Симулација државотворне политике

Изјава председника Тадића на конгресу ПУПС-а да ће спречити опозицију у освајању власти није само како то неки виде нервозни корак претње опозицији. Политику која личи на симулацију одбране државног интегритета и социјално одговорних пројеката а која укључује и вербалне претње упућене политичким неистомишљеницима ДС и „проевропске“ снаге на челу са председником Тадићем практикују све чешће последњих година. Таква политика је део шире стратегије глобалних играча у покушају обуздавања патриотских снага да се домогну битних полуга власти што би отежало контролу Балкана.

Владајућа номенклатура је оперативни теренски извршилац пројеката који се лансирају из глобалних центара моћи. Отуд колико год да се представља као независна она је само „шраф“ у једној великој глобалној машинерији која која има за циљ овладавање светом неутралисањем националних култура и идентитета као језгара могућег отпора. Иако сматрамо да је потребна најтешња могућа сарадња са свим светским силама и међународним институцијама убеђени смо да она нема смисла без остварења макар минималних добити за народ и државу. Претпоставка да ДС бар минимално остварује националне интересе, иако смо је као и други разматрали као опцију, сада је очигледно да не пије воду.

Да би се овладало већим делом планете инсталирају се владајуће олигархије које опробаном тактиком одржавају власт и чувају главне полуге контроле друштва. Може се рећи да Тадић и његов тим имају два политичка адута која служе очувању најбитнијих полуга власти. Први је симулација одбране Косова и виталних националних интереса, а други је медијско манипулисање „мрачним деведесетим“ када је потребно дисквалификовати политичке противнике. Та два можемо слободно рећи медијска трика често дају контрадикторне, па и поразне резултате по политику очувања минимума националног интереса. Такође у њиховом остварењу данашњи владари на челу са председником се не устежу и од неке врсте претњи да би зацртани циљ опстанка на власти спровели.

Политички противници у огледалу „проевропских“ медија

Овакав, често бесциљни курс у смислу одговорне националне политике је више него уочљив у политици ДС-а и српских „европејаца“ последњих неколико година. Наиме када треба бранити националне интересе одбрана Косова је прилагођена углавном за унутрашњу употребу без стварне амбиција да се постигне значајан резултат тамо где треба да се одбрани интегритет земље. Патриотске изјаве Вука Јеремића (само парцијално без стављања у контекст владине политике изјаве Јеремића делују државнички), наступи председника у Савету Безбедности и разне изјаве на дипломатским скуповима се константно врте на медијима стварајући илузију о беспоштедној борби за јужну српску покрајину. За то време Косово је све даље од Србије а Албанска власт све самосталнија и ефикаснија. Но није ово највећи колико год да је велики проблем. Много је више забрињавајућа неискреност владајуће гарнитуре која произилази из бојазни да се призна пораз прокламоване сервилне политике према „свету“ које се диже на пиједестал врхунске мудрости „проевропских“ снага. О њој се не сме ни дискутовати на „слободним“ медијима јер би пандорина кутија неспособности владајућег естаблишмента била отворена. 

Са друге стране у међустраначким надигравањима за бирачко тело препознатљиви су опробани стереотипи које користи ДС и његови коалициони партнери. Константно потезање деведесетих година у медијима је још увек најфункционалнији. Тиме се народ на перфидан начин подсећа на санкције, бомбардовање и беду. Ово изазива страх који је плански пројектован увек на тренутно најопаснијег политичког противника. (Зло)употребом издизања парцијалне истине на ниво интегралне слике, рад у актуелном тренутку најопаснијих политичких лидера веже се помоћу дела њихове делатности деведесетих за све недаће које су биле саставни део живота тих бурних година. Тако се ствара осећај психолошке повезаности истих лидера са бедом прошлих времена. Некада су то били радикали данас су напредњаци. Некада вођа радикала у отаџбини данас председник напредњака.

Но и Коштуница је маркетиншки обрађен и пласиран као антиевропејац и човек који се у протеклим годинама прикључио пораженим снагама. Спиновањем медија његова политика је приказана као наставак милошевићевског националистичког, примитивног и јаловог покушаја очувања државног интегритета. Овим ванконстектуалним приказивање улоге опозиционих лидера у деведесетим годинама ствара се клима у којој се сви(без амбиција да бранимо опозицију) који су ван тренутне владајуће врхушке приказују не само као неспособни него и фатални за „светлу“ будућност земље. Финална порука дугогодишњег маркетиншког пројекта је јасна, ако хоћете све ове несреће гласајте за опозицију. Но ми смо ту да овакав сценарио (беду, санкције, страх и бомбардовање) не дозволимо порука је која се оваквом монтажом стварности шаље народу.

