endre Pap[35].

Naravno, SANU se suprotstavila podvali vojvođanskih autonomaša sa akademskim ambicijama[36]:

„Kako je Akademija prevashodno, naučna ustanova, nju može osnovati samo onaj državni organ koji raspolaže nadležnošću u oblasti nauke. Takvom nadležnošću Autonomna pokrajina Vojvodine ne raspolaže, pošto joj član 283. stav 2. Ustava Srbije to ne dodeljuje. Drugim rečima, uređivanje nauke, uključujući i osnivanje nauka i umetnosti jeste isključiva nadležnost Republike Srbije, a ne i Autonomne pokrajine Vojvodine. Otuda se članom 29., tačkom 10. Nacrtom Statuta Vojvodine, koja nosi naslov „Nauka, inovacije i tehnološki razvoj“, uzurpiranom nadležnošću pokušava da obrazuje Vojvođanska akademija nauka i umetnosti (član 17. i član 34, alineja 17.). Srpska akademija nauka (i umetnosti) postoji već 167 godina, kao najviša naučna ustanova srpske države. U cilju ravnomernog razvoja nauke u Srbiji, SANU je 1992. godina formirala svoj Ogranak u Novom Sadu i dva svoja Centra u Kragujevcu i Nišu zajedno sa Univerzitetima u tim gradovima. Na taj način Srpska akademija nauka i umetnosti pomaže ravnomeran razvoj nauke na celoj teritoriji Republike Srbije. U Ogranku u Novom Sadu, kao i u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti zastupljene su, preko članova i istraživačkih projekata, sve relevantne nacionalne manjine koje žive na tlu Republike Srbije.[37]“

Pošto je javnosti postajalo jasno da je osnivanje tzv. VANU protivustavno, njoj je pružana podrška od strane naklonjenih medija[38] i od organa APV pod kontrolom ilegalne evropske regije. Tzv. VANU je otvoreno želela da se dočepa zgrade zadužbine vladike Platona Atanackovića u Novom Sadu[39], objekta kojeg je vladika izričito zaveštao kulturnim i obrazovnim ustanovama srpskog naroda. Tokom 2011. godine, pokrajinska vlast na čelu s Bojanom Pajtićem je ipak rešila da ne podrži taj bezobrazluk. Strpale su tzv. VANU u prostorije Učiteljskog doma u Novom Sadu. Tu zgradu su 1945. godine od srpskih učitelja oteli komunisti, kako bi u njoj održavali marksističke tribine.

Nakon useljenja ni tzv. VANU pod upravom dr Endrea Papa nije ostala dužna ilegalnoj evropskoj regiji. Ona je aktivno podržala političko gunđanje protiv Odluke Ustavnog suda R. Srbije o Zakonu o nadležnostima APV. Tzv. VANU se ovim povodom čak obratila međunarodnoj javnosti „otvorenim pismom“[40]. Naravno, tzv. VANU je morala biti motivisana očekivanjem da će i njeno finansiranje našim novcima biti izdašno u besporetku ilegalne evropske regije. Imovina koju je tzv. VANU zaveštao pokojni Bogumil Hrabak teško je mogla biti dovoljna osnova za trajno finansiranje, a „akademici“ su od početka bili nezadovoljni iznosom i neredovnošću naših novaca koje je na njih s vremena na vreme u naše ime trošio režim Bojana Pajtića.

„Akademici“ tzv. VANU su, međutim, izgubili iz vida jednu važnu činjenicu, kojom se ilegalna evropska regija takođe nerado hvali. Pajtićeva vlada je prema SANU bila znatno izdašnija[41] nego prema tzv. VANU. Ona je godinama obnavljala ugovor o sufinansiranju ogranka SANU u Novom Sadu[42].

„Naučna delatnost“ i snalaženje do propasti tzv. VANU

U očajnom traganju za reprezentativnom i prestižnom akademskom scenografijom, tzv. VANU je simulirala nastavljanje projekta pisanja „Vojvođanske enciklopedije“, pa je stoga na internetu otvorila stranicu sa tim nazivom[43]. Morate videti taj homepage vojvođanskih „enciklopedista“. Naslovna stranica „Vojvođanske enciklopedije“ postoji samo u virtuelnom prostoru. Stranica je digitalno animirana, prosto mami čitaoca da je otvori, i naravno potom se razočara. Iza naslovne stranice „Vojvođanske enciklopedije“ nema apsolutno ni jedne obrađene odrednice! Sve što je na sajtu predstavljeno, nazvano je „organizaciona struktura“. Polovinu te „organizacione strukture“ u „Vojvođanskoj enciklopediji“ čine biografije autora (sa slikama), drugu polovinu čini najava njenog budućeg sadržaja. Osmišljene su i korice (povez će naravno biti crvene boje). „Samo“ sadržine enciklopedije nema! Inače, istorijska VANU je još 1980. godine obustavila projekat pisanja enciklopedije kojeg je sama ocenila preambicioznim[44]. Malo je poznato, ali je Ministarstvo finansija R. Sbije 2010. g. odlučilo da bude sufinansijer „Enciklopedije Vojvodine“. Prijavljena republička pomoć je iznosila milion dinara naših novaca[45].

A ostali vidovi naučne delatnosti tzv. VANU? Pogledajmo njene godišnjake. Godišnjak tzv. „VANU“ iz 2004. je sasvim posvećen osnivanju i organizaciji. Već na početku je navedena protivustavna Odluka Skupštine APV o osnivanju tzv. „VANU“ iz 2003. godine. Naravno nema navoda da je odmah po donošenju Odluke pokrenut i postupak utvrđivanja njene ustavnosti. Iz objavljene Odluke o imenovanju članova Matične komisije jasno je da u njoj ima više stranih, nego domaćih akademika. Među 11 članova matične komisije nalazio se samo jedan jedini član SANU – akademik dr Bela Ribar. Prof. dr Bogumil Hrabak[46] bio je ranije član ukinute Kosovske akademije nauka i umetnosti i odmah po imenovanju u Matičnu komisiju tzv. VANU je na lični zahtev (krajem juna 2003. godine) razrešen dužnosti. Najzad, APV je srpskog akademika dr Belu Ribara postavila na funkciju predsednika Matične komisije.

Već 2004. godine su izabrana tri redovna člana tzv. VANU, sva tri iz redova nacionalnih manjina (dvojica iz reda mađarske manjine) i mnoštvo vanrednih članova, a vrlo je impresivan po dužini spisak onih koji su za članstvo konkurisali, ali u tzv. VANU nisu primljeni[47].

Iz Programa rada tzv. VANU 2004. godine saznaje se kako ona ima ambiciju da se „ostvari kao srednjeevropska“, tvrdi da je „globalizacija neizbežna“, kao i da će se tzv. VANU orijentisati „prema sistemu vrednosti prostora i okruženja“. Verovatno podstaknuta tada popularnim demagoškim recikliranjem termina „vizija“, u svom programskom aktu su natrabunjali svašta. Vredi pomenuti par poetsko-filozofskih izraza iz Programa rada tzv. VANU:

„U pojedinosti ogleda se celina, kao što je pojedinost deo celine naučne i umetničke vizije, pa je ta transcendencija stalni istraživački i vrednosni orijentir.“

Ili:

„Vojvodina ima specifičnosti koje traže da se naučno opišu i objasne i umetnički izraze, ali je ona istovremeno prostor koji korespondira sa drugim heterogenim evropskim i svetskim regijama pa rezultati VANU pružaju mostove za povezivanje Vojvodine i Srbije sa svetom, nasušno potrebnim nakon zbivanja u poslednjoj deceniji na ovom i širem području.“

U narednom poglavlju Programa počinje se navodom da je izrada enciklopedije Vojvodine prekinuta 1989. godine „zbog poznatih događaja“, a zatim se određuju teme rada. Zanimljivo je da se pored rada na enciklopediji, sve „teme“ za „odeljenje društvenih nauka“ tiču manjinskih i marginalnih društvenih grupa.

