Без сумње, положај у коме се налази ћирилица у јавној употреби у Србији данас је и даље лош, што је последица више од пола века немара, јавашлука, и агресивне латинизације, прво српскохрватског, а затим и српског књижевног стандарда. Међутим, ситуација је данас кудикамо боља него пре десет година, а српско писмо је највише угрожено управо у издањима и публикацијама оних који се најгласније куну да су „два писма наше богатство“

Ако мислите да су ту и Стефан и Сава и Лазар да служе вама – одмакните се, јер таквих има и мимо вас

Само отвореност према свим дијалектима српског језика даје нам за право да и даље претендујемо на статус озбиљне европске културе, за који су се генерације наших просветитеља, научника, и песника бориле вековима

Можда није лоше запамтити као наук да је филм је написала девојчица из избегличке колоне Наташа Дракулић, из колоне након Олује која се можда не би ни десила да је до деведесетих било оваквих филмова.

 На тај начин се и Руси и Срби преко једног џиновског уметничког пројекта који за обе стране носи снажан традиционални емотивни набој враћају себи, односно – „крсту на Светој Софији“. А ако том враћању себи кумују дриблинзи и дневнополитичка надигравања отуђених и утилитаристичких елита у Москви и Београду, ништа страшно

Премда иницијатива да Геноцид над Србима у НДХ (1941‒1945) треба називати „покољем” није практично ни окрзнула науку и струку, очигледно је у неким круговима изазвала немир и смутњу и довела до нових подјела у српском народу. То је њен једини видљиви резултат. Због тога, у једној сусједној држави могу задовољно да трљају руке

У крајњој линији, потпуно је легитиман и политички отпор овом пројекту као начину да се симболички утемељи и учврсти режим Александра Вучића. Али борба против Александра Вучића не сме да прерасте у борбу против српских националних симбола само зато што Вучић те националне симболе користи као смоквин лист за своју антинационалну политику

Заиста је тешко немачком издавачу да штампа "Крваву бајку". Треба му се додворити и све препустити забораву кроз избацивање песникиње. При чему се комисија Анонимуса није довољно истакла - Милогорци су Десанку избацили из програма пре две године! И ушли у НАТО

Мислим да је сада прави тренутак да се максимално ојача и ангажује тројство привреда-држава-наука, у циљу проналажења одговарајућег прилаза за излазак из ове кризе. Новца на тржишту ће бити довољно, али начин на који ће неко да га искористи је најважнији

Ова књига има, пре свега, за циљ да буде сведочанство једног времена, које је Иво Андрић најбоље оцртао речима: „Дођу тако времена када памет заћути, будала проговори, a фукара се обогати. Кад би људи знали са колико мало памети се управља светом, умрли би од страха."