Da nije bilo ničeg drugog, šesti Subversive ostao bi zapamćen po drugačijoj, i na svetskom nivou savremenoj specifičnoj ulozi simbioze i sinergije između filozofa, tj. teoretičara i političara.

Da li je moguće da ministar misli da iko normalan može da (mu) veruje da ''pitanje Univerziteta nije postavljeno na dnevni red'' iako je u Briselu postavljeno pitanje države Srbije i SVIH njenih institucija na Kosovu i Metohiji?

Neka buduća anketa  svakako bi morala da potraži odgovore na pitanje kako se odnosimo prema sopstvenom jeziku,tačnije koliko ga trpimo, jer, kako je krenulo, sve su veći izgledi da će u nekoj ne tako dalekoj  budućnosti Srbi potpuno zapustiti svoj jezik i preći na engleski.

Postavlja se pitanje zbog čega je ova dnevna novina isfabrikovala basnoslovne sume u tom neistinitom tekstu?! Da im je motiv bila briga za novac građana Srbije, svakako da bi prvo proverili informacije, što su vrlo jednostavno mogli da urade, pa da onda objave činjenicama potkovan tekst.

U Srbiji sistem tera mlade da se ubijaju alkoholom, prostitucijom i virtuelnim veštačkim životom, umesto da doprinose radom i proizvodnjom sebi, zemlji, svetu, prijateljima, roditeljima. U Srbiji sistem mrzi svoj narod, svoju omladinu, svoju inteligenciju…

Zamislimo čoveka koji druge ljude karakteriše kao “nacionalističke jurišnike”, a koji, kada mu se skrene pažnja da je upravo on jurišnik jednog  šovinističkog “lidera” odgovara kako je već izvesno vreme nezavisni poslanik!? Što će reći da već godinu-dve nije jurišnik!?

To što Japanci koriste čak četiri pisma za svoj jezik, nije nikakva „prednost“ korišćenja višeazbučja. Oni u istom tekstu upotrebljavaju do četiri pisma, prema potrebi, jer su na to prinuđeni iz nužde i nevolje.

Sigurno je da ima ljudi koji ne vole Mirka Kovača. Ali, otkud pretpostavka da su ti ljudi žalosni zbog njegovog izlečenja? Mogu da kažem da Mirka Kovača, baš kao ni Filipa Davida, niti volim niti mrzim. Ali im želim svako dobro.

Žensku manipulativnost preporučuje i knjiga „Muškarci su kao ribe” (2008). To je jedan u nizu ženskih „ribolovačkih” priručnika. Da ne bude neizvesnosti u pogledu sadržaja knjige pobrinuo se podnaslov: „Šta svaka žena treba da zna o pecanju muškaraca”. 

Interesantno je da mnogi obrazovani ljudi, u punoj meri uviđaju problem, ali rezignirano konstatuju da je, s jedne strane, nakaradni termin „javno zdravlje“ već ozvaničen, a da u društvu u kome su moguće razne „Luke Beograd“, ni za kakav angažman nema nade.