Uprkos ambicioznim ciljevima, iz izveštaja tzv. VANU za 2004. saznajemo da do tada nije bila osnovana Stručna služba. Jedini član tzv. VANU  koji je te godine objavio knjige (na mađarskom jeziku) bio je dr Bela Ribar. Razume se, dr Ribar je navedene knjige objavio u susednoj Mađarskoj koja nije u Vojvodini. Za jednog „akademika“ tzv. VANU navedeno je objavljivanje tri studije, ali su dve od njih objavljene u Beogradu (koji takođe nije u Vojvodini), a tek jedna je objavljena u Novom Sadu.

Kasnija naučna delatnost tzv. VANU može se pratiti iz njenih godišnjaka.  Iz njih se moglo saznati pre svega o aktivnostima „akademika“, pa je jasno kako je rad članova u njenoj organizaciji tek kap u moru u odnosu na rad van nje. Ostatak je posvećen pristupnim besedama, koje se takođe pretežno tiču rada van tzv. VANU.

Dr Bogumil Hrabak je 2005. godine ponudio svoju biblioteku tzv. VANU, pa je zaveštao i svoju ušteđevinu – 42.000 evra i 100.000 dinara. On je 2004. godine osnovao Fond dr Bogumila Hrabaka[48] za objavljivanje doktorskih disertacija pri tzv. VANU[49]. Od tada je počelo češće izdavanje zbornika i radova tzv. VANU. Ono što je realizovano u njihovoj izdavačkoj delatnosti, plaćao je uglavnom Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj našim novcima. Na veb stranici gde su podaci o izdavaštvu, upadljiva je oskudnost i jenjavanje te delatnosti. U 2014. godini osim Godišnjaka nisu bili u stanju da izdaju ništa. Naravno, te godine tzv. VANU dokazano više ne postoji, a sadašnje privatno udruženje bivših „akademika“ nije baš raspoloženo da izdavaštvo finansira svojim privatnim novcima!

Tzv. VANU je, doduše, uspostavljalo veze sa stranim akademskim organizacijama i akademijama. Uspostavljena je veza i sa Hrvatskom akademijom znanosti i umjetnosti (HAZU), što je ukrajinski akademik dr Julijan Tamaš ocenio kao „ohrabrujuće“. Birani su i novi „akademici“ tzv. VANU. Od 2006. godine uvedena je dodela priznanja tzv. VANU, a članovi su formirali novčani Fond za „Nagradu članova VANU“. Najzad, u 2006. godini objavljen je Pregled prihoda i rashoda. Akademija VANU je 2007. godine potpisala i ugovor o saradnji sa „Dukljanskom akademijom nauka i umetnosti“. Zaključen je i Okvirni ugovor o saradnji sa institutom za istoriju Podunavskih Švaba, potpisivani protokoli s nizom mađarskih i jednom ukrajinskom naučnom organizacijom. Međutim, tzv. VANU tokom 2008. godine nije dobila naše novce za međuakademijsku saradnju. Izostali su i naši novci za „Enciklopediju Vojvodine“[50]. Ukrajinski akademik dr Julijan Tamaš je 2007. godine čak neuspešno pokušao da osnuje političku organizaciju „Vojvođanski otvoreni krug“ (VOK) s ambicijom da stane na čelo svih autonomaških političkih snaga u Vojvodini[51].

Predsednik tzv. VANU je 2010. godine postao dr Endre Pap[52]. Za sve vreme razvoja tzv. VANU, odnosi sa SANU su samo pogoršavani[53].

Pre donošenja Odluke Ustavnog suda, Bojan Pajtić je bio pozitivno orijentisan prema tzv. VANU. Već je pomenuto da su 2011. godine konačno dobili prostorije[54], a ozbiljno se razmatralo i uvaljivanje tzv. VANU u Platoneum[55].

Nakon donošenja Odluke Ustavnog suda kojom je utvrđena neustavnost tzv. VANU autonomaški „akademici“ nisu prihvatali da odustanu od svog umišljenog statusa. To stanje je trajalo tokom čitave 2012. godine. Smatrali su se „žrtvama nacionalista“, gunđali na navodno „političko nasilje“ prema njima, pravdali se da „nisu zametak vojvođanske nacije“, apelovali su na domaću i svetsku javnost[56]. Uzalud. Pajtić je sredinom 2012. godine prihvatio da sprovede likvidaciju tzv. VANU. Izgledalo je da će Pajtić „akademike“ pustiti niz vodu.

Pajtićeva vlada je na jedvite jade navela svoje „akademike“ da pristanu na „samoukidanje“ tzv. VANU početkom 2013. godine, kako bi na elegantan način, tiho, bez mnogo medijske pažnje nestala ova Odlukom Ustavnog suda dokazano neustavna akademska nakarada. Pajtić ih je ostavio bez finansijskih sredstava za grejanje i telefon tokom zimskih meseci, što je javnost saznala zahvaljujući dr Jovu Komšiću[57].

Na kraju su „akademici“ prihvatili ono što je pravno moguće i osnovali privatno udruženje građana, jedno među mnogim sličnim: novembra 2013. godine osnovali su NVO pod nazivom ANKUV, koje se valjda premetnulo u udruženje „Vojvođanska akademija nauka, umetnosti i kultura“ (VANUK). Sasvim je nejasno ko upravlja tim „akadmskim društvom“ sada. Naime, na čelu poravno nemoguće VANU se nalazi ukrajinski akademik dr Julijan Tamaš[58], a tako stoji i na sajtu VANU, koji je još uvek aktivan. Međutim, na sajtu ANKUV koji se nedavno pojavio, naveden je Milorad Miloradov („akademik „ protivustavne VANU) kao njen predsednik[59]!

VANUK kao pokrajinska „nacionalizacija“ privatnog udruženja

Uprkos ovoj zabuni Pokrajinska vlada je 20. maja 2015. godine sastavila Nacrt pokrajinske skupštinske odluke o osnivanju javne ustanove VANUK[60]. Pošto je očigledno nemoguće na zakonit način pretvoriti privatno udruženje u pokrajinsku „javnu ustanovu“, Pajtićeva birokratija je pribegla starom triku. Nezakonitost se od javnosti maskira nepravnim principima i tradicijama. „Predviđeno je da se `njen rad zasniva na principima i tradicijama organizovanja naučne, umetničke i kulturne delatnosti savremenog evropskog prostora`. (...) VANUK naglasak stavlja na proučavanje naučnih, umetničkih i kulturnih pitanja specifičnih za Vojvodini“[61]. Organizacioni principi i tradicije su predmet organizacionih nauka, a ne pravnog akta, a naglasak je predmet nauke o književnosti. Ispade kako kulture nacionalnih manjina u Vojvodini ne mogu da postoje bez VANUK, pošto se tek kad se jedno privatno udruženje obesi o pokrajinski budžet: „stvaraju uslovi za obezbeđenje ravnopravnosti, očuvanja i poštovanja različitosti kultura nacionalnih manjina - nacionalnih zajednica koje postoje u Vojvodini[62].“ Ljudska i manjinska prava su isključivo u nadležnosti republičke nadležnosti, a ne pokrajinske, pošto Ustav R. Srbije izričito utvđuje da pravo na pokrajinsku autonomiju imaju građani[63], a ne nacionalne manjine, naročito ne tzv. „nacionalne zajednice“ koje ni Ustav ni zakoni ne poznaju.

