"Danas" nastavlja kampanju protiv mene, poslanički paušal uplaćujem za decu sa KiM

Jedan od osnovnih principa profesionalnog novinarstva (a po mom mišljenju i elementarna pristojnost) nalaže da osoba koja je predmet optužujućeg teksta na naslovnoj strani određenih novina bude pitana za potvrdu ili komentar tako iznesenih „informacija“.

Da je novinar Danasa to učinio, saznao bi da platu kao narodni poslanik ne primam, a da zakonom pripadajući paušal od 30 hiljada dinara uplaćujem u humanitarne svrhe za decu sa Kosova i Metohije. Sve ovo je lako proverljivo i ne bi zahtevalo od novinara Danasa poseban napor, pogotovo zato što je to javnosti nedavno već predočeno. U poslednje vreme ovo nije prvi put da Danas objavljuje neproverene i obmanjujuće navode o meni na naslovnoj strani. Problem da se napravi jedan telefonski poziv i utvrdi istina može postojati samo ukoliko je suprotno isplativije, ako tako mora biti zbog neke „više sile“, ili je jednostavno reč o pukom neprofesionalizmu. Uredništvo Danasa sigurno zna šta je od ovoga po sredi.

Što se tiče mog mandata narodnog poslanika - dobio sam ga od građana Srbije na izborima, i nemam nameru da ga vratim bilo kome osim njima, i to kada sledeći put budu izražavali svoju izbornu volju. Za mene je čast biti narodni poslanik, a funkcija koju privremeno obavljam u Ujedinjenim nacijama nije ni na koji način nespojiva sa poslaničkim mandatom na osnovu Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o Narodnoj skupštini. Takođe je jasno da nisam ni u kakvom sukobu interesa, jer sam na mesto predsednika Generalne skupštine UN izabran kao kandidat svoje zemlje. Imajući u vidu brojnost skupštinske većine, teško je tvrditi da moje privremeno odsustvo utiče na zakonodavni rad Narodne skupštine i njeno ukupno funkcionisanje.

Da je novinara Danasa interesovala međunarodna praksa, koja je svakako relevantna u ovom slučaju, uvideo bi da nije retkost da predsednik Generalne skupštine UN istovremeno obavlja i značajnu funkciju u svojoj zemlji. Bilo je mnogo primera da predsednici Generalne skupštine UN budu simultano ministri u vladama svojih zemalja, a samo u poslednjih desetak godina nekoliko njih su bili u isto vreme i poslanici u svojim nacionalnim parlamentima, poput Jana Kavana iz Češke ili Han Seung-Soa iz Južne Koreje.

Da li neko možda misli da obavljanjem funkcije predsednika Generalne skupštine Ujedinjenih nacija škodim ugledu Narodne skupštine Srbije? Ili da je ova funkcija degradirajuća po moj nacionalni skupštinski mandat? Ili da neću biti u prilici da za 11 meseci od danas pozitivno doprinesem radu Narodne skupštine Srbije, nakon iskustva stečenog predsedavanjem svetskim parlamentom na čije sam čelo izabran direktnim glasanjem svih država sveta?

Ponoviću još jednom, nakon isteka mandata predsednika Generalne Skupštine UN, u septembru 2013. godine, vratiću se u Srbiju, i to na mesto narodnog poslanika. Ništa me neće obeshrabriti u toj nameri.

(Danas)