„Одбрана“ Косова по моделу ДС-а

Потезање митинга за одбрану Косова из марта 2008 занимљиво је из још неких разлога. На већ поменутој скупштини ПУПС-а председник каже „Београд је горео када се ова коалиција састављала“ мислећи на Коштуницу и Николића а алудирајући на могућност коалиције која се назире после изборне скупштини СНС-а . Тада, (за време митинга за одбрану Косова) била је најуочљивија политика двоструких стандарда ДС-а. Знајући за став огромног дела народа по питању одбране Косова ДС је прихватио прикључење организаторима митинга. Но знајући изгледа и нешто више Тадић је отишао напрасно у Букурешт формално не отказујући подршку скупу. Рачуница је била следећа, уколико митинг добро прође разуме се и ДС је учествовао што је за властодржачке амбиције странке итекако било битно. Но ако се деси неки инцидент ипак можемо да се оградимо од организатора рачунале су демократе. Ризик сведан на најмању могућу меру са готово стопостотним шансама за маркетиншку добит. Невоља је само у једној простој чињеници. Естаблишмент око председника Тадића је и планирао само маркетиншку корист. И то је основна карактеристика данашње власти. Озбиљни послови се обављају а да при том остаје једини циљ рекламни поени па тако најбитнији државни пројекти остају у домену остварења што боље медијске симулације. Позната је она народна лажно злато сија јаче од правог.

Да је у питању само маркетинг и манипулација са Косовом показали су догађаји за време и после великог народног митинга. Иако се представљају као они којима је стало до статуса јужне српске покрајине демократе скуп који је дао најснажнији народни легитимитет одбарани Косова представљају као рушилачки. Уместо да га искористе као снажно средство легитимитета одбране српске државе исказаног кроз народно сведочанство они у њему виде рушилачке мотиве чиме да ли свесно или несвесно најјачи аргумент претварају у аргумент против сопственог бар на речима приоритетног циља одбране територијалне целовитости и државног интегритета. Наиме ако су демонстрације биле у режији варвара и рушилаца како је то представио председник Тадић у духу другосрбијанске идеологије онда је то само продужетак приказивања Срба као примитиваца и хулигана. Скупом који је инспирисан неправдом одузимања дела територије какву није доживела ниједна земља манипулише се у политичке сврхе кроз приказ скупа преко периферних слика пљачкаша каквих увек има на свим великим окупљањима. Са друге стране запоставља се слика народне саборности у најсветлијем циљу одбране вековне територија што доводи у питање искреност прокламоване од стране ДС истинске одбране Косова.

Можемо навести још неке примере двоструке политике и њене контрапродуктивности за истинску успешну државну политику. Сетимо се кампања за председничке и парламентарне изборе 2007. и 2008.г. Тада су радикали као најјача опозициона странка кривљени за ратове деведесетих година. Занимљиво на српској кривици за исте ратове темељи се политика комадања Србије од стране међународне заједнице. Посебан третман спрам наше државе и оно што је најбитније правни основ за одузимање Косова, чак и у оваквим међународним иституцијама какве су данас било би мртво слово на папиру без приказивања Срба као виновника свог зла на овим просторима. Изгласавање резолуције у Сребреници је само природни завршетак дуготрајне политике планске демонизације Срба. Но то је и најбитнији потез који српској држави одузима легитимитет за одбрану Косова, поистовећује народ са највећим светским крволоцима али и раскринкава предлагаче резолуције као ненародне, са нама ненаклоњеним глобалним центрима повезане играче. ДС се својским залагањем за резолуцију показао да (вољно или невољно мање је битно) маршира са снагама у иностранству којима јака Србија није у интересу.

Глобална подобност ДС-а

Отуд све чешће претње кроз изјаве о кривици опозиције за распад државе и ратове деведесетих делују као напад у циљу самоправдања за данашњу властиту деструктивну политику. Можемо са жаљењем констатовати да се политика опробаног стереотипа о Србима као лошим момцима брижљиво негује. Геополитички интереси Америке и донекле ЕУ су је формирали деведесетих а одржавају је двехиљадитих година. Главни њени извршиоци у земљи су другосрбијанске невладине организације и удружења али и владајући естаблишмент оличен у „проевропским“ снагама Србије. Шта више ови други су њени оперативни реализатори за разлику од невладиног сектора који више даје идеолошку потпору овом пројекту. Само са влашћу која симулира истинске вође у служби народу оваква деструктивна визија Србије може да се оствари.

Ову просту чињеницу добро знају они центри моћи са Запада, који у складу са својим можемо рећи вековним геополитичким интересима, пројектују садашњицу и сутрашњицу српскод друштва. Његово приказивање као примитивно, насилно и варварско је у функцији слабљења преговарачких позиција по свим виталним питањима која су у функцији одржања нашег народа и државе. Групе у земљи поткрепљују пожељну слику српског друштва у служби глобалних центара моћи. Свака држава се суочава са овим проблемима односно са јаким глобалним пројектима који теже поништавању националне културе и духовног израза. Ако је формула успеха светских пројектаната наднационалних интеграција симулација националних вредности од стране локалних марионетских режима онда је она потпуно остварена у српским „проевропским“ снагама на челу са председником Тадићем.