Pokrajinski mediji su sasvim propustili da prenesu Pastorovu najavu donošenja odluke o VANUK u Skupšptini APV do 10. jula 2015. godine kojoj (produbljujući manir autonomaške političke netransparentnosti[64]) po najavi Miloša Vasina neće prethoditi ranije najavljena javna rasprava[65]! Sva rasprava će biti zatvorena u „ozbiljne konsultacije“ predlagača, o čemu je javnost obavestio Ištvan Pastor. Odbor za obrazovanje, nauku, kulturu i sport Skupštine APV[66] je „izglasao“ predlog osnivanja VANUK kao javne ustanove 17. 6. 2015. g, predloženi vd. VANU je mr Uglješa Belić (savetnik za naučnu i umetničku delatnost VANU i sekretar ANKUV), a samo za ovu godinu trebalo bi da raspolaže sa sedam i po miliona dinara naših novaca[67]. Pošto je pokrajinski sekretar za nauku Vladimir Pavlov u ime APV legalnom Ogranku SANU u Novom Sadu odobrio tek 2 miliona dinara[68], za nacionalizovani ilegalni VANUK će se se iz budžetske rezerve naših novaca potrošiti trostruko više (7.5 miliona dinara)! „Posle prvih kritika, uspeli smo da pacifikujemo stavove SANU kako osnivanje VANUK nije protiv njih i sad imamo dobru saradnju“, izjavio je Milivoj Bešlin, podsekretar pokrajinskog sekretarijata za nauku[69].

Tek krajem juna je Biro Pokrajinske vlade obavestio javnost da će se Predlog o odnivanju javne ustanove VANUK na dnevnom redu Skupštine APV naći 7. jula 2015. godine[70].

Može li privatno udruženje ANUKV postati javna služba VANUK?

Maja 2015. godine Pokrajinska vlada je najavila ponovno pravno nemoguće presvlačenje protivustavne „akademije“ (legalizovane u formi privatnog udruženja) u pravno nemoguće ruho javne službe, odnosno ustanove mimo javne rasprave. Kuriozitet je u tome što je Pastorovim satatutom u čl. 17. na kojeg se pozivaju predlagači, kultura nešto posebno u odnosu na nauku i umetnost! Pravo pitanje je, međutim, zašto se od svih propalih autonomaških „projekata“ baš sad oživljava upravo ovaj nemogući?

Da je moguće osnovati akademiju po osnovu čl. 17. Pastorovog statuta i čl. 3. Zakona o janim službama, kao što predlagači tvrde, i lokalne samouprave bi po Vojvodini osnivale svoje akademije. Međutim, takva akademija je do sada na teritoriji Vojvodine bila moguća samo u humorističkom TV skeču kada Dimitrije Banjac, tumačeći ulogu „Kišprdilov prof. dr Svetislava“, najavljuje osnivanje seoske akademije nauka.

Jasno je da DS-u javna rasprava o VANUK izrazito ne odgovara. Zašto je Pajtić pristao na pokušaj pretvaranja ANUKV (koji je u stvari privatno preregistrovana ilegalna VANU) u VANUK? Zbog stranog političkog uticaja? Zbog pritiska preostalih koalicionih partnera iz Vojvodine (LSV preti radikalizacijom[71], a predloženi vd. predsednika VANUK uglješa Belić je blizak LSV[72])? Da li VANUK-om ilegalna evropska regija želi da obezbedi sinekure i sačuva politički uticaj u Vojvodini kada nakon pokrajinskih izbora dosadašnja garnitura političara siđe sa scene? Ili se pod kulisom „javne službe“ u nauci i kulturi lobira za interese evropske regije ukoliko republička vlast ozbiljno reši da menja Ustav? Očekuju li ustavnu konvalidaciju svih ustanova evropske regije, pa se žure da ponovo sklepaju i „akademiju“ kao javnu službu? Ili Pajtić naprosto uliva novu lažnu nadu svojim „akademicima“ da oni ne bi postali njegovi politički protivnici?

Za sada je premalo činjenica kojima bi smo mimo podilaženja LSV racionalizovali razlog ilegalne evropske regije za nemoguće unapređivanje privatnog udruženja ANUKV u „javnu službu (ustanovu)“ VANUK. Ako sve nije samo nova faza dekadencije fensi paora, javnost će razloge ubrzo saznati. Suviše dugo su učestvovali u realizovanju evro-atlantskih integracija lamentirajući nad „palanačkom“ realnošću Srbije. Nedavno su ove poslove preuzeli drugi. Ovi drugi u bliskoj budućnosti isto tako mogu preuzeti i staranje o ilegalnoj evropskoj regiji.

Ustanovljavanje besporetka evropske regije je jedna od posledica odsustva institucionalne upotrebe instrumenata zaštite ustavnosti protiv Pastorovog Statuta, o čijoj neustavnosti i nezakonitosti sam u više navrata upozoravao. Uzurpacija koju ilegalna evropska regija ponovo hoće da izvrši u nauci, umetnosti i kulturi će i dalje ostati pravno nemoguća. Setimo se stoga i treći put izričitog tumačenja Ustavnog suda Republike Srbije povodom „vojvođanske akademije nauka i umetnosti“: Institucija kakva je akademija nauka i umetnosti nije javna služba, već osobena sui generis ustanova, koja se bavi naučnoistraživačkom delatnošću (a ne kulturom)[73]“. 

[1] Odluka Skupštine APV o Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti, Službeni list APV, br.15/2003. g.

[2] “Vojvođanska akademija nauka i umetnosti je naučna i umetnička ustanova od posebnog značaja u AP Vojvodini. Vojvođansku akademiju nauka i umetnosti osniva Skupština AP Vojvodine pokrajinskom skupštinskom odlukom, kojom utvrđuje njenu ulogu, uređuje njenu delatnost i način ostvarivanja. Organi AP Vojvodine obezbeđuju uslove za rad Vojvođanske akademije nauka i umetnosti. „ Čl. 17. Statuta APV, Sl. list AP Vojvodine", br. 17/09. Dostupno na FSJ

