Videli smo da su priznanje kosovske „države“, „Preševska dolina“ i ulazak u NATO, tri uslova koji se, zasada, nagoveštavaju Srbiji. Ako se sa proširenjem ove liste nastavi, možda ćemo na kraju da navijamo da mišljenje Haškog suda bude negativno po Srbiju.

Srpskoj političkoj eliti predstoji težak period u kome će vlast morati da objasni narodu kako je i zašto politika za koju su glasali doživela krah. Međutim, ukoliko je verovati našem premijeru, sve je u najboljem redu. Neverovatna je istrajnost u održavanju ovog kolektivnog sna u životu.

Kredit vredan milijardu dolara načelno su prošle godine dogovorili Boris Tadić i Dmitrij Medvedev, prilikom posete ruskog predsednika Srbiji. Tada je ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić izjavio da očekuje da će on biti realizovan do kraja 2009. godine, uz najpovoljnije kamate i bez uslovljavanja. 

To što imovinske karte srpskih funkcionera više skrivaju nego što otkrivaju dovoljno govori o ozbiljnosti cele stvari. Činjenica da mnogi  funkcioneri tvrde da nemaju ništa, i da od sve imovine imaju samo platu, upućuje na zaključak da je većina svoju imovinu prenela na supružnike.

Posle prvog udara velike svetske krize, zatim ostalih kriza sa kojima se sama EU suočava i sve odlučnijeg uplitanja Turske u balkanske prilike, politika „EU nema alternativu“ odaje utisak utopijske više nego ikad.

Homen kaže da Šarići prete nekim našim političarima. A što im prete, ako nisu bili umešani u neke zajedničke aktivnosti. Još davno mi je jedan Amerikanac rekao: "Nema ništa od vas, jer se sve odlučuje u Surčinu, odatle vam se vodi država".

U Gracu je g. Tadić odlučio da objasni EU šta je njena sopstvena suština. Ukratko, ako Srbija ne dobije kandidaturu za članstvo do kraja ove godine ili najdalje početkom sledeće, EU će izgubiti svoju suštinu. Suština EU je , dakle, pohranjena kod g. Tadića.

Sasvim je jasno da reči “pronađena” i “sumnja se” ne idu zajedno u saopštenju jedne ozbiljne medijske kuće. Ostaje nedoumica da li je to slučajnost ili nešto što je postalo simptomatično kada su u pitanju izjave ovog tipa.

Ista ideologija koja poziva na nacionalno i versko jedinstvo skriva klasno nejedinstvo u okviru iste nacije i vere. To je danas njena osnovna društvena uloga, da pokuša da pomiri kapitaliste i radnike, eksploatatore i eksploatisane.

Postavljanje Daničića umesto Šormaza svakako ne ide u prilog tezi da Vojislav Koštunica vodi Demokratsku stranku Srbije prema boljoj budućnosti. Čime se još jednom nameće pitanje da li je možda Dragan Šormaz bio u pravu?