Javnim zagovaranjem podele KiM ili naknadno korigovanim stavom o razgraničenju srpskog i albanskog naroda, lider SPS, bez obzira na to da li je izvorni autor ili nečiji glasnogovornik, otvorio je „Pandorinu kutiju“ promena granica na Balkanu.

Sada bi neka normalna elita rekla „dosta!“, podvukla crtu i sagledala realne interese svoje države i naroda. Ali ne i naša. Nije naša elita tako slaboga srca i vere. Naša elita iskreno veruje u zapadne gospodare.

Naš Novinar i naša Književnica očigledno misle da su uspeli, svojim naročitim osobinama, svojom distinkcijom prema kolonizovanom i svojim poistovećenjem sa kolonizatorom, da se popnu do moralnih visina i uljudbene nadmoćnosti Gospodara.

Vremena se srećom menjaju, pa sa pojavom novih činioca na međunarodnoj političkoj sceni kao što je Rusija, mi možemo da se konkurentski postavimo i prema EU i prema SAD. Time ćemo da povećamo svoju „cenu“. Naravno, najpre treba da to i da hoćemo.

Kako je Nikolić bio ranije izigravan u koalicijskim pregovorima (Koštunica i Dačić) to je isti izvesno tražio da dogovor bude zapisan crno na belom, uz posredovanje i garanciju Imperije.

U Hrvatskoj je biti Hrvat čast, u Srbiji je biti Srbin sramota. U Srbiji se uvode zajednički udžbenici istorije, briše se kolektivno sećanje. Čak nema reakcija ni na današnju presudu koja je potvrdila da su naši sunarodnici etnički očišćeni iz Hrvatske-mada smo to već odavno svi znali.

Istini za volju, ovo jeste veoma komplikovan, bezmalo nerealan opis događaja, ali i takav kakav je, ima mnogo više smisla od Nikolićevog štajka žeđu i glađu na stiroporu s ciljem da se raspišu vanredni izbori za osam meseci.

U našoj javnosti se postavlja i dilema da li Demokratska stranka može da povrati razočarane birače i da li može da se trgne i u poslednjoj godini mandata i okrene rešavanju najvažnijih životnih pitanja.

Bilo da smo za, ili protiv ulaska Srbije u EU, moramo priznati da Evropa ima vrednosti, kao što ima i nedostataka. Problem je što naši evropromoteri tih vrednosti vrlo traljavo promovišu i plasiraju Evropu nama, kao i nas Evropi.

Mi mislimo da je priča o umešanosti Koštunice u atentat praktično nedokaziva. I mislimo da Koštunica u to nije upleten. Spekulacija o njegovoj umešanosti posledica je jednog nesretnog spleta okolnosti. Međutim, "Putevi Srbije" i Kolubara nešto su drugo.