[3] „S obzirom na to da prema stavu Ustavnog suda izraženom u Odluci IUz-353/2009, autonomna pokrajina može imati nadležnosti samo u oblastima koje su taksativno navedene u odredbi člana 183. stav 2. Ustava, a među kojima nije nauka, to sledi da ne postoji ustavni osnov da AP Vojvodina osniva ustanove u oblasti nauke. Što se tiče kulture, pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti kulture, kao jedne od oblasti iz člana 183. stav 2. Ustava, određena su odredbama čl. 41. do 46. Zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine, a istim odredbama Zakona određeni su i poslovi koje u ovoj oblasti AP Vojvodina vrši kao poverene. Članom 41. tačka 3) Zakona propisano je da AP Vojvodina, u skladu sa zakonom, osniva arhive, muzeje, biblioteke, pozorišta, zavode i druge ustanove u oblasti kulture. Pojam ustanove kulture definisan je članom 22. Zakona o kulturi („Službeni glasnik RS“, broj 72/09), kao pravnog lica osnovanog radi obavljanja kulturne delatnosti kojom se obezbeđuje ostvarivanje prava građana, odnosno zadovoljavanje potreba građana, kao i ostvarivanje drugog zakonom utvrđenog interesa u oblasti kulture. Saglasno članu 3. Zakona, o ostvarivanju opšteg interesa u kulturi, koji je definisan članom 6. tog zakona, stara se Republika Srbija. Pošto se akademija nauka i umetnosti svakako ne osniva radi obavljanja kulturne delatnosti kojom se obezbeđuje ostvarivanje prava građana na slobodno umetničko stvaralaštvo, koje je kao lično (individualno) pravo zajemčeno odredbom člana 73. stav 1. Ustava, niti radi zadovoljavanja potreba građana u oblasti kulture, to se ova institucija ne može podvesti pod zakonski pojam ustanove kulture, te time ni pod „drugu ustanovu kulture“ koju AP Vojvodina može osnovati u skladu sa članom 41. Nijedna druga odredba tog zakona kojom se uređuje oblast kulture ne može se dovesti u pravnu vezu sa Vojvođanskom akademijom nauka i umetnosti 3) Zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine. Da Zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine pod ustanovama u oblasti kulture nije ni podrazumevao Vojvođansku akademiju nauka i umetnosti posredno potvrđuje i to što je isti zakon obezbeđivanje finansijskih sredstava u budžetu AP Vojvodine za rad Vojvođanske akademiju nauka i umetnosti bio predvideo u članu 64. kojim je bila uređena oblast nauke i tehnološkog razvoja, a za koji je Ustavni sud u Odluci IUz-353/2009 utvrdio da je u celini nesaglasan sa Ustavom, jer pitanja od pokrajinskog značaja uređuje u oblasti za koju Ustavom nije utvrđena nadležnost autonomne pokrajine. Ispitujući ustavnost odredbe člana 17. Statuta, Ustavni sud je analizirao i odredbe Zakona o javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 42/91, 71/94 i 79/05-drugi zakon). U tom smislu Ustavni sud konstatuje da stoje navodi donosioca Statuta da, saglasno ovom zakonu (član 4. Zakona o javnim službama), autonomna pokrajina (pored Republike, grada, opštine i drugih pravnih i fizičkih lica) može osnovati ustanovu, preduzeće i drugi oblik organizovanja za obavljanje delatnosti, odnosno poslova iz člana 3. ovog zakona (delatnosti, odnosno poslovi za koje se mogu osnovati javne službe). Takođe, prema članu 3. Zakona, ustanove se osnivaju, između ostalog, i u oblastima nauke i kulture, ali radi obezbeđivanja ostvarivanja prava utvrđenih zakonom i ostvarivanja drugog zakonom utvrđenog interesa u toj oblasti. Dalje, članom 6. istog zakona je propisano da Republika, autonomna pokrajina, grad i opština mogu obezbediti obavljanje delatnosti, odnosno poslova iz člana 3. ovog zakona „iz okvira svojih prava i dužnosti“ osnivanjem ustanova, odnosno preduzeća ili poveravanjem vršenja tih delatnosti odnosno poslova drugim fizičkim i pravnim licima. Članom 5. Zakona je propisano da ustanova, kao i drugi oblici organizovanja javnih službi, obavljaju delatnost, odnosno poslove u oblasti u kojoj su osnovane „pod uslovima i na način utvrđen zakonom“, a članom 8. Zakona da delatnost, odnosno poslove obavljaju na način kojim se obezbeđuje uredno i kvalitetno, pod jednakim uslovima, ostvarivanje prava građana i organizacija i zadovoljavanje potreba korisnika, kao i da uređuju način pružanja usluga i njihovo korišćenje od strane korisnika, u skladu sa zakonom. Isti zakon propisuje da su organi ustanove: direktor, upravni i nadzorni odbor, ako zakonom nije drukčije određeno. Iz navedenih zakonskih odredaba slede tri zaključka. Prvi, da se javna služba (ustanova) može osnovati samo na osnovu izričitog ovlašćenja sadržanog u zakonu. Drugi, da se javna služba može osnovati samo „iz okvira svojih prava i dužnosti“, što znači samo u oblastima i pitanjima za čije uređivanje je nadležan subjekt koji osniva javnu službu. I, treće, da se zakonom ustanovljeni koncept javnih službi, što znači i ustanove kao jednog od organizacionih oblika javne službe, ne može dovesti u vezu ni sa delatnošću akademije nauka i umetnosti, niti sa načinom upravljanja ovom institucijom. Nakon što je ocenio da AP Vojvodina, prema Ustavu, nema nadležnosti u oblasti nauke, što znači da u toj oblasti ne može osnivati ni bilo koju ustanovu ili drugu instituciju, da se akademija nauka i umetnosti ne može smatrati ustanovom kulture u smislu Zakona o kulturi, niti uopšte ustanovom u smislu Zakona o javnim službama, Ustavni sud je ispitao i da li eventualno u posebnom zakonu, Zakonu o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti („Službeni glasnik RS“, broj 18/10), postoji osnov za obrazovanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti. Ovim zakonom Srpska akademija nauka i umetnosti (u daljem tekstu:SANU) je definisana kao najviša naučna i umetnička ustanova u Republici Srbiji koja razvija i podstiče nauku, organizuje i unapređuje osnovna i primenjena naučna istraživanja, podstiče i unapređuje umetničku delatnost i time doprinosi opštem dobru naroda Republike Srbije i države (član 2. st. 1. i 2. Zakona). Istim članom je propisano da je Akademija ustanova od posebnog nacionalnog značaja (stav 3.) i da je jedina ustanova koja predstavlja Republiku Srbiju u međunarodnim udruženjima državnih akademija (stav 4.). Pravni osnov delovanja SANU određen je članom 5. Zakona tako što je propisano da Akademija radi na osnovu ovog zakona, zakona kojim se uređuje naučnoistraživačka delatnost, Statuta Akademije i drugih propisa (stav 1.) i da se Statutom Akademije uređuju njena organizacija, način rada i upravljanja u skladu sa zakonom (stav 2.). Prema članu 17. Zakona, delatnost Akademije obavlja se u sedištu Akademije, u Ogranku Akademije, u jedinicama Akademije van njenog sedišta i u centrima za naučna istraživanja. Statutom SANU, koji je donela Skupština SANU na sednici od 10. juna 2010. godine, predviđeno je: da Akademija ima Ogranak sa sedištem u Novom Sadu koji je njen sastavni deo i da Ogranak Akademije organizuje istraživanja i druge aktivnosti u oblasti naučnog i umetničkog stvaralaštva u okviru zadataka Akademije navedenih u članu 7. ovog Statuta, a posebno vezanim za područje Vojvodine (član 54.); da u sastav Ogranka Akademije ulaze članovi Akademije koji žive ili rade u Vojvodini; a da u aktivnostima Ogranka Akademije mogu učestvovati i ostali članovi Akademije (član 55.); da se organizacija i rad Ogranka Akademije uređuju Pravilima Ogranka Akademije, koja moraju biti u skladu sa Statutom Akademije, da se Pravila donose na skupu svih članova Ogranka Akademije i da Pravila Ogranka Akademije potvrđuje Predsedništvo Akademije (član 56.); da radom Ogranka Akademije rukovodi Izvršni odbor Ogranka Akademije na čijem je čelu predsednik Ogranka Akademije (član 57. stav 1.); kao i da se sredstva za rad Ogranka Akademije utvrđuju i raspoređuju kao posebna pozicija u finansijskom planu Akademije (član 58.).

Iz navedenih odredaba Zakona i Statuta SANU nesporno proizlaze sledeći zaključci:

Prvi načelni zaključak je da institucija kakva je akademija nauka i umetnosti nije javna služba, već osobena sui generis ustanova, koja se bavi naučnoistraživačkom delatnošću (a ne kulturom).

Drugi zaključak je da ni ovaj zakon ne sadrži pravni osnov za obrazovanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti.

