Овај скуп је у својој основи имао тежњу да се на академском нивоу и на озбиљан и утемељен начин омогући пласирање ставова наших историчара, књижевника и истраживача из области с друштвених наука о узроцима, току и последицама Првог светског рата.

Није непријатељу био само циљ манастир, као грађевина и стратешки важно место, нити само богат плен у виду злата, оружја, барута, него је најважнији циљ је био победити, сломити слободарски дух руског народа.

Можда ће се након смрти Добрице Ћосића створити услови да он не буде више предмет сталних политилкантских и памфлетистичких напада већ ће његово књижевно дело бити предмет нових и објективних анализа.

Све већа популарност Кристијана Голубовића је еклатантан пример како медијско кривотворење реалности и инструментализација јавног сервиса могу позиционирањем дискурса лошег момка, довести дотле да управо то лоше, може бити и добро. Врло добро.

Овакве одлуке само наговештавају у ком ће се правцу у новом министарству културе кретати креирање и образовање културне политике, што може да изазове велику зебњу за очување континиутета српске културе.

Други и вероватно главни разлог противљења гласне мањине Срба против Теслине сахране јесте тајминг када је дошло до потписивања споразума. Предизборно време. Страх да се потписници споразума не окористе чињеницом да су они и једино они допринели овом цивилизацијском чину.

Многи „наши“ медији су под контролом странаца из те уније која се „залаже“ за медијске слободе. Ако и поред тога слободе нема, логично је закључити да те слободе нема ни тамо. Виртуелни медијски свет није српски или балкански спецификум. Западњачка медијска сфера такође је строго контролисана.

Освета и саможртвовање 47 Ронина је вратила, и каснијом формалном одлуком Шогуната, поштовање имена и поседа Асано Наганорија, али и част осталим његовим самурајима – као и посао. Јер служили су „осрамоћеној“фамилији Асано, па због тога нигде нису могли да нађу посао као ратници.

Допутовао сам у Русију и крстио се. Најмање последњих 10 година важно место у стваралаштву Алисе заузимају теме православља и словенства. 2008. године Кинчев и његови музичари су одржали на Тргу Републике у Београду коцерт под паролом Косово је Србија.

Такав репертоар је у ових 65 година постојања и рада „Кола“ обухватио преко 160 кореографија. Од растурања СФРЈ 1991. године, уместо југословенског етно - простора, репертоар Ансамбла  покрива етнокореолошке области Србије и Црне Горе, као и области из бивше Југославије у којима живи или је живео српски живаљ са око 40 кореографских дела.