I treći zaključak je da Zakon, uvažavajući položaj AP Vojvodine, propisuje da se delatnost SANU obavlja i u Ogranku Akademije kao njenom sastavnom delu, koji je detaljno razrađen Statutom SANU, počevši od toga da u sastav Ogranka ulaze članovi Akademije koji žive ili rade u Vojvodini, da se organizacija i rad Ogranka uređuju njegovim sopstvenim Pravilima, da radom Ogranka rukovodi poseban organ koga biraju članovi Akademije koji ulaze u sastav Ogranka, pa do toga da se u finansijskom planu SANU obezbeđuju posebna sredstva za rad Ogranka.

Na osnovu prethodno svestrano izvršene analize, Ustavni sud je utvrdio da odredbe člana 183. st. 1. i 2. Ustava, kao ni odredbe relevantnih zakona ne stvaraju ustavnopravni i zakonski osnov za obrazovanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, te je, u skladu sa već utvrđenom neustavnošću odredbe člana 64. Zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine, utvrdio da ni odredbe člana 17. Statuta nisu u saglasnosti sa Ustavom.

Videti: IUo-360/2009, str. 89-92, 2013. godine.

[6] Povodom rešavanja problema statusa Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (VANU), čije je finansiranje iz pokrajinskog budžeta osporeno odlukom Ustavnog suda Srbije, Petrović je istakao da je nađeno rešenje koje omogućava kontinuitet rada te institucije. Posle konsultacija sa odgovarajućim ministarstvima, Srpskom akademijom nauka i umetnosti kao i sa članovima VANU, odlučeno je da ta institucija dobije novu formu “koja će biti na nivou udruženja a koje će imati regionalni karakter”. To udruženje, koje bi trebalo da ima naziv Akademija nauka, kulture i umetnosti Vojvodine, pokrivaće te oblasti “u obimu i ciljevima koje je imala dosadašnja VANU”, rekao je Petrović, koji je i pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj. Za to preformulisanje VANU kompletna regulativa je pripremljena, postoje pisane saglasnosti ministarstava, pokrajinskih organa i članova VANU kao i spremnost SANU za saradnju, kazao je Petrović i istakao da se “razumom došlo do rešenja”. Time će biti omogućen pun legitimitet organizovanja i delovanja te institucije, u skladu sa odlukom Ustavnog suda, a s druge strane kontinuitet u radu institucije koja se poslednjih godina potvrdila kao izuzetno značajna u negovanju specifičnosti "ovog istraživačkog prostora", zaključio je Petrović. Videti: Petrović: Pokrajinska vlast ima široku podršku, RTV, 20. 1. 2013.

[11] „To što se nešto zove akademija – jer vidim da je i to problem – mislim da ne postoji zakon, a kamoli ustav koji kaže da nešto može ili ne može da se nekim imenom zove – kaže pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj Vladimir Pavlov. – Ali, po suštini delovanja, po suštini organizovanja – da, zakon ima pravo, Ustav ima pravo i mi smo se toga držali. Kada je Ustavni sud Srbije krajem 2012. godine osporio gotovo dve trećine Statuta Vojvodine, među neustavnim odredbama našlo se i reosnivanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti 2003. godine i njeno finansiranje iz pokrajinskog budžeta, s obrazloženjem da pokrajina nema nadležnosti u nauci. VANU je tada preregistrovana u nevladinu organizaciju sa sličnim nazivom.“ Videti: Savanović, A - Talasanje zbog nove verzije Vojvođanske akademije nauka, Dnevnik, 21. 5. 2015.

[15] Da se radi o inaćenju, jasno je iz činjenice da je uzurpacija republičke nadležnosti u oblastima nauke i kulture sadržana u članu 17. Pastorovog Statuta: „U okviru svojih Ustavom i zakonom utvrđenih nadležnosti AP Vojvodina osniva ustanove u oblasti obrazovanja, studentskog i učeničkog standarda, nauke, kulture, fizičke kulture, zdravstvene zaštite, socijalne zaštite i u drugim oblastima, u skladu sa zakonom.“ (Statut APV, Službeni list APV, br. 20/2014.). Ustavno sudsko tumačenje koje se osnivanjem ANKUV bezobzirno ignoriše odnosilo se upravo na odredbe o VANU čl. 17. Korhecovog statuta. Upor. ft. 3. Što se tiče Zakona o javnim službama RS, izvođenje iz čl. 4. je pravno nemoguće, pošto pozivanje na njega pokazuje potpuno odsustvo sistemskog tumačenja, pozitivnog ustavno-sudskog tumačenja (up. ft. 3) i ignorisanje celine samog Zakona o javnim službama na koga se predlagač poziva!

[18] Protagonisti današnjeg neustavnog položaja „evropske regije“ prilikom svog pozivanja na „istorijska prava“ SAP Vojvodine po Ustavu SFRJ iz 1974. godine bez izuzetka zaboravljaju reči dr Aleksandra Fire, koje se tiču upravo stručnog tumačenja položaja AP u tadašnjoj SFRJ i Srbiji: „Svaki pokušaj identifikacije naših autonomnih pokrajina s nekim stranim primerima je teorijski neodrživ. Zbog toga i ne mislimo da se išta doprinosi ustavnopravnom razmatranju autonomnih pokrajina opštim formulama o `asimetričnom federalizmu` i sl.“ Videti: Fira, Aleksandar - Ustavno pravo, drugo dopunjeno izdanje, Privredni pregled, 1976. g, str. 452.

[19] „Socijalistička autonomna pokrajina je autonomna socijalistička amoupravna demokratska društveno-politička zajednica zasnovana na vlasti i samoupravljanju radničke klase i svih radnih ljudi, u kojoj radni ljudi i građani, narodi i narodnosti ostvaruju svoja suverena prava...“ Ustav SAP SR Srbije, čl. 291. Prema: Fira, Aleksandar - Ustavno pravo, drugo dopunjeno izdanje, Privredni pregled, 1976. g, str. 446.

[20] Ovim poslom je rukovodio Edvard Kardelj, koji je od 1970. godine bio predsednik Koordinacione komisije za ustavna pitanja Skupštine SFRJ. Ova komisija je 1971. godine izradila ustavne amandmane, a zatim Ustav SFRJ, koji je usvojen i stupio na snagu 1974. godine. Konačno, sprovođenje sociologizacije prava izvršeno je stupanjem na snagu Zakona o Udruženom radu 1976. godine.

[21] Videti: Fira, Aleksandar - Ustavno pravo, drugo dopunjeno izdanje, privredni pregled, 1976. g, str. 453. Izgleda sasvim u skladu sa suštinskom sadržinskom suprotstavljenošću javnog govora, Fira i na početku i kasnije govori o pravima i obavezama republika i pokrajina (Videti: Fira, Aleksandar - Ustavno pravo, drugo dopunjeno izdanje, Privredni pregled, 1976. g, str. 453 i 461). Da bi se tačno razumelo, trebalo bi poznavati političko-pravnu doktrinu titovaca, u oblasti socijalističkog samoupravljanja i koncept „društveno-pravnog lica“, kojom su prikrivali brkanje pravnog lica i sociološkog subjekta u javnopravnim odnosima.

[23] Članak: Prvo i drugo rađanje VANU

Nakon amina od SANU, na čijem je čelu tada bio akademik Pavle Simić, Skupština Vojvodine 20. juna 1979. godine usvaja Zakon o Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti. Kao zadaci i ciljevi nove naučne institucije navedeni su: „da organizuje, razvija, podstiče i koordinira naučno i umetničko stvaralaštvo i primenu rezultata naučnih istraživanja, da učestvuje u utvrđivanju i ostvarivanju politike društvenog razvoja nauke i umetnosti”. Sa sedištem u zgradi Platoneuma, VANU krajem te godine dobija prvog predsednika - Bogoljuba Stankovića, za sekretara je imenovan Milan Čanak. Prvih deset godina postojanja VANU obeležena je dobrom saradnjom sa Maticom srpskom, kao i odlična saradnja sa SANU čiji akademici rade na brojnim projektima u VANU tih godina, o čemu svedoči monografija o VANU publikovana povodom njene desetogodišnjice. Godine 1980. VANU se prihvatila i dugoročnog projekta na izradi Enciklopedije Vojvodine, ali je krajem te decenije taj projekat prekinut uz ocenu da je ”preambiciozno zamišljen”. Prva VANU imala je i plodnu međunarodnu naučnu saradnju u okviru sporazuma i protokola koje je potpisivao ondašnji Savet akademija nauka i umetnosti – sarađivala je sa akademijama SAD, SSSR, Kine, Poljske, Čehoslovačke, DR Nemačke, Mađarske, Bugarske, Austrije, Velike Britanije, Italije, Grčke i SR Nemačke. Među članovima tadašnje VANU bili su Milan Konjović, Vasko Popa, Bogoljub Stanković, Rudolf Bruči, Milan Čanak, Aleksandar Fira, Stevan Goldman, Aleksandar Tišma, Bogdan Brukner, Olga Hadžić, Zoran Kovačević, Čedomir Popov, Bela Ribar, Pavle Ugrinov, Tibor Varadi... Usvajanjem Zakona o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti 1992. prestali da važe raniji Zakon o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Zakon o Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti i, naravno, Zakon o Akademiji nauka SAP Kosova. Nakon ukidanja VANU njeni članovi, njih 32, primljeni su u Srpsku akademiju nauka i umetnosti, a u Novom Sadu je formiran Ogranak SANU čije je sedište u zgradi Platoneuma. Rad VANU obnovljen je Odlukom o Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti koju je Skupština Vojvodine usvojila 23. oktobra 2003. godine. Za prvog predsednika VANU izabran je Julijan Tamaš, koji se 2007. upustio u političke vode osnivanjem nekakvog Vojvođanskog otvorenog kruga sa ambicijom da upravo VOK bude stožer okupljanja proautonomističkih organizacija u jednistven predizborni front. Inače, Akademik Tamaš digao je popriličnu prašinu u javnosti izjavom da će se nakon kosovskog otvoriti i ”vojvođansko pitanje”, uz tvrdnju da mu je to poznato iz ”diplomatskih i naučnih krugova”, za šta u Strazburu postoje pripremljeni dosijei. Usledilo je ograđivanje VANU od te izjave s napomenom da je u pitanju Tamašev lični stav. Dužnost predsednika VANU prošle godine preuzeo je Endre Pap. VANU danas ima tri redovna i 14 dopisnih članova, kao i jednog počasnog člana. Rad akademije finansira se ”iz pokrajinskog budžeta (300.000 evra u 2007. godini), obavljanjem poslova iz delatnosti Akademije, iz fondacija, fondova i donacija, kao i iz drugih izvora u skladu sa zakonom”. Nadzor nad korišćenjem sredstava obezbeđenih iz budžeta AP Vojvodine vrši Izvršno veće AP Vojvodine, a nad korišćenjem sredstava iz ostalih izvora nadzor vrši Skupština Akademije. Videti: Trbović, Milan - VNUD valjda ne bi nikome smetao, Vojvođanski magazin, 11. 3. 2009; Radović, Danica - Kako je osnovana prva VANU, Politika, 15. 1. 2009.

[27] Sam dr Ribar je direktno izjavio da je razlog pisanja apela kojim se zahteva obnova VANU čist lični inat prema upravi SANU u vezi kadrovske politike: „kategorično demantujem da je neko drugi umesto nas napisao pismo. Pismo postoji i profesor Bruči i ja smo ga napisali. Nas dvojica smo zajedno počeli akciju i obratili se Skupštini Vojvodine da donese odluku o vraćanju VANU. Od kad smo se ujedinili sa SANU, nijedan naš predlog za člana Akademije nije usvojen. U međuvremenu je umrlo devet akademika, a nije izabran nijedan kandidat od onih koje smo mi predložili. Osuđeni smo na izumiranje i to je bio glavni razlog zbog koga smo reagovali. Od kad smo (1992.) postali ogranak SANU, od sedam-osam naših predloga nije usvojen nijedan - tvrdi dr Ribar“. Videti: Nikolić, Olga . Akademici opet u službi političara, Glas javnosti, 5. 11. 2001.

[29] Skupština Vojvodine usvojila je juče inicijativu za ponovno osnivanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti. Protiv inicijative glasali su samo poslanici Demokratske stranke Srbije. Šef poslaničke grupe te stranke Velibor Radusinović optužio je DOS-ovu većinu u Skupštini Vojvodine za separatizam. Vi u Vojvodini pokušavate da stvorite nekakvu veštačku naciju, vi ste zapravo nastavljači rodonačelnika kosovskog separatizma, poput Fehmija Aganija i sličnih - rekao je Radusinović. Poslanik Dragoljub Živković, kao ovlašćeni predlagač iz Demohrišćanske stranke Srbije, ocenio je da je oživljavanje VANU neophodno pošto su od 1992. godine, kada je ta akademija ukinuta, vojvođanska nauka i umetnost "doživeli strahovit pad". Srpska akademija nauka i umetnosti obavestila je pokrajinske poslanike pismom da se protivi oživljavanju VANU, prenosi Beta. Videti: Usvojena inicijativa za obnavljanje VANU, Kurir, 24. 10. 2003.

[30] Najpre je Skupština Vojvodine ustanovila zastavu, mada ne i svečanu pesmu Pokrajine i izabrala Matičnu komisiju Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (VANU). Dan kasnije, baš na 30. godišnjicu usvajanja Ustava iz 1974, grupa vojvođanskih stranaka s jakim autonomističkim predznakom usvojila je Subotičku inicijativu, kojom je zatražena "pomoć međunarodne zajednice u rešavanju vojvođanskog pitanja na demokratski način", da bi se obezbedio "razvoj autonomne Vojvodine kao moderne regije u sastavu Srbije". Videti: Didanović, Vera – Predizborna radikalizacija, Vreme br. 687, 4. 3. 2004.

[31] Matična komisija za osnivanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (VANU) raspisala je poziv za predlaganje kandidata za redovne i dopisne članove. Predloge za izbor članova VANU mogu u narednih 60 dana dati odeljenja i odbori Akademije, tri člana te Akademije, univerziteti, fakulteti i druge visoke naučne ustanove, Matica srpska, naučne organizacije, strukovna i naučna udruženja, nevladine organizacije, međunarodna udruženja ili organizacije, kao i druge akademije nauka i umetnosti. Za redovnog člana VANU-a će biti izabran neko iz redovnih dopisnih članova te Akademije, a za dopisnog naučnik, umetnik ili intelektualac koji se istakao značajnim rezultatima. Predlagači će pored podataka o kandidatu morati da dostave i njegovi pisani pristanak za predlaganje za člana VANU-a. Skupština AP Vojvodina je VANU-u osnovala početkom godine i imenovala prvih 11 članova. Na ovom konkursu bi trebalo da se izabere prvih 15 dopisnih članova. Videti: Beta - VANU bira nove članove, Radio 021, 26. 3. 2004.

[32] Vojvođanska akademija nauka i umetnosti u osnivanju dobila je svoje prve članove. Od 37 kandidata za akademsko zvanje, odlukom Matične komisije “prošlo” je - petnaest, dok je preostalih 12 ostalo uskraćeno za ovu prestižnu titulu. Za redovne članove VANU izabrani su: akademik Bela Ribar, dosadašnji član Srpske akademije nauka i umetnosti i Mađarske akademije nauka i umetnosti, akademik Rudolf Kastori, dosadašnji član Mađarske akademije nauka i umetnosti i akademik Julijan Tamaš, dosadašnji član Ukrajinske akademije nauka i umetnosti. Za dopisne članove izabrano je 12 kandidata, od toga iz oblasti poljoprivrednih nauka. prof. dr Endre Pap, prof. dr Bratislav Tešić, prof. dr Ferenc Gal, Pavle Tomić, iz oblasti nauke o poljoprivredi - Srbislav Denčić, iz oblasti tehničkih nauka - Miloš Tešić i Milorad Miloradov, iz medicinskih nauka - prof. dr Vera Diklić, prof. dr Slobodanka Latinović i prof. dr Branimir Gudurić, dok su iz humanitarnih nauka - Jožef Salma i prof. dr Lajoš Genc. Kandidati koji su konkurisali a nisu izabrani su: prof. dr Dragoljub Živković, prof. dr Mikloš Biro, prof. dr Jovan Stojkov, prof. dr Gligor Popi, prof. dr Blagoje Stančić, prof. dr Jan Marko, prof. dr Vladimir Hadžić, prof. dr Miroslav Ćirković, prof. dr Nila Kapor-Stanulović, prof. dr Miloš Tasić, prof. dr Dragiša Popović, prof. dr Kosta Savić, prof. dr Bogosav Lažetić, prof. dr Miloš Iloradov, prof. dr Vladimir Ilić, Đura Papharhai, prof. dr Mihajlo Ljikar, prof. dr Petar Drača, prof. dr Stevan Šogorov, prof. dr Lazar Vrkatić, prof. dr Ranko Končar, dr Savo Bojović i prof. dr Ljubivoje Cerović. Komisija je samokritički zaključila da među primljenim kandidatima nema predstavnika svih oblasti nauke i umetnosti, i obavezala se da će o tome brinuti u svom budućem radu. Izborom članova VANU je praktično započela “novi” život. Drugi će, možda, reći nastavila je “stari”. Jer ovo je drugo osnivanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti. Prvo je bilo, 1979. godine i trajala je do 1992. godine. Oktobra prošle godine, odlučeno je da Vojvodina ponovo treba da ima svoju akademiju i na tome je počela da radi nekolicina ljudi. Nova VANU, čije se konstituisanje očekuje za koji dan, za kada je najavljena konstitutivna sednica, je rezultat tih napora.

Tri kandidata

Na konstitutivnoj sednici, krajem jula, izabraće se predsednik Vojvođanske akademije nauka i umetnosti. Pominju se tri kandidata za ovo mesto: Bela Ribar, Rudolf Kastori i Julijan Tamaš. Pored izbora prvog čoveka, akademici će se dogovoriti i o radu ove kuće, utvrdiće sadržaj statuta i rešiće još neka organizaciono-tehnička pitanja oko početka rada VANU.

Videti: Mirković, Z. T. – Pola prošlo, pola otpalo, Večernje novosti, 16. 7. 2004.

[33] Predsednik Skupštine AP Vojvodine Bojan Kostreš primio je juče delegaciju Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, koju je predvodio predsednik VANU akademik Julijan Tamaš. U razgovoru je bilo reči o ukupnoj društvenoj poziciji i ulozi VANU, načinu njenog rada i potrebi dugoročnog, stabilnog finansiranja. -Pokrajinska administracija, odnosno Skupština APV i ja kao njen predsednik, učinićemo sve kako bismo unapredili i pomogli rad i dalji razvoj VANU i spremni smo da, u svakom momentu, razgovaramo o svim konkretnim pitanjima i problemima vezanim za unapređivanje položaja Vojvođanske akademije- rekao je Bojan Kostreš. Akademik Tamaš izneo je najvažnije probleme s kojima je suočena VANU, pre svega, nedostatak pouzdanog sistema finansiranja, jer je kratkoročno finansiranje, zasnovano isključivo na uspehu pojedninih projekata na konkursima pokrajinskih organa, nedovoljno za rad institucije ovakog tipa. Vojvođanska akademija uspostavila je značajne međunarodne veze i odnose sa stranim akademijama, u gotovo svim susednim zemljama i pokrenula nekoliko zajedničkih višegodišnjih projekta koji će zbog neodgovarajućeg sistema finansiranja biti dovedeni u pitanje. VANU, takođe, nema adekvatan radni niti protokolarni prostor, a nedostatak novca onemogućava njeno proširivanje i prijem novih članova. Predsednik Skupštine APV obećao je da će razgovarati s predsednicima poslaničkih klubova u Pokrajinskoj skupštini, poslanicima kao i sa predsednikom Izvršnog veća i nadležnim pokrajinskim sekretarima o konkretnoj pomoći, a pre svega o promeni načina finansiranja rada VANU i ponovnom uvršćivanju ove institucije, jedne od najznačajnijih u Pokrajini, u korisnike budžeta APV već za narednu, 2006. godinu. Uslov za rešavanje statusnih problema i definisanje zakonskog položaja i uloge VANU, jeste donošenje novog ustava Srbije, definitivno prihvatanje autonomije APV i utvrđivanje njenih zakonodavnih, izvršnih i sudskih ovlašćenja, rekao je Bojan Kostreš.

Videti: Predsednik Skupštine APV Bojan Kostreš primio delegaciju VANU – Vojvodini akademija, akademiji status, Radio 021, 25. 5. 2005. Dostupno na Vojvodina.com

[34] Zanimljivo, NVO “VANU” nije jedini politički projekat Julijana Tamaša. Ovaj ukrajinski akademik je još neuspešnije prošao obrazujući „Vojvođanski otvoreni krug“ (VOK), kojim je nameravao da okupi sve autonomaške snage u Vojvodini: Vojvodina je dobila još jednu političku opciju čiji je cilj puna autonomija u okviru Srbije. Vojvođanski otvoreni krug (VOK) osnovao je Julijan Tamaš, aktuelni predsednik Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, s ciljem da VOK bude “kohezioni faktor” za sve autonomaške snage u Vojvodini, uključujući i LSV Nenada Čanka. Tamaš, inače profesor slavistike u Novom Sadu, Beogradu i Ukrajini, najavljuje za septembar osnivačku skupštinu svoje organizacije, ali i formiranje "vlade u senci" . - Naš cilj neće biti preuzimanje vlasti u Vojvodini, već da se široj javnosti pokaže da istina o Vojvodini nije onakva kakva se nudi iz centralističkog i unitarističkog Beograda - kaže Tamaš. Videti: Simić, J. – Autonomaši iz „senke“, Večernje novosti, 25. 7. 2007.

Ono za šta ukrajinski akademik Julijan Tamaš nije bio sposoban, pokušavala je „Vojvođanska Konvencija“ populističkim pristupom na osnovama komunističkog ideološkog nasleđa i nadom u stranu podršku. Videti: Kovačev, Dušan – Vojvođanski front, FSJ, 8. 10. 2012.

[46] Veoma je bitno imati u vidu imati u vidu neke važne činjenice o životu i delu prof. dr Bogumila Hrabaka koje o njemu iznosi dr Aleksandar Kasaš:  „...oktobra 1944. godine pristupio je narodnoosloodilačkoj borbi (U svojoj 17. godini, na početku završne godine gimnazije, prim. aut), služeći u Vojnoj upravi za Banat, Bačku i Baranju, a zatim u Šesnaestoj vojvođanskoj diviziji. (...) Doktorirao je u Sarajevu 11. novembra 1957. godine sa tezom Dubrovački izvoz žitarica iz Otomanskog carstva do početka 17. veka. Kraće vreme je radio kao istraživač u Vojno istorijskom institutu Jugoslovenske narodne armije, a od avgusta 1958. do septembra 1965. u Odeljenju za istorijske nauke Instituta društvenih nauka. Svoju nastavničku univerzitetsku karijeru započeo je po „zadatku“ na Filozofskom fakultetu u Prištini gde je bio osnivač i šef Odeljenja za istoriju osam godina. Maja 1978. godine izabran je, a juna iste godine potvrđen za redovnog člana Akademije nauka i umetnosti Kosova, čiji redovni član je bio do njenog ukidanja 1990. godine. Mada su mnogi članovi Vojvođanske akademije nauka i umetnosti po automatizmu postali članovi SANU, profesor Hrabak, iz više razloga, nije „bio podoban“ da ponese to priznanje i privilegije. Od 1. novembra 1979. godine prelazi na Filozofski fakultet u Novi Sad na Katedru za istoriju gde u zvanju redovnog profesora drži predmet Opšta istorija srednjeg veka. Tu je stekao zasluženu penziju februara 1993. godine, mada je to za njegov mentalitet naučnog radnika bila mislena imenica.“ Videti: Kasaš, Aleksandar – Bogumil Hrabak, Filozofski fakultet Univerzitet u Novom Sadu, apšril 2014. Vojna uprava za Vojvodinu kojoj je „služio“ Bogumil Hrabak je upravo ona organizacija koja je pod rukovodstvom Brozovog generala Ivan Rukavine uništila Nemačku nacionalnu manjinu na teritoriji Vojvodine. Videti. Kovačev, Dušan - Terorizam Ivana Rukavine nije zločin Srbije! FSJ, 27. 6. 2013.

[50] VANU, Godišnjak 2005. NS, 2006 ; Godišnjak 2006, VANU, 2007; Godišnjak 2007, VANU, 2008; Godišnjak VANU 2011. NS, 2012.

[57] „Pokrajinski premijer Bojan Pajtić nedavno je medijima potvrdio medijima da će uz VANU biti formirano novo naučno društvo, odnosno regionalna akademija koja bi se zvala Akademija nauka, kulture i umetnosti Vojvodine, kako bi iz pokrajinskog budžeta moglo da se nastavi finansiranje razvoja nauke i umetnosti. Iako nije bilo jasno da li će doći do preimenovanja VANU, deo akademika ove institucije tokom skupštine 27. decembra 2012. nije podržalo preimenovanje, rekao je Komšić i dodao da je umesto toga odlučeno da VANU ipak opstane, ali i da se formira paralelna institucija, odnosno naučno društvo. Ovo je medijima potvrdio i predsednik VANU Julijan Tamaš, koji je dodao da ime VANU zadržava dok ih ne ukine osnivač ili Ustavni sud Srbije. "Nećemo da se samoukinemo, kako zbog odgovornosti prema Skupštini Vojvodine kao osnivaču, tako i zbog dostojanstva članova Akademije", rekao je tada Tamaš i dodao da je veći broj članova prihvatio sugestiju Pokrajinskog sekretarijata za nauku da se napravi paralelna institucija. (...) Komšić je, gostujući u emisji "Jedan na jedan", rekao da se u jednoj fazi, tokom dugih rasprava unutar VANU, koje su trajala sedam meseci, složio sa idejom o preimenovanju, kada institucija nije dobijala novac ni za telefon, ni za grejanje. (...) `Samoukidanje znači da promenimo ime i da postanemo naučno društvo. To vam je organizovanje komemoracije dragom prijatelju koji je nezaposlen i ne dobija sredstva za život, kome ćemo reći da neće umreti danas ili sutra, nego prekosutra", objasnio je Komšić zašto deo članstva nije hteo da prihvati sugestiju u promeni imena.` (...) `VANU sada postaje ta moneta za potkusurivanje. Stvaranje naučnog društva, koje je samo u ulozi udruženja građana, bez ikakvih institucionalnih garancija pokrajinske vlasti, jeste, što je nedavno rekao predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor, manevar kojim bi se nešto zamazalo`. (...) Komšić je ocenio da može da se tvrdi da su autohtoni zagovornici vojvođanske ideje pali na ispitu autonomije Vojvodine i podsetio da je LSV imala zanimljiva "meandriranje" u prethodnom periodu, od toga da njen lider Nenad Čanak, kao na predsednik Saveta za decentralizaciju Skupštine Srbije, ni jednom inicijativom nije pokrenuo pitanje decentralizacije, uključujući i neminovnu kritiku `stani-kreni` taktike Borisa Tadića.“ Videti: Komšić: Ukidanjem VANU neće se umiriti bog etnocentrizma, RTV, 11. 1. 2013; Emisija Danice Vučenić, „Jedan na na jedan“, gost dr Jovo Komšić, 12. 1. 2013.

[59] Videti odgovarajuću stranicu veb sajta ANKUV: http://www.ankuv.rs/predsednistvo/ . Na stranici s podacima o projektima ANKUV navode se tri projekta za tri godine, a rukovodioci projekata su Jožef Salma i Endre Pap. Facebook profil VANUK takođe postoji, ali je sasvim neaktivan.

[61] Isto.

[62] Isto.

[63] Ustav Republike Srbije, čl. 176. st. 1.

[64] Još 2008. godine su vojvođanski autonomaši na RTV izvršili sumuliranje javne rasprave uoči Usvajanja Korhecovog statuta, dok je predlog tog protivustavnog akta bio sasvim nepoznat. Videti: Kovačev, Dušan – Javni „Signali“ o tajnom Statutu Vojvodine, NSPM, 11. 9. 2008. Dostupno na ličnom bogu autora. Predlogom Odluke o VANUK autonomaši razvijaju manir netransparentnosti, pošto je Miroslav Vasin najavio da se ni u Skupštini Vojvodine neće voditi javna rasprava o VANUK.

[65] Simić, J – Za VANUK treba većina, Večernje novosti, 11. 6. 2015. Ovo je potpuni zaokret, jer je upravo Vasin par nedelja ranije ranije izričito najavio široku javnu raspravu o VANUK. „Odlučili smo da sprovedemo najpre javnu raspravu o VANUK u pokrajinskoj skupštini kako bismo čuli mišljenje javnosti, eksperata i poslaničkih klubova – rekao je za „Novosti“ Miroslav Vasin (DS), potpredsednik pokrajinske vlade. – Ako bude bilo potrebno, spremni smo da i u Beogradu i drugim mestima Srbije govorimo na tu temu. Videti: J. S – VANU pod lupom javnosti, Večernje novosti, 26. 5. 2015.

Vasin dodaje da će predlog, ukoliko „prođe“ na javnoj raspravi biti upućen vojvođanskom parlamentu gde će se o njemu raspravljati „u skladu sa Ustavom i pokrajinskim statutom“.

[66] Sastav Odbora na dan usvajanja predloga: mr Đenđi Seleši, Predsednik, Aleksandar Marton (Zamenik predsednika), Jelena Balašević, prof. dr Branislava Belić, Predrag Berić, Pero Zubac, prof. dr Zoran Jeličić, Sabolč Kavai, Radomir Kuzmanović, Dragana Milošević i Ilija Ćosić. Videti: Odbor za obrazovanje, nauku, kulturu, omladinu i sport Skupštine APV. Uvid izvršen 19. 6. 2015.

[73] IUo-360/2009, str. 92, 2013. godina. U svakom slučaju, ligaško pozivanje na primer Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske (njihov stav da je R. Srpska „genocidna tvorevina devedesetih“ je opštepoznati nepromenjen poslednje dve decenije) pokazuje da su autonomaškoj politici izgleda došla „poslednja vremena“.
 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner